Lice prošlosti

22

Ulazim u kuću i zatiče me tiha muzika, osećam miris hrane u vazduhu i setno se nasmešim. Krenem ka kuhinji i zateknem moju ženu u razgovoru dok secka salatu.

- Preteruje! Ne može nakon svake nesreće ona da dovodi ljude da mi prskaju kuću svetom vodicom i da me vodi kod žena koje baju – moja žena se razmahala nožem.

- Šta misliš kako je meni? Želi da me vodi kod gatare da požuri moju udaju. Zamisli to – prepoznam Klarin glas preko zvučnika.

- Luda žena – Bler se smeje.

- Ali jedna je majka, i naša je. Moramo da je trpimo.

- Pričaj mi o tome.

- Jesi li pričala sa Majkom o onome?

- Nisam – izdahnula je.

- Nikad zapravo nismo pričali o usvajanju ali mislim da će podržati moju odluku. Želim decu Klara a kako trudnoća više ne dolazi u obzir želim da usvojim dete.

Želi da usvoji! Zbog mene.

- Samo jedno?

- Sa jednim se počinje – Bler se smeje srećno.

Ona je dobro, napokon je dobro.

- O da, ti želiš dva dečaka i dve devojčice – njena sestra se smeje a mene duša boli.

- Nego šta.

Progutam knedlu i povučem se natrag. Odjednom me kravata steže, obliva me hladan znoj, odjednom mrzim sebe.

. . .

Nadam se da će voda da spere krivicu, sram i očaj ali nije. Izađem iz kupatila i ukočim se jer mi Bler sprema odeću.

- Nisam čula kad si stigao – došla je do mene i poljubila me.

- Razgovarala si sa sestrom – prođem rukom kroz mokru kosu.

- Da, naša majka želi da nas popravi – zakikotala se jer ona ne veruje u magiju i vradžbine.

- Nema šta kod tebe da se popravlja – stavim ruku na njen obraz.

- Ti si savršena – Bože kako volim njene umilne oči, tako su nevine i čiste.

Podigla se na prste i zagrlila me, a onda me poljubila.

- Kaži mi da nisi mnogo gladan – hvata se za moj peškir i skida ga sa mene.

- Nisam uopšte gladan – nasrnem na njene usne. Želim da je osetim, moram da je imam, treba mi da je volim.

. . .

Bler je postavila večeru i priča mi nešto o nekom štelovanju klavira ali ne uspavam da je pratim.

- Ok, definitivno nešto nije u redu – spustila je viljušku i cimnuo sam se.

- Molim?

- Ne jedeš Majkle i ne slušaš me.

Ovo nije u redu. Toliko sam je povredio. Patila je zbog mene, i dalje pati zbog mene. Da nije mene ona bi bila srećna sa nekim drugim muškarcem i njemu bi mogla da rodi zdravu decu. Ispunila bi svoj san. Dve devojčice i dva dečaka ali umesto toga dobila je jednu mrtvu devojčicu i mrtav plod. Ja sam krivac za sve što se dogodilo. Ja sam kriv što je pobegla, ja sam kriv što se odriče majčinstva. Što pati.

- Ne mogu – izdahnem.

- U redu ako nisi gladan ne moraš da jedeš.

Odgurnem tanjir.