- Kasnim! – vičem dok navlačim pantalone i cupkam jednom nogom. Mrzim da kasnim a obećala sam Soniju da ću večeras svirati. Ah Bler, morala si da dremneš.
Izađem brzo iz kuće i uhvatim taksi. Znam da kasnim ali i Soni uvek kasni. Na ulazu u klub on me zove i javim se.
- Kasniš dete, kasniš.
- Ispred kluba sam.
- Onda ne kasniš. Sem će te sačekati ispred.
- Ko je Sem?
- Ja sam Sem – visoki tip mi se se nasmešio jer sam umalo udarila u njega.
- O, nema veze, pronašla sam ga.
- Zdravo Seme ja sam Bler.
- Drago mi je, kreni za mnom.
Sem, telohranitelj je bio ljubazan da me odvede do Sonija. Soni je moj profesor, ili je bio, predaje solo pevanje i želi da snimi svoj album, ne shvata da su ga godine pregazile ali čovek voli muziku.
- Kasniš dete – kreće ka meni. Taj ogroman crnac sa biserno belim zubima deluje zastrašujuće dok ne progovori.
- Ovde sam, idemo.
Prva sam ja izašla na binu i to u onaj deo koji nije osvetljen jer ne volim da ljudi gledaju u mene, zvezda je Soni. Dodirnem klavir i taktovi pesme ga prizovu.
. . .
Nakon aplauza koje je pobrao povukli smo se za šankom.
- Hvala mala – Soni me grli.
- Nema na čemu ali bojim se da imam loše vesti za tebe.
- Koje?
- Ne mogu više da sviram ovde.
- Ali zašto?
- Počela sam da radim, kreću obaveze, znaš, više ne studiram.
- Nekako sam oduvek znao da si isuviše dobra – snuždio se.
- Nedostajaćeš mi mala, ti si dobro dete.
- Da te neko čuje pomislio bi da sam maloletne.
- A maloletnicama nije dozvoljen ulaz u klub – neko progovara i glas mi se učini poznatim.
- Majkle dođi da upoznaš ovo detence, ovo je Bler, moja učenica, zapravo bivša, diplomirala je.
Tip sa tetovažom.
- Bler ovo je Majkl, on je zamenio Rendijevo obezbeđenje.
Znači on je telohranitelj.
- Zapravo upoznali smo se. Zdravo Majkl.
- Zdravo Bler.
- Gde?
- U „Eliti", znaš tamo radi moj tata – podsetim ga.
- Znam.
- Soni traže te – bamen ga zove.
- O, idem. Popijte nešto brzo se vraćam – Soni me ostavlja sa Majklom.
- Zdravo mala. Đus? – pita me barmen.
- Da, hvala Bendžamine – nasmešim mu se.
- Za vas? – pita Majkla.
- Samo čaša vode hvala – kaže mu i smešta se do mene.
YOU ARE READING
Lice prošlosti
Romance"Živela sam tri godine pokušavajući da zaboravim prošlost, sada živim samo da vratim njega".
