Greškom

Plan kreće da se odvija

Astoria's POV
-Ujutru, pre nastave, sam se srela sa Mattheomo da još jednom brzo prođemo ceo plan.

-"Jel si me razumeo?"-pitala sam.

-"Da, nakon što joj se završi poslednji čas, Proricanje, sačekaću je ispred njene kuće. Ona posle časova ide da ostavi knjige u sobu, a kasnije ide sa Tomom u Tri Metle. Ja ću joj preprečiti put, flertovati s njom i pitati da izađemo."- rekao je.

-"A ako te odbije?"- htela sam da proverim da li je sve perfektno razumeo.

-"A ako me odbije, smaraću je dok ne pristane."- rekao je i bacili smo kosku jedan drugom.

-"Zašto Tom nije ovako pametan?"- zapitala sam se, a on se osmehnuo.

-"Zato, mala seko, što sam mnogo bolji od njega, a i zgodniji moram priznati."- nasmejao se, poljubio me u obraz i otišao.

Frad's POV,

-Na svim časovima sam razmišljao šta bih mogao da pričam sa Astorijom na Aritmanciji. Bio sam nervozan jer sam znao da je ona sada smrtožder, jedna pogrešno izgovorena reč bi mogla doslovno da me ubije.

-Došao je i taj čas. Duboko sam udahnuo i samouvereno ušao u kabinet. Astoria je već bila tamo. Sedela je u poslednjoj klupi u ćošku. Sedela je sama. Niko od njenih prijatelja nije pohađao ovaj predmet.

-"Mogu li da sednem?"- prišao sam njenom stolu, a ona se iznenadila.

-"Pored svih ti izabereš da sedneš pored mene. Šta smišljaš Weasley?"- i dalje je bila duhovita. Ponašala se skroz normalno i veselo.

-"Pa eto došlo mi tako."- osmehnuo sam se, a ona me je, sa osmehom na licu, promatrala.

-"Sedi."- rekla je i pokazala mi na stolicu pored nje. Seo sam, a ona je nastavila da nešto žvrlja po svesci.

-"Dugo se nismo družili. Mislim od kad si sa Malfoyem."- počeo sam razgovor.

-"Puno toga se idešavalo."- rekla je i dalje pišući po svesci.

-"Ignorišeš me Astoria, šta bi sa onim ostaćemo najbolji prijatelji?"- možda sam bio malo previše samouveren. Nisam ovo trebao da kažem, ali na moju sreću mirno je reagovala.

-"Znam, izvini. Mnogo sam preopterećena ovih dana, ne znam više gde udaram."- rekla mi je.

-"Verujem."- rekao sam, a onda je profesorka Vector ušla u kabinet, a ja sam zaćutao i otvorio knjige.

-"Ućutao si se. Od kad se Fred Weasley toliko brine za učenje?"- nasmejala se jer nije verovala da pažljivo pratim čas.

-"Mama je rekla da će da me ubije ako ne položim ovaj predmet. Najteži je, zato me je i upisala ovde. Rekla je da će me ovo možda malo smiriti, jer ne želi da više dobija pisma od profesorke McGonagal kako sam opet upao u neku nevolju."- rekao sam joj tiho hvatajući beleške.

-"Kako to da George ne ide?"- gledala je po kabinetu ne ugledavši Georga.

-"On se malo smirio. Od kako je upoznao Angleinu. Mama kaže da će ga ona opametiti."- malo sam bio ljut zbog toga.

-"Šta je sa tobom i Milicent? Viđala sam je ali nikako da pričam sa njom."- rekla je gledajući me svo vreme., Nju nije bilo briga za nastavu. Svi znaju ko joj je otac, lako će ona sve položiti.

-"Raskinuli smo. Mislim, ona je. Rekla je da joj trenutno e treba dečko i da mora da se fokusira na školu. Još je rekla da, kakav sam, da bi je prevario čim okrene leđa."- iskreno me nije bilo briga za nju.

-"Ona je štreberka, pusti je. To ti sigurno ne bi uradio. Valjda te toliko znam."- rekla je.

-"Pa tebe nisam prevario. A i da sam hteo ne bih mogao, ubila bi me, šalim se naravno, Sa tobom je bilo drugačije."- nasmejao sam se.