Greškom

Tuča za devojku

Katelyn's POV,

-Nisam se osećala baš najbolje, pa sam odlučila da ne odem na časove. Nije mi bilo toliko loše da ne odem na časove, ali iskreno htela sam da provedem malo više vremena sa Viktorom dok se ne vrati svojoj kući. Šta mi se to dešava? Da li sam ja to počela da bežim sa časova zbo dečka? Nema šanse, nikad mi se to nije desilo. Misli mi je prekinulo kucanje na vrata. Brzo sam se pokrila i pravila se da mi je loše.Šta ako je neko od nastavnika i vidi da mi nije toliko loše? Biću mrtva.

-"Napred!"- povikala sam. U sobu je ušao Viktor sa šoljom čaja.

-"Dobro jutro."- rekao je stavljavši čaj na stočić pored mog kreveta. Uzdigla sam se u sedeći položaj.

-"Šta ti radiš ovde i kako znaš da mi nije dobro?"- pitala sam začuđeno.

-"Ja sve znam, ali baš i ne verujem. Mislim da malo lažeš da bi bila sa mnom. Jesam li u pravu?"- nasmešio mi se jer je i sam znao da je u pravu.

-"Ti baš sve znaš."- nasmejala sam se, a on me je poljubio.

-"Pa trbalo bi da idem. Moraš da se odmaraš."- namerno me je zezao i krenuo da odlazi.

-"Ne, ostani, molim te."- rekla sam dok je otvarao vrata.

-"Samo se šalim. Naravno da ću da ostanem."- seo je pored mene i uhvatio me za ruku.

-"Obećaj mi da ćeš mi pisati kada budeš otišao."- naslonila sam glavu na njegovo rame i upijala miris sveže pokošene trave.

-"Obećavam."- rekao je dok me je mazio po kosi. Nisam znala da može da bude ovako nežan sobzirom da svi znamo kako izgleda.

-Sedeli smo i pričali. Bilo mi je baš lepo sa njim. Prijao mi je jedan dan bez škole. Nisam osećala više nikakvu glavobolju i bila sam mnogo bolje. Zaneli smo se pričom i smejanjem, da nisam ni primetila da je škola gotova i da će uskoro ručak.

-"Trebalo bi da krenemo u Great Hall. Treba da počne ručak za 10 minuta."- brzo sam ustala da bih se obukla.

-"Vidi stvarno. Nisam ni primetio. Kako vreme leti kada se zabavljaš."- rekao mi je i nasmešio se zlobnim smehom zato što je znao da treba da se presvučem.

-"Hajde presvlači se. Zakasnićemo."- uozbiljio se, idalje sedeći na mom krevetu.

-"Molila bih te da izađeš da bih se presvukla."- naredila sam mu.

-"Baš moram? Meni je dobro i ovako."- prišao mi je i krenuo da me ljubi po vratu. Nisam htela da stane. Slao mi je trnce kroz celo telo, ali nisam htela da se zanesem.

-"Da moraš."- rekla sam strogo i brzo se odaljila od njega, jer sam shvatila šta radim.

-"Dobro, dobro idem, ali ti gubiš. Usput nismo mi završili. Zapamti gde smo stali, nastavićemo mi ovo."- rekao je na izlazeći iz sobe, a ja sam mu se samo nasmešila. Obukla sam se i sišla u Great Hall.

Clara's POV,

-Ceo dan nisam imala ni jedan čas sa Cedricom. Nisam ga ni videla. Nedostajao mi je. Jedva sam čekala da se škola završi da mogu da provedem više vremena sa njim. Pošto ni Harry ni ja nemamo nameru da idemo za vreme praznika kod teče Vernona, tetka Petunije i debelog Dudlija, Harry će biti kod Rona, a ja kod Cedrica. Pošto se naši roditelji poznaju i druže, bićemo i sa njima.

-"Gospođice Potter, malo ste zalutali sa časa. Hajde mi, molim vas, recite o čemu sam poslednje govorio?"- prekinuo me je profesor Snape u sred misli. Nisam imala pojma o čemu priča. Bilo me je užasno sramota. Svi su me gledali. Imali smo čas sa slytherinom što mi je stvaralo veću nelagodnost.