Lice prošlosti

8

Spremala sam se da nazovem Majkla jer kasnimo kod mojih na večeru ali preduhitrila me je mama i rekla mi da odlažemo večeru jer su iznenada došle u posetu očeve sestre koje ona ne voli i kojima ne dozvoljava da nas puno viđaju jer se po našoj majci bave nekom čudnom magijom.

- Mama zar ponovo? Možda ja želim da vidim tetke.

- Ti ćeš ostati kod kuće, te veštice su sigurno čule da se se vratila i odmah su dotrčale da provere da nisi poludela.

- Majko – zakolutam očima i ugledam Majkla.

- Znam kasnim, samo da se istuširam i idemo – ljubi me u čelo.

- Ne idemo na večeru.

- Zašto?

- Došle su moje tetke a znaš moju majku.

- One što se bave crnom magijom? – pita me.

- Ne bave se.

- Da bave se, Majkle ne dolazite, ne slušaj moju ćerku! – mama viče kroz telefon.

- Kako ti kažeš tašta, idem da se istuširam – nasmešio se.

- Idi. Mama stvarno preteruješ.

- Ne, ti si se konačno vratila a tvoja sestra je napokon pronašla muškarca koji nije glup, ne želim da vas neko urekne.

- Dobro – odustanem jer sa njom nema rasprave kada je u pitanju crna magija.

- Dobro, i poslaću sutra našeg sveštenika da ti osvešti kuću, za svaki slučaj.

- Majko mila.

- Svratiću sutra pre podne, ne radiš?

- Ne, ne radim.

- Ali rekla si da putujete za vikend – setila se.

- Tako je – ne putujemo ali ona ne mora da zna.

- Onda u ponedeljak, radiš drugu smenu?

- Da majko, druga.

- Odlično, dolazimo ujutro, pa onda idemo i kod tvoje sestre. Moram da idem treba da im skuvam kafu, šteta što nemam neki otrov...

- Majko?

- Dobro, valjda ima neko mleko kome je istekao rok trajanja jer one piju kafu sa mlekom.

- Bože!

- I ja to kažem, vidimo se u ponedeljak, lepo se provedite.

- Hvala mama i pozdravi tetke.

- Ni u ludilu, čujemo se.

Lude li žene. Crna magija. Pih.

. . .

Kako nisam spremila večeru jer je trebalo da večeramo kod moje majke izvadim testeninu da spremim nešto na brziniu.

Majkl ulazi u kuhinju bosonog, bez gornjeg dela odeće i sa mokrom kosom. Ah živote šta mi radiš?

- Večera će za pola sata.

- Otkazala tašta?

- Da, crna magija, u ponedeljak dovodi sveštenika da nam osvešti kuću.

Nasmešio se i zagrlio me s leđa. Nežni me ljubi u vrat i nasmešim se.

- Jedva čekam da pobegnemo iz grada.

- Što se tiče toga... – okrenem se i stavim ruke na njegove grud.

- Šta? – namrštio se.