Njegova plavuša ➳ z.m.

2. deo » Dogovor

Osećam disanje na svom vratu, koje me tera da otvorim oči. Strašna glavobolja koju osećam čini da blago zastenjem od bola, dok trepćem nekoliko puta. Pokušavam da se naviknem na svetlo.

Polako se uspravim kako bih se namestila u sedeći položaj, no dve snažne ruke me približavaju bliže sebi. Tek tada shvatim da je neko pored mene. Odjednom krenem da brzo dišem, dok se ne usuđujem ni da se pomaknem.

"Šta je ovo kog đavola?!", sama sebi postavljam pitanje u glavi, dok premotavam film od prošle noći.

Blago uzdahnem, kada se setim da je Zek raskinuo sa mnom i da sam na kraju otišla u diskoteku. Ne verujem svojim postupcima! Toliko sam bila besna da sam se napila i evo šta se onda dogodilo. Završila sam sa prvim muškarcem u krevetu. Kao kroz maglu se sećam da sam pila viski u onoj diskoteci. I bogami sam popila dosta... Nije ni čudo što se uopšte ne sećam nikakvog muškarca niti kako sam dospela ovde.

"O Bože moram pod hitno da odem odavde.", pomislim, te progutam knedlu.

Uz dosta napora okrećem telo na drugu stranu kreveta, na trenutak prestajući i da dišem.

"Molim te nemoj da se probudiš. Molim te..." ,ponavljam u sebi i molim Boga da usliši moje molitve.

U trenutaku kada se pomerim na bok i susretnem sa muškarcem koji spava pored mene osetim snažno lupanje srca. Otkucaje srca osećam u grlu i tako su prokleto glasni. Plašim se da se ne probudi zbog njih.

Neki hladan znoj me oblije kada pogledam u njega. Maslinasta koža, crna razbarušena kosa i mala brada. Uhvatim sebe kako suviše dugo gledam u njega, te brzo maknem pogled. Čudno je biti u krevetu pored totalnog stranca. To jednostavno nisu stvari na koje možete da se naviknete. Sram me je što se to baš meni dogodilo.

Pogledam ispod pokrivača i shvatim da sam u gaćicama i brusu, a on samo u boksericama.

Ovo nije dobro.

Ponovo onaj hladan znoj stiže kada probam da se išunjam iz kreveta. Pomeram pokrivač sa tela i pokušavam tiho da ustanem.

Pređem pogledom po sobi, osećajući se sve vreme kao da me neko posmatra. Ponovo bacim pogled na muškarca koji je do malo pre ležao pored mene no on i dalje bezbrižno spava. Oči su mu zatvorene, a usne blago otvorene, dok mu se grudi stalno podižu svaki put kada udahne vazduh.

Stidim se sama sebe. Rukama obuhvata svoje telo, pogledom ponovo prelazeći po sobi u kojoj se nalazim. Mesto je skroz nepoznato.

Bože, ja sam kao kakva kurva završila pijana sa nepoznatim muškarcem i to samo zato što nisam mogla da prihvatim da me je Zek ostavio?!

Svaki ti čast Noel!

Pronađem stvari na jednoj fotelji u uglu i brzo se obučem. Štikle uzmem u ruke, jer poslednje što želim je da se dotični probudi i dovede do novih nevolja.

Tiho otvorim vrata, koja malo zaškripe, te ubrzam korak kada ih zatvorim za sobom. Duboko izdahnem kada shvatim da sam vazduh držala previše u plućima, a srce mi i dalje kuca nenormalno.

Spustim se velikim stepenicama. Pretpostavljam da ću tu negde kada siđem naći i izlaz.

Stan u kome se nalazim je tako veliki i sređen. Dok prolazim velikim hodnikom primećujem razne slike po zidovima. Od nekih mi čak i zastaje dah koliko su lepe. Ko god da je onaj muškarac, definitivno ulaže u umetnost.