Lice prošlosti

14

Ne mogu da izbacim iz glave Majkla i to ti je to. Tip mi čak nije dao ni svoj broj telefona, niti je tražio moj. Sigurno misli da sam neka zaostala ludača koja plače, špijunira ljude i čeka princa ne belom konju. Možda nije trebalo da budem toliko iskrena ali ja verujem u Boga, Njegove zapovesti i bojim se pakla.

Moje misli su se raštrkale na sve strane kada sam ugledala Majkla ispred moje muzičke škole. Sedeo je naslonjen na belom automobilu i bio je u odelu. Crno odelo.

- Ćao – priđem mu zbunjeno.

- Ćao – nasmešio mi se.

- Odkud ti ovde? – nisam mu rekla gde radim.

Ustao je i izvukao bele ruže iz automobila. Šta????

- Izvoli.

- Hvala – prihvatim zbunjeno ruže.

- Čemu dugujem ovo?

- Video sam ove ruže i podsetile su me na tebe. Imaš li obaveze za danas?

- Recimo.

Podiže obrve upitno.

- Planirala sam da odem do crkve...

- I ona ide u crkvu, pa naravno. U redu, idemo u crkvu.

- Želiš da ideš sa mnom? – zbunjena sam.

- Za sve postoji prvi put zar ne?

- Nikad nisi bio u crkvu?

- Ne.

- Vau, ok, ali moram prvo da svratim do kuće da pokupim nešto.

- Šta?

- Neku garderobu koju želim da ostavim u crkvi.

- I ona donira odeću.

- Zašto me uporno zoveš Ona?

Otvorio mi je vrata džentlmenski.

- Ja to sam sa sobom. Idemo li?

- Idemo.

Kako su moji roditelji bili kod kuće bilo je neizbežno da ih upoznam sa Majklom, onda su on i tata utovarili sve moje i Klarine stvari i krenuli smo u crkvu.

. . .

Bilo je zanimljivo gledati zbunjenog Majkla, mislim ja ga na poznajem toliko ali vidi se da mu je sve ovo novo. Kako je bio zaista fin odlučim da ga odvedem na sladoled.

- Kako se osećaš? – pitam ga.

- Prosvetljeno.

- Zaista? – ne deluje uvereno.

- Ne, ne delim tvoju veru, zapravo ja uopšte nisam religiozan čovek, verujem samo u ono što mogu da vidim i dodirnem.

- Poštujem, svako ima pravo na izbor. Ovo je najbolji sladoled u gradu – obradujem se kad ugledam Mirandu.

- Izvoli dušo, dve porcije.

- Hvala Miranda – nasmešim joj se.

- Prijatno.

- Hvala.

- Postoji li neko ko tebe ne voli? – pita me Majkl.

- Zašto me neko ne bi voleo?

- Dobro pitanje.

- Probaj sladoled.

- Hoću.