Slučajni (sa)putnici?

18. poglavlje

"Kokoško, ostavi malo taj telefon, eksplodiraće." uz kikotanje joj je rekla.

"Mici, da nisi ti to malo ljubomorna?"

"Pa kako i da ne budem, kad pored mene žive, ti čačkaš telefon?"

"Dobro me podseti, umalo da zaboravim da javim Saši da stižemo."

"Eh, dugo li je i trajalo to odlaganje telefona."

Pozvala je Sašu i saopštila mu da će za 20-ak minuta biti na stanici.

Ubrzo su izašle iz autobusa i dogovorile se da se nađu na Dedinju oko pola jedanaest, ali malo dalje od kuće Nestića, jer bi mogli da shvate da nisu bile zajedno sve vreme.

U trenutku kada se udaljavala od stanice i izvadila telefon iz džepa kako bi pozvala Sašu, čula je kako neko doziva njeno ime.
Osvrnula se oko sebe i ugledala ga.
Potrčala mu je u zagrljaj.

"Žao mi je."

"Znam mala."

"Možeš li da mi kažeš kako i šta se tačno desilo?"

"Mogu, ali moramo se negde skloniti, ne želim ispred autobuske stanice da pričam o tome."

"Da, izvini, smetnula sam s uma gde se nalazimo."

Ubzo su odlučili da odu do Gardoške kule i tamo u miru popričaju. Saša je parkirao svog crvenog Grande punta i oboje su izašli iz auta i uputili se ka klupi.
Iako je bilo jezivo mračno, nisu osećali strah zbog toga.

"Jedino što znam više jeste da je u njega ispaljeno 5 metaka. Jedan i zapravo prvi, bio je u čelo, drugi je bio u levu stranu grudnog koša, treći u desnu, a četvrti i peti ispaljeni su u predelu između onog gde su završili drugi i treći."

"Jebote! Kako je moguće da niko nije čuo?"

"Pa zasigurno je imao prigušivač."

"Je l' postoji osumnjičeni?" pomalo znatiželjno zapitala ga je Nina.

"Sumnjaju na lika koji živi u prizemlju naše zgrade, ali ja sam siguran da nije on taj koji je to uradio."

"Kako su Ivana i Ana?"

"Mama ko mama, teško joj je, ali ipak pokušava da se suzdrži koliko može.
A Ana ko Ana, gleda da pomogne mami."

"Otišla bih da im izjavim saučešće pre nego što se rastanemo."

"Važi."

"I moram nešto da ti kažem, verujem da su Nestići povezani sa ovim, zato neću moći da dođem na sahranu, ali ćemo se viđati. Neću dozvoliti da ovo ovako prođe, pogotovu što znam da su tebe ucenjivali."

"Dobro. Verujem da i ti želiš da saznaš ko stoji iza ovoga koliko i ja, a i verujem ti."

"Hajde da odemo do njih, pa da polako krenem kod onih smarača."

Zajedno sa njim otišla je do Ivane i Ane Milovanović da im izjavi saučešće i uputi izvinjenje što neće moći da prisustvuje sahrani.
Vrlo brzo je shvatila da je deset i deset i da će Milica morati da je čeka.
Znala je da će joj 20 minuta biti malo.

Njenu nervozu je video i sam Saša, zato ju je i pozvao u drugu sobu.

"Šta ti je?"

"Neću stići. Rekla sam Milici da me čekla oko pola jedanaest."

"Jao pobogu Nina, pomislio sam da ti je ko zna šta. Pa odvešću te ja, nije to nikakav problem."

"Hvala ti."