13

13K 687 8
                                    

- Kasnim! – vičem dok navlačim pantalone i cupkam jednom nogom. Mrzim da kasnim a obećala sam Soniju da ću večeras svirati. Ah Bler, morala si da dremneš.

Izađem brzo iz kuće i uhvatim taksi. Znam da kasnim ali i Soni uvek kasni. Na ulazu u klub on me zove i javim se.

- Kasniš dete, kasniš.

- Ispred kluba sam.

- Onda ne kasniš. Sem će te sačekati ispred.

- Ko je Sem?

- Ja sam Sem – visoki tip mi se se nasmešio jer sam umalo udarila u njega.

- O, nema veze, pronašla sam ga.

- Zdravo Seme ja sam Bler.

- Drago mi je, kreni za mnom.

Sem, telohranitelj je bio ljubazan da me odvede do Sonija. Soni je moj profesor, ili je bio, predaje solo pevanje i želi da snimi svoj album, ne shvata da su ga godine pregazile ali čovek voli muziku.

- Kasniš dete – kreće ka meni. Taj ogroman crnac sa biserno belim zubima deluje zastrašujuće dok ne progovori.

- Ovde sam, idemo.

Prva sam ja izašla na binu i to u onaj deo koji nije osvetljen jer ne volim da ljudi gledaju u mene, zvezda je Soni. Dodirnem klavir i taktovi pesme ga prizovu.

. . .

Nakon aplauza koje je pobrao povukli smo se za šankom.

- Hvala mala – Soni me grli.

- Nema na čemu ali bojim se da imam loše vesti za tebe.

- Koje?

- Ne mogu više da sviram ovde.

- Ali zašto?

- Počela sam da radim, kreću obaveze, znaš, više ne studiram.

- Nekako sam oduvek znao da si isuviše dobra – snuždio se.

- Nedostajaćeš mi mala, ti si dobro dete.

- Da te neko čuje pomislio bi da sam maloletne.

- A maloletnicama nije dozvoljen ulaz u klub – neko progovara i glas mi se učini poznatim.

- Majkle dođi da upoznaš ovo detence, ovo je Bler, moja učenica, zapravo bivša, diplomirala je.

Tip sa tetovažom.

- Bler ovo je Majkl, on je zamenio Rendijevo obezbeđenje.

Znači on je telohranitelj.

- Zapravo upoznali smo se. Zdravo Majkl.

- Zdravo Bler.

- Gde?

- U „Eliti", znaš tamo radi moj tata – podsetim ga.

- Znam.

- Soni traže te – bamen ga zove.

- O, idem. Popijte nešto brzo se vraćam – Soni me ostavlja sa Majklom.

- Zdravo mala. Đus? – pita me barmen.

- Da, hvala Bendžamine – nasmešim mu se.

- Za vas? – pita Majkla.

- Samo čaša vode hvala – kaže mu i smešta se do mene.

Lice prošlostiWhere stories live. Discover now