Slučajni (sa)putnici?

29. poglavlje

Ilijina sahrana bila je zakazana u 11 časova.
Milica je po dogovoru rano ujutru napustila kuću.
Dijana je sve vreme neutešno jecala.
Na sahranu su došli i Ninini roditelji i baba. Objasnila je majci da moraju da idu odmah nakon sahrane i tako joj stavila do znanja da mora nešto da izmisli.
Činjenica da je Ninin stric u bolnici i da je u lošem stanju, bila je odličan alibi za povratak u Novi Sad.
Nina je odlučila da i ona ode, ali je obećala Dijani da će se vratiti već sutra.

Kada je stigla kući, pozvala je Aleksu, na obećanu kafu i u roku od 10 minuta bio je ispred Ninine kapije.
Ispijali su kafe, Nina je na par sati zaboravila na Dijanu i na sve ono što se dešava.
Posvetila se Aleksi, a i on je njoj.
Prvi put posle toliko vremena počeo je da joj se udvara. Bilo je jasno da je njena odsutnost uticala na to da on razmisli o svemu.
Stavio joj ruke na obraze i ljubio je nežno. Oboje su se izgubili u tom čarobnom trenutku.

"Znaš Nina, shvatio sam da te želim kraj sebe."

"Uvek si me i imao kraj sebe."

"Ne pravi se luda mala, želim da budemo zajedno. Shvatio sam koliko vrediš i to što nisi bila tu me je nateralo da shvatim da te želim uvek kraj sebe."

Sve ovo što joj je upravo rekao je bilo nešto što je ona oduvek želela čuti.
I ovo je bio onaj momenat kad je oživi i ubije u isti mah.
Ali, pristala je, jer uostalom, to je i želela.
Strast među njima se raspršila po sobi. Počeli su da vode ljubav. Osetila je kako joj je toplo oko srca.

Počela je da pada noć i Aleksa je trebao da krene kući. Nina mu je tada rekla da će morati sutra ponovo da se vrati u Beograd, ali da se ovoga puta neće toliko zadržati.

"Zar opet?"

"Moram Aleksa, shvati. Dešavaju se ogromna sranja i verujem da su na neki način povezana sa mojom nazovi, tetkom."

"Kakva?"

Odlučila je da mu površno ispriča priču. Rekla mu je za ubistva koja su se dogodila i rekla da je tetka sa svakom osobom koja je ubijena, povezana.

"Zašto je ne prijaviš, ako već sumnjaš na nju?"

"Zato što još uvek nemam opipljiv dokaz da je to ona uradila. Zato i moram da se vratim tamo."

"Idem i ja s tobom!" rekao je.

"Ne dolaziš u obzir!"

Shvatio je da ne vredi da se raspravlja sa njom, jer će u suprotnom oni imati problema.

Aleksa je posle ovog razgovora ponovo počeo da ljubi svoju novopečenu devojku, a onda se uputio ka kući.

Ušla je u svoju sobu i pokušavala da se sabere. Nije mogla da shvati šta se sve desilo u prethodnih par sati. Pozvala je Natašu i rekla joj šta ima novo.
Razgovor su brzo privele kraju i Nina je otišla da spava, jer je morala rano da ustane.

Dok je Nina tonula u san, Nataša je tražila Aleksin profil. Kada ga je pronašla, poslala je poruku.

Ići ćeš za njom, zar ne?

Naravno da hoću, ali nemoj da si pisnula.

Mogu li da idem s tobom?

Idem ujutru, ali ako hoćeš da ideš, sačekaj me u gradu, jer prvo moram nešto da obavim.

Gde i kada?

Sačekaj me kod "hladnjače" , tamo sam oko 7.

Važi.

Pošto su Natašini roditelji bili strogi, morala je da smisli dobar izgovor. Odlučila je da izmisli kako njen fakultet vodi studente u Beograd na neki seminar i da tamo ostaju do kraja seminara koji će trajati 5 dana. Kako bi je lakše pustili, rekla je kako će joj taj odlazak obezbediti određen broj predispitnih bodova za naredni semestar i da će joj znanje koje stekne tamo biti od velike pomoći.
Pustili su je.