gomila smeća

između aktera i odraza

Gledam se u ogledalu i ne vidim svoje lice
Gledam se u ogledalu, vidim odraz ubojice
Kroz rupice na prozoru vidim kako zora sviće
A kap po kap kroz čitavu noć, moje se ispilo piće

Nedostaje mi sreće, nedostaje mi svjetla
Sami crni đavo po životu mi se petlja
I ja tako nemoćna ležim gore visoko na krovu
U samoj sebi sam zatočena kao vojnik u rovu

Ne želim se predati ali očito nemam izbora
Moja duša u sebi nema ni najmanji dašak vihora
Prazno polje na zalasku Sunca dok samo iščekuje mrak
Otkucao sat, odzvonilo zvono, poginuo je zadnji junak