Okrenem se i zagrlim Bler. Poljubim je u kosu i privučem njeno toplo telo. Tako divno miriše. Otvorim oči i rasvestim se. Kroz glavu mi proleti nekoliko poslednjih dana i to me automatski rasani. Bler otvara oči, smeška se i ljubi me u bradu.
- Dobro jutro – pozdravlja me.
Tako je topla, nežna, divna... tako mi paše.
- Jesi li se naspavao?
- Koliko je sati? – okrenem se da pronađem telefon.
- Podne? – iznenadim se.
- Da, spavao si kao zaklan, izgleda da te tvoje telo kažnjava jer želiš da me napustiš.
Odmah se iznerviram i ustanem iz kreveta.
- Usput zvala je tvoja sestra sinoć. Treba da joj se javiš.
- Šta ti je rekla? – zaledim se.
Izdahnula je i spustila ramena. Zna. Ona zna.
- Povređena sam.
- Tako mi je žao dušo - krenem ka njoj i uzmem njene ruke i svoje.
- Nisam znao. Kunem ti se, nikad ne bih dozvolio da prođeš kroz sve ono. Nikad ti svesno ne bih napravio takvo dete i to dva puta. Molim te veruj mi – uhvatim je za obraze.
- Povređena sam jer si ti kreten! – odgurnula je moje ruke.
Ustaje besno iz kreveta.
- Želiš da se razvedeš od mene da bih šta? Rodila decu nekom drugom muškarcu? To što tebe volim nije važno? – ljuta je.
- Imaš šansu da ostavariš svoje snove. Ti zaslužuješ da budeš srećna.
- Mi smo u braku sedam godina Majkle, izgubila sam nevinost sa tobom, prošla sam najbolnije momente u životu sa tobom i ti misliš da je tako lako to zaboraviti?
- Ne ja...
- Ti šta? Misliš da ću ti okrenuti leđa zbog nečeg što si nesvesno uradio? Patio si koliko i ja, tebe je bolelo koliko i mene ali i pored svega toga ti nisi odustao. Povređuje me to što misliš da je meni lako otići. Boli me jer znam koliko se jedeš iznutra. Pogledaj se! Pa juče si igledao poput hodajućeg leša, ispijen, bled i iscrpljen. Nije tvoja krivica.
- Tvoja je još manje.
- Ako me ostaviš... neću pronaći drugog muškarca koji će mi napraviti dete jer moj život nisu deca koja sam zamišljala... moj život si ti – opustila je ramena, nije više ratoborna sad je ponovo ona nevina osoba, moja nevina osoba.
- I ti si moj život – to je istina, jedna i jedina, gola istina.
- Želim da se vratiš kući i onda ćemo zajedno odlučiti u kom pravcu će ići naš život, ali taj pravac biće zajednički. I hoćeš li mi reći ne?
Bože koliko je volim, To nije normalno, to nije zdravo. Ne mogu da živim bez nje.
- Nikad ti neću reći ne – krenem ka njoj i zagrlim je.
- Oprosti mi – ljubim je u kosu.
- Tako mi je žao.
- I treba da ti bude žao, želeo si da me ostaviš – udara me u stomak.
- Nikad više. Nikad više – obećam i sebi i njoj.
. . .
Objasnio sam Bler kako stoje stvari kao i to da sam odlučio da idem na vazektomiju. Saslušala me je i podržala moju odluku. Nije lako reći ovako nešto partneru, naročito nakon svega što smo prošli ali Bler nije obična saputnica, ona je posebna, nekako sam to znao od trenutka kada je plakala zbog moje posekotine. Iz nekog razloga ona me voli onoliko koliko i ja volim nju, ne smeta joj to šta sam oštećen i ne krivi me za loše stvari koje su joj se dogodile.
- Bler jesi li sigurna? – moram biti uveren da želi zaista da ostane sa mnom uprkos svemu.
- Prestani to da me pitaš, neću se predomisliti.
- Ti imaš šansu, ja nemam.
- Nakon dve loše trudnoće ne postoji šansa da bih se odlučila za treću i to je moja odluka koju si ti podržao, osim toga uvek imamo mogućnost usvajanja i želim da razmisliš o tome.
- Nemam ja šta da razmišljam, želiš četvoro dece naravno da ćemo usvojiti toliko.
Ustala je i sela mi u krilo.
- Mislim da je vreme da ostavimo prošlost za nama i fokusiramo se na budućnost. Ne mogu više da se vraćam nazad Majkle, i ne želim.
- Ne želim ni ja.
- Onda?
- Onda u redu, imam tebe, meni ništa više nije potrebno.
- A hteo si da me ostaviš – prebacuje mi.
- Idiot zar ne? – kako bih dođavola živeo bez nje?
- Ali moj idiot – ljubi me u čelo.
- Molim te razgovaraj sa sestrom, zvučala je veoma loše.
- Šta da joj kažem Bler? Nisam ja za te stvari.
- Samo pokušaj, molim te. Njoj će to puno značiti. Sama je.
- U redu – odustanem
- Hvala ti – ljubi me sa osmehom.
. . .
Dan po dan i stvari se vraćaju u normalu, ponovo imam ženu koja kuva za mene i koju grlim svake noći. Pomirio sam se sa činjenicom da ne možeš sve imati u životu ali ako imaš ono najbitnije sve ostalo je manje bitno i lako preboljivo.
Bler se zanima baštom, u početku mi se nije dopadao Raul ali kada sam saznao da ima muža dozvolio sam mu da zadrži posao. Posebno me je obradovalo to što je Bler odlučila da organizuje izložbu svojih slika, ponovo se bavi slikanjem i primećujem u njoj stari žar. Podneli smo zahtev za usvajanje deteta i trenutno smo u fazi provere, ne verujem da ćemo imati ikakvih problema. Moja sestra je kao i ja morala da se pomiri sa sudbinom, rešila je da malo putuje i pronađe sebe, nisam joj govorio šta da radi, to je njen život. Ima novu sekretaricu, gospođa Blum, starija žena i fina koja ne skakuće oko mene već mi samo kuva dobru kafu i radi ono što tražim od nje. Sve u svemu vraća mi se rutina i mir koji mi je preko potreban.
Ne znam kakva će biti budućnost ali kakva god da bude nije ni važno sve dok imam nju. Toliko je jednostavno za mene.
YOU ARE READING
Lice prošlosti
Romance"Živela sam tri godine pokušavajući da zaboravim prošlost, sada živim samo da vratim njega".
