Izvučem prvo najtežu kesu sa sokovima i ona mi sklizne iz ruku.
- Daj meni – Majkl je pritrčao i uzeo mi kesu.
- Zašto vučeš ovoliko teške stvari? – mršti se dok hvata ostale kese. Pokušava da sve nagura na jedan prst.
- Uzeću ja ostatak – namrštim se.
- Ti ćeš da zatvoriš gepek i otključaš vrata.
Dok on mirno vadi moje kese Sem i Roki odvode Alisu.
- Majke... – slabašno ga doziva ali on se ne okreće.
- Otvori mi vrata – kaže mi blago i odmah izvadim ključ.
Ma nije ni pogledao ženu koju je Sem strpao u džip, Roki je seo u njen auto i odvezli su je verovatno kući. Bilo mi je nekako žao, gledala je u njega kao štene.
- Vrata Bler! – Majkl se nervozno oglašava i odmah ubacim ključ u bravu.
Ušli smo unutra i odmah je primetio da nisam upalila alarm, znala sam da će biti svađe.
- Koliko puta treba da ti kažem da uključiš alarm? – odlaže moje kese na kuhinjski pult i odmah krenem da ih praznim.
- Zaboravila sam.
- Dolaze momci da postave novi nadzorni sistem, šifra će biti ista i nemoj da zaboravljaš – kaže mi ozbiljno. Znam koliko je opsednut zaštitom.
- Dobro – ne želim da se raspravljam.
- Šta će biti za večeru? – pita me.
- Piletina u sosu od pečuraka.
- Za koliko?
- Sat i po.
- Neka bude za dva, da postavimo alarm.
- U redu - okrenem se ka njemu.
- Ima li koka kola?
Pokažem očima na kesu ispred njega. On je odmah izvadio koka kolu a ja sam mu pružila čašu.
- Biću u radnoj sobi, pozovi me kad dođu Pavel i Lex.
- U redu.
I tek tako, sve je bilo kao nekad.
. . .
Moja majka je žena koja voli da ispituje, voli žena sve da zna i to ti je to. Kako su naši razgovori veoma dugi stavila sam je na zvučnik da bih mogla da spremim večeru.
- I zašto ja tek sada saznajem za tog Ruperta? – ljuti se.
- Verovatno zato što ga je Klara upoznala danas.
- Ne pravi se pametna, viđala sam ga ranije u njenog radnji, sigurna sam.
- To mi nije napomenula.
- Koliko ti je sestra zamajana ne bi me čudilo da ga nije ni primetila.
- Nemoj tako – istresem šampinjone u šerpu.
- Čovek je bio oduševljen njenom tortom.
- Čime se bavi?
- Arhitekta.
- Arhitekta... - mama oteže i znam da za zamišlja kao budućeg zeta.
- Kako izgleda?
- Mama ne znam, pa Klara ga je skoro upoznala.
Oglašava se zvono na vratima i dohvatim krpu da obrišem ruke.
YOU ARE READING
Lice prošlosti
Romance"Živela sam tri godine pokušavajući da zaboravim prošlost, sada živim samo da vratim njega".