Otključam vrata i Majkl unese naš kofer.
- Da naručim večeru? – pitam ga.
- Ja nisam gladan, glava me boli, mislim da ću ranije otići u krevet – namrštio se.
Priđem mu i pipnem ga za čelo pa naslonim usne na njega. Znala sam, on ima glavobolju kad ima temperaturu.
- Imaš temperaturu, idi presvuci se ja idem na nadjem toplomer i lekove.
- Biću dobro, treba mi samo tuš.
Zašto su muškarci toliko tvrdoglavi? Njima nije ništa i kad su bolesni? Lekovi? To ne dolazi u obzir.
Uprkos Majklovom protivljenju izmerim mu temperaturu i dam mu lek zatim ga smestim u krevet i naravno legnem pored njega.
- Preteruješ – on se kao po običaju buni.
- Molim te miruj, za mene.
- Nije mi ništa.
- Goriš Majkle, samo preleži ovo inače zovem doktora – zapretim mu.
- To je samo... – ućutao je.
- Bolesno dete – završim njegovu rečenicu.
- Da li zbog toga imaš temperaturu?
- Ne lupaj gluposti, kako mogu da imam temperaturu zbog nekog bolesnog deteta? Svet je pun bolesne dece.
- Ali ti možda jedno spasio. Znam da si Misi platio operaciju, to je veoma velikodušno od tebe.
- Nije. Deca ne bi trebalo da umiru samo zato jer njihovi roditelji nemaju para da plate operaciju, novac ne bi trebalo da bude izgovor.
- Slažem se. Ti si dobar čovek i ponosna sam što sam tvoja supruga – kažem iskreno.
- Moja... – govori nekako tužno.
- Nisi moja Bler, nisi moja već neko vreme.
- Odakle ti to?
- Video sam danas, juče... tamo u Blue Colinu, imala si život, prijatelje, čak se i jebeni sveštenik zagledao u tebe.
- Buncaš – pipnem ga ponovo za čelo a on povuče ćebe naviše.
- Jel ti hladno?
- Da – potvrđuje.
Ustanem i donesem još ćebadi pa ga lepo ušuškam.
- Bolje? – pitam ga.
- Ne. Otići ćeš.
- Majkle neću da odem – poljubim ga u čelo.
- Hoćeš, ovde si samo jer te ova kuća podseća na Kejti... ponovo ćeš otići...
- Majkle...
- Ostavićeš me.
- Neću – oteram suze jer me boli gledati ga ovakvog.
- Hoće, svi odlaze od mene.
Sigurno misli na njegovu porodicu, on smatra da gta nikad nisu voleli zato i imaju tako hladan odnos.
- Neću otići, neću.
- Hoćeš... ostavićeš me... ponovo.
Obrišem znoj sa njegovog čela i poljubim ga.
- Neću otići, molim te veruj mi.
YOU ARE READING
Lice prošlosti
Romance"Živela sam tri godine pokušavajući da zaboravim prošlost, sada živim samo da vratim njega".