Greškom

Surova istina

Astoria's POV,

-Ušla sam u Snapovu kancelariju. Sad sam sigurno gotova. Ima da mi oduzme 100 i više bodova ili će me izbaciti. Seo je za svoj sto, a ja sam i dalje stajala na vratima.

-"Sedi Astoria."- pokazao mi je da sednem na stolicu preko puta njega, sa druge strane stola.

-"Profesore ja..."- krenula sam da se pravdam ni sama ne znam kako. Bila sam kriva. Mogla sam da ga ubijem.

-"Astoria zaustavi se. Znam da si bila ljuta, ali moraš da kontrolišeš svoj bes."- pokušao je da me smIri jer sam bila užasno ljuta na Draca. Začudila sam se kada mi je to rekao. Mislila sam da će me izbaciti, ali nije.

-"Paziću sledećeg puta. Izvinite, neće se ponoviti. Počistiću ceo kabinet i..."- bilo me je užasno sramota. Potukli su se zbog mene i to je Snape vrlo dobro to znao.

-"Ne, ne spremačice će to počistiti. Moraš sada da ideš u sobu da se odmoriš. Ovo je veliki šok za tebe."- zašto je tako dobar prema meni. Možda mu je moj otac rekao da pazi na mene. Misli da sam nesposobna da sama kontrolišem svoj život.

-"Moram da vidim kako su Draco i Fred. Hala vam, profesore."- rekla sam i krenula prema vratima.

-"Rekao sam da ideš u sobu. Ne možeš sada da ih vidiš. Moraju da se odmaraju."- rekao je ljutito, pa se smirio.

-"U redu. Hvala profesore. Doviđenja."-rekla sam začuđeno i izašla iz kabineta.

Snape's POV,

- Gospodar Tame mi je naredio da pazim na Astoriju, morao sam da je smirim. Mogla bi da ubije nekog ako je ovako ljuta.

-"Moram da vidim kako su Draco i Fred. Hala vam, profesore."- ustala je i krenula prema vratima.

-"Rekao sam da ideš u sobu. Ne možeš sada da ih vidiš. Moraju da se odmaraju."- rekao sam ljuto. Znao sam da je Draco u teškom stanju i ne znaju da li će preživeti.Nisam smeo da dozvolim da ona to sazna. 

-Kada je Astoria izašla iz kabineta otišao sam do bolničkog krila gde je pored Malfoyevog kreveta stajala Madam Pomfrey i pored nje profesor Dumbledor.

-"Kako je sad."- pitao sam ih dok sam prilazio krevetu.

-"Ništa se nije promenilo. Ne znamo da li će preživeti."- rekla je Madam Pomfrey.

-"Trebalo bi da to kažemo njegovoj sestri i roditeljima."- rekao sam profesoru Dumbledoru.

-"Pobrinuo sam se sa njegove roditelje. Doći će sutra ujuru. Jane ne smemo na kažemo. Znamo da je osetljiva, ne znam kako bi ovo podnela."- rekao je smireno profesor.

-"U redu profesore. Ja bi sad morao da krenem. Doviđenja."- rekao sam i izašao iz bolničkog krila. Jadan Draco.

Fred's POV,

- Probudio sam se sa velikom glavoboljom. Video sam kako Snap. Dumbledor i Madam Pomfrey pričaju nešto oko Draca koji je nepomično ležao na krevetu. Morao sam da čujem šta govore.

-Kada je Snape trebao da krene pretvarao sam se da spavam. Ne mogu da verujem da Malfoy možda neće preživeti. Astoria ga je baš povredila. Previo sam se da se budim, i Madam Pomfrey je došla do mene.

-"Kako se osećate gospodine Weasley?"- pitala me je Madam Pomfrey stavljajući neke lekove na sto pored mog kreveta.

-"Malo me boli glava."- držao sam se za glavu i polako uzdigao.

-"To je normalno. Daću vam neke lekove za glavobolju i za par sati možete se vratiti svakodnevnom životu."- osmehnula mi se.

- Ubrzo sam izašao iz bolnice i otišao u dnevni boravak gde su me već svi čekali.