Slučajni (sa)putnici?

5. poglavlje (početak)

Nakon što su došle do lokala, Milicino lice se ozarilo kada je ugledala onog zgodnog konobara, iako je pre samo 2 minuta rekla da ako ne bude mesta u donjem delu lokala, neće ići gore.

"Eno gaa!" veselo je vrisnula Milica.

"Gde?"

"Pa eno, tamo gledaj- izgovorila je Milica pokušavajući da je neprimetno okrene u pravcu gde su se nalazili konobari.

I dok je pokušavala da nađe Milicinog mister zgodnog ugledala je pred sobom Aleksin lik.

" Jebote ja haluciniram!" zabezeknuto je rekla, ne verujući sopstvenim očima.

"Šta pričaš ti?"

"Eno ga Aleksa."

"Koji sad Aleksa bre?"

"Ma ovaj što stoji za stolom ukoso od nas. Vidiš?"

"I?"

"Ma ništa."

"Pa ko je taj? Da nisi ti nešto pila?"

"Aj ne zajebavaj me, naravno da nisam.
Ma neki lik kog znam iz viđenja. Evo ovo je treći put kako se srećemo večeras."

"Ma ko ga šiša, vidiš li konobara?"

Dalje od Aleksinog lika ta videla nije.
A to nije dobro. Javila je odma Nataši, koja joj je tu kao savest, tu je da joj raspizdi šamar ralnosti kad Nina povileni.

"Mala, pazi šta radiš. Mani se Alekse, zauzeta si. 😉" poslala joj je Nataša i podsetila da ona ima dečka, koji je zaboravio na nju, a reklo bi se i ona na njega, bar od kad joj je Aleksa ušao u vidokrug.

"Sve znam, ljubim te.😘" odgovorila joj je Nina pomalo postiđeno, jer je shvatila da joj se nešto dešava.

Odlučila je da se ovo veče provede i to ima da se desi.
I taman kada je počela da đuska spazila je da za stolom preko-puta njihovog stoji dečko koji ju je davnih dana muvao.
I dalje je gledao u nju. Okrenula je glavu u drugom pravcu i primetila kako je Aleksa i njegov drug gledaju.

Osećala je neku nelagodu, jer na koju god stranu da pogleda, dočekaće je muški pogled, ali ipak, uživala je u tome što je Aleksa gleda.

Vreme je odmicalo i dok je Milica tražila svog mister zgodnog, Nina se gledala oči u oči sa Aleksom. S vremena na vreme bi pogled bacila na nekog drugog, kako ne bi shvatio da ona ipak samo njega gleda.

Nina je imala autobus oko pola 2 i zato je trebala da krene. I dok je naglas izgovarala "Samo nemoj i ti da ideš ovim, molim te" u sebi se molila da se ipak vrati tim busom.

Kada se obukla i krenula ka izlazu primetila je Aleksinog druga koji je doziva pokazujući na Aleksu.
Najpre nije želela da priđe, a onda je shvatila da nema šta da izgubi.
Kako mu je prišla, on je naslonio svoje usne na njeno uvo i upitao je "Jesi li ti Nina Ristić?"

Samo se nasmejala, blago klimnula glavom i izašla iz lokala.

Na putu do autobuske stanice sve vreme je vrtela po glavi to pitanje.
Stresla se u jednom trenutku i tada je primetila kako su je ljudi čudno pogledali. Iako je bilo kasno, ljudi različitih generacija bili su oko nje, ali Alekse nije bilo.