/Ko želi neka pogleda priču 'The Lost Heirs' od @LittleWriterxoxo. Devojka me je zamolila da joj postavim reklamu, tako da bih vam bila zahvalna, ako biste pogledali njenu priču/
Po prvi put sam uspela da dođem na posao na vreme i opet nešto mora da se desi. Noge me već bole od toliko stajanja, jer me gospođa Maja još nije udostojila svojom pojavom. Tek sada vidim kako to izgleda kada te neko čeka.
Možda i ona ne može da nađe novčanik da plati taksi, ili ima problema kao ja. Opet ne verujem da bi gospođa-iznad-svih imala takvih briga. Suviše je savršena da bi joj se desio takav ispad.
Uzdahnem i pogledam na sat. Već je pola devet, a mi u devet imamo sastanak u...
Nisam čak ni pročitala ime firme.
Toliko sam uzbuđena, da nisam ni zagledala papirić koji mi je Zek dao sa adresom gde se nalazi to mesto. Mislim da je sigurno velika kompanija, čim imaju toliko novca. I nadam se da vlasnik nije mnogo zahtevan i težak čovek.
Čitala sam da su ljudi posle 40-ih godina mrzevoljni i pre podne mrze sebe, a posle podne mrze ceo svet. To bi bilo loše...
Skoro pa sam ubeđena da vlasnik ima preko 40 godina. Ipak koliko mi je Zek pričao da ima para, potrebne su godine da bi se tako nešto stvorilo.
Namestim bolje crni blejzer i popravim usku, tamnoplavu haljinu do kolena. Potrudila sam se da izgledam poslovno i ne prenapadno odećom. Ne želim da ostavim loš i jeftin utisak.
Kosu sam svezala u pletenicu i obula crne baletanke. Neću reći da mi za to nije trebalo vremena. Nadam se samo da će Maja uskoro da dođe, jer mi postaje vruće i ne drži me više mesto. Jedva sprečavam sebe da ne prođem kroz kosu i uništim firzuru. Ne želim da izgledam čupavo i znojavo pred tim čovekom.
Oslonim se na obližnji zid i uzdahnem.
Kad će više da dođe?
Krenem da pevušim pesmu 'Mirrors' iz dosade, te se prisetim i Džastina TImberlejka. Lep, pametan i bogat. Takav meni treba. Još dok sam bila u srednjoj sećam se koliko sam bila obluđena njim. Najviše su me privlačili muškarci sa plavim očima i smeđom kosom.
Sada razumete zašto mi se toliko sviđa Zek. Šarmantan je i duhovit. Barem je takav bio, dok smo bili u vezi. Sada više ne mogu ni da ga prepoznam.
Još uvek se sećam onog poljupca iz kancelarije juče. Nedostaje mi bliskost sa njim. Na sve moguće načine - i fizički i psihički. Prijala mi je njegova blizina, dok smo se ljubili. Šteta što poljubci nisu trajali duže, jer se definitivno dobro ljubi.
Ume vrlo dobro da barata jezikom i zna kako da zadovolji osobu. Bilo nam je super u vezi, no neću ponovo da se vraćam na to. Shvatila sam da nije vredan. Samo je on izgubio kada je izašao iz one veze. Znam da vredim i zato ću svoju ljubav da sačuvam za nekoga vrednog. On je definitivno nije vredan.
"Oh Noel, tu si! Svuda sam te tražila.", čujem sasvim čist akcenat iza sebe, koji me trgne iz mojih misli. Gospođa Maja već samouvereno korača ka meni, lupajući visokim salonkama.
Sivo-crna haljina ispod kolena, koja izgleda u predelu poprsja kao top i valovita, puštena kosa. Malo je previše vulkarno za poslovni sastanak? Tek sad shvatam da ne bi trebalo da se osećam neprijatno što sam provela malo duže ispred ogledala, jer me je ona definitivno prestigla u tome. Bili su potrebni sigurno sati da dođe do takvog izgleda.
Deluje isuviše visoko. To je zato što sam ja u ravnoj obući, a ona u štiklama naravno. Na trenutak se zagrizem za donju usnu. Uvek mora da izgleda atraktivno i lepo. Zaboga, odakle joj takvo telo?!
YOU ARE READING
Njegova plavuša ➳ z.m.
Fanfiction❝Opstajali smo kada smo se najmanje nadali da ćemo uspeti. To nas je valjda spojilo.❝