gomila smeća

ne znam

Kakva li sam ja to živina
Daj mi samo reci
Hoće li na me ikada biti ponosni
Moji, na nebu, pretci?

Lutam, sanjarim i bježim
A ipak ne radim ništa
Želim se uspeti strašno visoko
I baciti svoje tijelo s vrha stubišta

Sebi samoj idem na živce
Tlak mi poskakuje i preko tristo
A ako pođem jednog dana u planine
Hoće li išta u mojoj okolini ostati isto?

Vrijede li išta ove moje misli
Ideje urezane u moždane vijuge
Hoće li donijeti ikakve sreće
Ili su to samo disfunkcionalne pruge?

Ne znam kakva sam živina
No ne znam ni je li mi stalo
Da popravim svoje stanje teško
Ne treba puno, samo barem malo