Njegova plavuša ➳ z.m.

18. deo » Mrzim ga

Sedim u dobro poznatoj kancelariji s dozom dosade i mrzevoljnost.

Muškarac naspram mene me gleda s negodovanjem i po njegovom pogledu vidim da će mi držati predavanja. Predavanja koja nemaju veze s mozgom.

"Stvarno ne znam šta se dešava s tobom, Noel. Tvoje ponašanje me toliko iznenađuje iz dana u dan. Nisi bila takva kada smo bili u vezi.", odmahuje glavom i koristi svaku priliku da me posmatra.

Verovatno nije navikao da ne dođem sređena na posao. Uvek imam šminku na sebi i finu frizuru, ali sada je drugačije. Jednostavno mi se nije dalo. Nisam imala volje da se sređujem. Umesto toga vezala sam kosu u rep i stavila samo maskaru.

"Pa, možda me zapravo nikada nisi ni poznavao. Ni dok smo bili u vezi ni sada. Uostalom menjaš temu. Razgovarali smo o tome kako  sam zakasnila na posao juče. Čak niko nije ni primetio da me nema.", prevrćem očima zbog Zekovih reči i igram se sa svojim prstima.

Iskrena sam trenutno i sasvim smirena. Razgovor koji vodimo za mene nije ništa. Ništa u poređenju sa onim koji sam imala pre nekoliko sati sa Zejnom.

Mislim dotičnim, ne želim više da mu pominjem ime.

"Ne, nisi u pravu. Noel, ti si oduvek bila nasmejana, spremna da se šališ. I uvek obzirna sa poslom.", ubeđuje me i ustaje sa stolice. Stane ispred mene i iz tih zelenih očiju vidim zbunjenost.

"Šta se promenilo?"

Mrštim se na njegove reči i dižem obrvu. Nema potrebe da izigrava nešto sada. Znam da ga ni ne zanimaju moji problemi. Samo je radoznao. Možda želi i to da ispriča Varenu. Ili je bar po Zejnovim rečima tako.

Ugh.

Sva ta zavrzlama...

"Ništa, a sada moram da se vratim na posao. I ako želiš odradiću ta dva sata što sam kasnila.", ustajem sa stolice i već krećem ka vratima.

Način na koji se ponašam me plaši, ali ne mogu protiv njega. Ljuta sam na samu sebe, jer sam opet pustila nekoga u svoj život. A ona najgora stvar je, što je to bio Zejn. Od svih prokletih muškaraca na svetu, to je bio on.

Ne razumem ni kada sam krenula da osećam nešto prema njemu? Ma ne znam ni da li su to osećaji. Šta bi me uopšte privuklo, jer je on jedan bezosećajni idiot. Ništa više.

Čujem odbijanje sa Zekove strane, koji govori da ne moram da radim prekovremeno i pridike. Govori još nešto, a ja ni ne pokušavam da ga slušam. Samo se zadovoljno nasmejem, jer ću danas ranije kući i dostojanstveno izađem iz kancelarije.

Zatvaram vrata i na trenutak se oslanjam na njih. Telo mi postaje lakše, a disanje duboko. Od ogromne zavrzlame u glavi ne mogu da razmišljam. Potrebno mi je nekoliko sekundi da se povratim. Previše svega mi se izdešavalo ovih dana da bih mogla da nastavim dalje, a da se prethodno ne vratim na sva ta sećanja. Trenutke kada sam bila sa Zejnom, kada me je svojim rečima pre nekoliko sati onoliko povredio. Kada sam osetila bol. Stalno se to vraća i ometa me. Čak ni Zeka ne mogu da slušam i razmišljam o tome što govori.  

"Loše jutro?", čujem glas ispred sebe i u momentu otvaram oči.

"O Bože.", odmah se pomeram sa vrati i stajem ispred muškarca, koji me gleda zabrinjeno. Ispravljam se i naši pogledi se susreću. 

"Jesi dobro?", hvata me za rame, dok osećam da se moja ravnoteža vraća. Klimam glavom jednostavno i pokušavam da se setim imena simpatičnog momka ispred sebe. To je onaj novi arhitekta...

Prokletstvo kako se beše zove?

"Da... Kris?", hvatam se za glavu, dok čujem njegov smeh. Možda sam na trenutak i fascinirana njegovim osmehom, kao i prošli put kada smo se upoznali. 

"Kalum. Brzo zaboravljaš, Noel.", iznenadim se prijatno, jer se setio mog imena, ali se u isto vreme takođe osećam i pomalo neprijatno. Izgleda kao da imam ptičiji mozak, kad ne mogu ni jedno prokleto ime da zapamtim.

"Ne zameri, loš dan.", lažem i spušam pogled. Znam da se sve ovo ne dešava, samo jer mi je loš dan. 

"Događa se. Možda bi ti jedna šolja kapućina posle posla popravila dan?", zanimljivo ga pogledam, a osmeh mi je već na ustima. Odmerim ga jednom i podignem obrvu. Rita bi ovo biće ispred sebe definitivno želela da vidi. Previše je zgodan.

"Kapućino je najbolja stvar. Kad god sam neraspoložena pozvala bih prijateljicu na kapućino i gledale bismo 'Seks i grad' uz to. Zaista popravlja raspoloženje.", zakikoćem se sećajući se svih gluposti koje smo Rita i ja radile kada sam loše i osetim se konačno malo bolje. 

"Seks i grad? To je dosadna serija.", Kalum ubedljivo izgovori, a ja otvorim usta od iznenađenja. 

"Ti si gledao 'Seks i grad'? Mislila sam da to samo gledaju devojke.", iznenađena sam i ovaj dečko kreće sve više da mi se sviđa.

"Gledao sam nekoliko epizoda sa bivšom devojkom. I nije neka serija.", istog trenutka se mršim. Povlačim reči da mi se dopada ovaj momak. Nije ni čudo što je rekao da mu je devojka bivša. Sad znam zašto ga je ostavila.

"'Seks i grad' je najbolja serija!", uvređeno kažem, prekrstivši ruke. 

"Tako je brilijantna. Sve devojke je vole!", dodam.

"U redu, u redu. Predajem se. Izgledaš kao da ćeš da me ubiješ.", podiže ruke u vis, a ja krećem da se smejem.

"Tako je već bolje.", klimnem glavom, pogledavši na sat.

"Mislim da moram da se vratim na posao.", slegnem ramenima.

"Idemo u istom pravcu.", pokaže rukom ka liftu, a ja mu uputim mali osmeh. 

"Beše si rekla da sa drugaricom piješ kapućino?", kaže dok čekamo lift.

"Da. Zašto?", podignem obrvu zainteresovano.

"Pa možda bih mogao nekada da vam se pridružim. Umem da budem dobro društvo.", namigne mi šarmantno.

"Ne verujem da možeš da nam se pridržiš."

"Zašto?", primećujem razočarenje u njegovom glasu.

"Pa nepoželjni su oni koji ne vole 'Seks i grad'. Jedino ako promeniš mišljenje?", pokušam da ostanem ozbiljna, ali ne uspevam. Prasnem u smeh zbog izraza lica koji je napravio. Lepo je kada bar na trenutak zaboraviš na probleme. Drago mi je što sam naletela danas na Kaluma. On je dobra osoba. Odmerim ga još jednom, a da to on ne primeti.

"Nisam siguran da mogu da promenim mišljenje o toj seriji. Nikada ne poričem ono što sam jednom rekao."

"Hm... Trenutno si me podsetio na jednu osobu, koja isto to često kaže."

"Na koga?"

"Onu drugaricu sa kojom pijem kapućino. Zove se Rita. Moraš da je upoznaš. Sigurna sam da biste se slagali.", izgovorim, dok se vrata lifta otvore pred nama. Oboje uđemo unutra, a zatim ja krenem da ga davim brbljanjem o Riti. Na trenutak zaboravljam na sve loše stvari koje su mi se izdešavale i osetim se ispunjeno. Ne razmišljam o Zejnu, ni o flešu. Potrebno mi je društvo kako bih prestala da mislim na tog kretena.

Mrzim ga!

A / N

Ostavite vote, pa se bacite odmah na čitanje još jednog dela. Odlučila sam da kao znak izvinjenja postavim 2 dela, jedno za drugim. Nestrpljiva sam da vidim kako će vam se svideti zaplet i neki #Zoel trenuci u sledećem nastavku, zato se bacite na čitanje odmah. ;)

J. ♥