Moglo bi se reći da je ovih nedelja sve mirno – nema ludih bivših, nema šokirajućih stvari, skoro sve je bilo normalno osim jednem male činjenice... nisam trudna. Znam, ne mora uspeti iz prve ali osećam se podeljeno – sa jedne strane sam razočarana a sa druge sam odahnula. Razočarana sam jer silno želim dete a laknulo mi je jer se još uvek bojim, mislim da to nikad neću moći da isključim. Mislim da me niko ne može razumeti. Navukla sam strah do kostiju a ipak želim da ostvarim svoje snove. Koliko je to komplikovano?
Dobro, nadam se da ćemo imati više sreće drugi put jer želja da ponovo imam dete za malo nadilazi strah od gubitka istog.
Novina u mom životu je definitivno Majda, sestra mog supruga. Čas po čas ona me zove na kafu, ručak, večeru... jednostavno želi da se druži sa mnom i čas po čas ja joj uslišim molbu kao na primer sad.
- Da li dolazite na mamin rođendan?
- O, ne bih znala ali ne verujem – Majkl je poprilično jasan po pitanju odnosa sa majkom.
- Majkl ne želi da provodi vreme sa njom – znala je.
- Ne – zašto da je lažem.
- U redu je, svi znamo Martu – rekla je to nekako čudno.
- Želim da te pitam nešto – manje temu.
- Pitaj.
- Šta misliš o veštačkoj oplodnji?
- Vidi Majda pitanje deteta je veoma osetljiva stvar za Majkla i mene - ne želim da razgovaram o tome.
- Ne moslim na vas već na sebe.
- Ali mislila sam da ne možeš da imaš decu - zbunjena sam.
- Postoje neke terapije, za moje stanje nije obećavajuće ali bih volela da pokušam.
- Želiš moj savet?
- Da.
- Ako ne može da uspe ne pokušavaj, samo ćeš mučiti sebe.
- Postoji šansa, jako je mala ali... ne znam.
- Odluka je tvoja ne znma šta bih ti drugo rekla.
- Ne znam ni ja ali osećam se kao da lutam. Što bi Majkl rekao „Nemam cilj u životu", a ja tako silno želim taj cilj.
Mršti se poput brata i znam da je zabrinuta, ali ja joj nikako ne mogu pomoći.
- Borba za dete je teško a još ako si sam... ne kažem ništa za tvoj emotivni život ali iz mog iskustva znam koliko pomaže to kad imaš nekog uz tebe. Moj suprug mi uliva dodatnu snagu, njegova volja hrani moju a njegova upotnost me tera da se još više trudim. Ljudi nam trebaju za teška vremena.
- A ja sam sama, sa ogorčenom majkom – zaključila je.
- Imala sam dobrog muža, sjajnog ali uspela sam to da sjebem, sad je on srećan sa svojom novom porodicom i čudno, ali srećna sam zbog njega. On je zaslužio sreću nakon mene.
- Žao mi je Majda. Ljubav je divna ali je potrebno boriti se za nju, mnogo. Znam to iz ličnog iskustva.
- Moj brat... on te obožava, mislim da nisi svesna koliko.
- Veruj mi, znam. Znam.
Ljubav je teret koji nosimo teško ili lako, ako voilite osobu koja vas voli podjednako teret je lak ali ako ta osoba više voli vas negov i njega... teret nije izbalansiran.
Obožavam mog supruga ali u nekim momentima se pitam da li ga volim onoliko koliko on voli mene. Pretpostavljam da je to glavni problem, ljubav se ne može izmeriti.
. . .
Kasnim, Majkl je već bio kod kuće i osećam miris hrane u vazduhu. Krenem ka kuhinji sa osmehom i naslonim se na zid.
- Testenina? – jedino to ume da skuva.
- Naravno. Pretpostavljam da te moja sestra smorila?.
Krenem ka njemu i zagrlim ga s leđa.
- Preživeću – okrenem se i poljubim ga u obraz.
- Šta je htela? – pita me dok sprema sos.
- Da li ti je potrebna pomoć?
- Ne, skoro je gotovo.
- Mislim da joj je potrebno rame za plakanje, osoba kojoj može reći svoje probleme.
- I naravno to si ti – gleda me popreko.
- Šta da radim? Ne mogu svaki put da je odbijem.
- Samo kaži „ne". Vežbali smo Bler – podseća me.
- Nismo vežbali, ti mi to stalno napominješ – postaje naporno.
- Još da usvojiš to i biću zadovoljan.
- Pa gospodina ja sam ovakva. Što bi rekla moja majka „Uzmi ili ostavi".
- Uzimam – namignuo mi je i izmamio mi osmeh.
- Jesi li dobro?
- Zašto ne bih bila dobro?
- Zbog tvog ciklusa.
Izdahnem, naravno da je primetio.
- Ne znam, dobro sam, valjda. Ne mora uspeti iz prve zar ne?
- Ne mora, nigde ne žurimo – kaže mi blago.
- Ako nam ne ide možemo da odemo na vantelesno oplodnju – slegnuo je ramenima.
- Znam ali želim da pokušamo prirodno, probajmo nekoliko meseci ako ne ide potražićemo pomoć stručnjaka.
- Kako god ti želiš.
- Hvala ti.
- Nema na čemu gospođo.
- Ne zaista, hvala ti – ja imam njega, srećna sam jer postoje žene koje nemaju nikog a kamoli podršku.
Spustio je kašiku i jednostavno došao do mene da me poljubi.
- Ko bi rekao ne ovom licu?
- Ti definitivno ne – nasmešim se zadovoljno.
- Nikad.
- Idem ja da se istuširam.
- Idi, večera je gotova za dvadesetak minuta.
- Suprug mi pravi večeru, koja sam ja srećnica – namignem mu i izmamim njegov osmeh. Tako mi je drago što sam se vratila.
YOU ARE READING
Lice prošlosti
Romance"Živela sam tri godine pokušavajući da zaboravim prošlost, sada živim samo da vratim njega".
