Njegova plavuša ➳ z.m.

9. deo » 'Angel'

"Gospodine Malik, da li ste sigurni da želite da vam prebacim poziv?"

"Da, siguran sam. Bilo je i krajnje vreme da pozove.", pomalo se nasmejem na pomisao da ću konačno da ga čujem. Čuću taj jeziv, oprezan glas koji će sada biti uznemiren, što i želim.

Zaslužio je da pati na najgori mogući način...

"Ali gospodine Malik, zar ne bi bilo bolje da malo sačekate?"

Jebi se Tome, ne želim da čekam. Dosta sam čekao.

"Više nema čekanja. Vreme je da se krene u akciju. Prebaci mi ga na vezu.", stogo naredim, kako ne bi nastavio da mi pametuje. Radiću šta ja hoću i kako ja hoću.

"I da još nešto...", vidim kako je krenuo da izađe, ali je zastao.

"Tome, bolje bi ti bilo da se ne mešaš u stvari koje te se ne tiču. Ti samo izvršavaš naređenja, niko te nije pitao za mišljenje. Jasno?"

"Da gospodine.", suvo kaže, te tiho napusti prostoriju. Ne volim da budem u konfliktima sa Tomom, jer je on jedan od najboljih zaposlenih ovde i imam najviše poverenja u njega. No nekad je potrebno pokazati autoritet.

Tako je već bolje...

Uzmem crni mobilni sa stola, dok čekam kada će telefon da krene da mi zvoni.

Odem do police, natočim sebi votku, a kada čujem zvuk melodije na mobilnom, zavalim se na fotelju.

Neka moja osveta počne...

"Halo, da li je to Malik?", dubok glas mi uspunjava uši, dok mi krv pulsira brže.

"Zavisi ko zove.", opušteno izgovorim u slušalicu, slušajući njegov stariji glas. I nije toliko strašan kako je nekad bio, dok sam razgovarao sa njim.

"Ovde Varen", teško kaže, što me natera na osmeh.

"U tom slučaju, stari, pogrešio si broj.", zezam ga, što kod njega izazove veliki uzdah. Sviđa mi se situacija u kojoj je njegovo raspoloženje pokvareno. I sviđa mi se što sam ja odgovoran za to.

"Nije mi do zajebancije Malik. Gde je snimak?", oprezno me pita, na šta ja otpijem gutljaj votke.

"Koji snimak?" Pravim se lud, obožavajući da se igram njegovim strpljenjem.

"Dobro znaš ti na šta ja mislim. Ne zajebavaj me."

"Što mi ne bi objasnio malo bolje o tome? Da se prisetim, stvarno ne mogu da se setim o kom snimku je reč."

Prođem jednom kroz sveže obrijanu bradu, očekivajući njegov odgovor.

"Malik, igraš se mojim strpljenjem. Donećeš mi taj jebeni snimak još danas i posle toga ćeš nestati iz mog života zauvek. Jesi li me razumeo? Nikako da sa porodicom Malik završim. Stalno se vraćate.", gordo izgovori u slušalicu, očigledno besan.

Ipak nećemo tako da igramo, Varen.

"Naravno da neće biti tako, Varen. Želiš li da provedeš ostatak svog ljigavog života iza rešetaka? Da više nikad ne ugledaš svetlost dana? Ili bi pre želeo da tvoji klijenti saznaju?"

"Igraš opasno, Malik.", osećam da mu je glas pun brige i to mi se sviđa.

Ovoga puta igramo po mojim pravilima.

"Veruj mi nemam šta da izgubim. Ovoga puta sam sam u ovoj igri."

"Oduvek ti je ceo život i bio igra. Zbog toga si uvek i gubio.", stegnem pesnice na njegove reči, sklopivši oči jednom.