Lice prošlosti

10

Otključam vrata i Majkl unese naš kofer.

- Da naručim večeru? – pitam ga.

- Ja nisam gladan, glava me boli, mislim da ću ranije otići u krevet – namrštio se.

Priđem mu i pipnem ga za čelo pa naslonim usne na njega. Znala sam, on ima glavobolju kad ima temperaturu.

- Imaš temperaturu, idi presvuci se ja idem na nadjem toplomer i lekove.

- Biću dobro, treba mi samo tuš.

Zašto su muškarci toliko tvrdoglavi? Njima nije ništa i kad su bolesni? Lekovi? To ne dolazi u obzir.

Uprkos Majklovom protivljenju izmerim mu temperaturu i dam mu lek zatim ga smestim u krevet i naravno legnem pored njega.

- Preteruješ – on se kao po običaju buni.

- Molim te miruj, za mene.

- Nije mi ništa.

- Goriš Majkle, samo preleži ovo inače zovem doktora – zapretim mu.

- To je samo... – ućutao je.

- Bolesno dete – završim njegovu rečenicu.

- Da li zbog toga imaš temperaturu?

- Ne lupaj gluposti, kako mogu da imam temperaturu zbog nekog bolesnog deteta? Svet je pun bolesne dece.

- Ali ti možda jedno spasio. Znam da si Misi platio operaciju, to je veoma velikodušno od tebe.

- Nije. Deca ne bi trebalo da umiru samo zato jer njihovi roditelji nemaju para da plate operaciju, novac ne bi trebalo da bude izgovor.

- Slažem se. Ti si dobar čovek i ponosna sam što sam tvoja supruga – kažem iskreno.

- Moja... – govori nekako tužno.

- Nisi moja Bler, nisi moja već neko vreme.

- Odakle ti to?

- Video sam danas, juče... tamo u Blue Colinu, imala si život, prijatelje, čak se i jebeni sveštenik zagledao u tebe.

- Buncaš – pipnem ga ponovo za čelo a on povuče ćebe naviše.

- Jel ti hladno?

- Da – potvrđuje.

Ustanem i donesem još ćebadi pa ga lepo ušuškam.

- Bolje? – pitam ga.

- Ne. Otići ćeš.

- Majkle neću da odem – poljubim ga u čelo.

- Hoćeš, ovde si samo jer te ova kuća podseća na Kejti... ponovo ćeš otići...

- Majkle...

- Ostavićeš me.

- Neću – oteram suze jer me boli gledati ga ovakvog.

- Hoće, svi odlaze od mene.

Sigurno misli na njegovu porodicu, on smatra da gta nikad nisu voleli zato i imaju tako hladan odnos.

- Neću otići, neću.

- Hoćeš... ostavićeš me... ponovo.

Obrišem znoj sa njegovog čela i poljubim ga.

- Neću otići, molim te veruj mi.