gomila smeća

oko nas, u nama

Izvadi si oči iz lubanje
Kada takve ne imaju smisla
Očerupaj si kožu sa lica
Da svijet vidi tvoju umornu dušu

Ispruži ruku daleko
Dodirni materiju ispred sebe
Tako nježnu i tako mekanu
Potpuno odcijepljenu od realnosti

Utopi se u bistrom izvoru
Povedi i čitavo društvo, bilo koga
Voda već je nečista čim tijela su stigla
Ne postoji nada da će više ikada zasjati

Može biti buka, a može i tišina
Ta meni je sasvim svejedno
Kada sam i ja to nečisto tijelo
Kada je moje biće isprano od žara