Lice prošlosti

3

Gledam u moj audi koji je prekriven belom bojom i na kome piše „kurvo".

- Nema šanse da ovo vozim po gadu – izdahnem.

Sem je dodao tablet Majku a ja mu se primaknem da i ja vidim taj snimak. Da to je brineta sa kojom se Dora raspravljala.

- Izgleda da ti se ukus za žene drastično promenio nakon mene – zaključim glasno jer smo ova žena i ja različite kao nebo i zemlja.

- Moj ukus za ženu je i dalje isti – naglasio je jedninu.

- Pobrini se za Blerin auto – rekao je Semu pa se okrenuo ka Rokiju.

- Dovezi joj moj – kaže mu i on odlazi.

- Mogu samo da uzmem taksi.

- Znaš šta mislim o važnji taksijem – podseća me. Tačno, on ne voli taksiste, ubeđen je da kidnapuju žene i prodaju njihove organe.

- Imaš li neke obaveze danas? – pita me.

- Da svratim do muzičke škole.

- Onda ideš kući?

- Da.

- Doći ću večeras – rekao je pa se okrenuo ka automobilu.

Sem mu pruža ključeve koje Majkl predaje meni. Zatim mi je otvorio vrata i bez reči uzmem ključeve i uđem u auto. Spustim prozor da se zahvalim ali on mi predaje moje kartice. Namrštim se na ovo.

- Ti si i dalje moja žena, vozićeš moj auto, živećeš u mojoj kući i trošićeš moj novac. Nastavićemo ovaj razgovor kod kuće – rekao je jednostavno i okrenuo mi leđa.

Šta sve ovo znači? Da li to znači ono što mislim da znači? I ako znači ono što mislim da znači, da li sam ja spremna za to? Ponovo?

. . .

- Dobila sam natrag stari posao – obavestim sestru ulazeći u njenu poslastičarnicu.

- I očigledno nov auto – primetila je.

- Majklov je.

- Razgovarali ste? – daje mi znak da krenem za njom iza.

- Počeli smo.

- Šta to znači? Hoćete li se razvesti ili ne?

- Iskreno ne znam, dao mi je našu kuću ali mislim da mi neće dati razvod.

- Šta ti želiš?

- Izgubili smo tri godine Klara, promenili smo se, prošlost nas je promenila, mislim da nikad više nećemo imati ono što smo imali.

- Naslućujem ono čuveno ali.

- Da, to ali nas sve tera na razmišljanje zar ne?

- Moglo bi se reći naročito kod vas dvoje jer ako poznajem par koji se voleo bez zadrške to ste bili vas dvoje.

- Bili – prošlo vreme, prošlo.

- Muko moja. Teško je obnoviti život zar ne? – hvata me za ruku.

- Da. Kao da su svi moji snovi nestali, postali smo drugi ljudi koji su jednom bili... porodica. Mnogo je teško Klara, vratiti se natrag mnogo je teško – priznam joj.

- Dođi – sestra me grli.

- Moraš da se okaneš prošlosti mila.

- Kako? Naša prošlost ima lice Klara. Ima i ime, Kejti. Držala sam je u naručje dok je disala, držala sam je dok je umirala, držala sam je kad je bila mrtva. To lice ne zaboravljaš, nikad. I vratiti se natrag, njemu, za mene znači vratiti se tom licu, imala je njegovo lice.