Ti si me spasio (Liam Payne & Zayn Malik)

Part 38 - Why are you crying?

Nakon više od 2 mjeseca se opet budim pored njega. Nisam znala da li da štipnem njega ili sebe da shvatim da ovo nije san. Nježno sam ga poljubila u obraz na što se nasmiješio i otvorio oči.

"Dobro jutro, ljubavi."- izgovorio je pospanim glasom. Nedostajalo mi je sve ovo.

"Dobro jutro i tebi, Zaynić. Volim te."

"I ja tebe."- kratko me poljubio i otišao je u kupaonicu,a nakon njega i ja.

Otuširala sam se i oprala sam zube. Kada sam se vratila Zayn je već pripremio doručak od onoga što je pronašao u kuhinji. Prepečeni tost sa marmeladom i čaj.

Sjeli smo na kauč i doručkovali.

"I što ćemo sada? Idemo napokon doma?"

"Ne. Ja ne idem. Odvesti ću te i ja idem u hotel."

"Molim?"- upitala sam šokirano. Ništa mi nije bilo jasno. - "Ali mislila sam da.."

"Ludice, idem po stvari i onda dolazim."

"Idiote, prepao si me!"- udarila sam ga po ramenu na što se pretvarao da ga boli.

Pospremili smo sve za sobom, bolje rečeno uklonili smo dokaze, a onda smo krenuli natrag. Prošla noć je bila prekrasna. Opet sam sretna.

Nakon nekih sat vremena vožnje smo došli do stana.

"Hoćeš izići?"

"Ne, idem pokupiti stvari. Što prije to obavim prije ćemo biti zajedno."

"Ok."- nagnula sam se prema njemu, poljubila sam ga i izišla sam iz automobila. - "Hvala ti na predivnoj večeri."

"Bila je predivna jer si ti bila uz mene."

"Joj, ljubavi. Volim te."

"Volim i ja tebe. Vidimo se ubrzo. Bok Joanna, bok Elsa."

"Elsa?"

"Da. Fora ime, zar ne?"

"Vidjeti ćemo još." - nasmiješila sam se i zatvorila sam vrata. Zayn je otišao, a ja sam krenula u stan.

Bila sam tako sretna. Presretna. Zayn i ja smo opet zajedno i sve je opet kako treba biti.

Otključala sam vrata i tiho sam ušla u stan da ne probudim Jamesa, ukoliko spava. Ušla sam u dnevnu sobu, Karen je sjedila na kauču. Imala je neki čudan izraz lica.

"Bok Karen, jeste dobro? Jel sa Jamesom sve u redu?"

"Da. James je dobro. Zvala sam te, ali mobitel ti je isključen."

"Da, ugasio se. Jel sve ok?"

Karen je pognula glavu i nešto je pokušavala reći, ali kao da nije znala kako.

"Karen, što se događa?"

"Tijana, tvoja teta. Zvali su...tvoja teta je...umrla je."

"Molim? Ne, ne. To nije istina! To je neka zabuna."

"Žao mi je, Tijana."

"Ne, ne. Recite mi da je greška." - počela sam jecati. Srce mi se slomilo. Karen me snažno zagrlila.

"Smiri se, dušo, molim te. Radi bebe."

"Ali kako? Izgubila sam je. Preteško je."

"Znam, draga. Znam."

Nakon nekog vremena sam se malo smirila. Prestala sam jecati, ali ne i plakati. Uzela sam fotografiju na kojoj smo ona i ja. Fotografija je snimljena u ono vrijeme kada sam bila kod nje. Kada sam otkrila da sam trudna s Jamesom. Poljubila sam njen lik i sliku sam prislonila na grudi.