Njegova plavuša ➳ z.m.

8. deo » Nemam više ništa sa njim

"Prekinuću ovaj razgovor pre nego što me iznerviraš.", bile su poslednje reči koje sam čula pre nego što mi je spustio slušalicu. Nisam stigla ni pošteno da mu odgovorim na to, verovatno uvredama, a on je već završio razgovor. Mrzim taj njegov stav 'pričaćemo-kad-ja-hoću-i-dokle-ja-hoću'. Samo ga još više čini egoistom i kretenom.

Moraću dobro da se psihički pripremim za taj sastanak sutra. Iz njegovog govora mogu da osetim da je ljut. Ali briga me iskreno!

On i ja nemamo ništa zajedno i nema prava da se ljuti. Ma nema prava ni da pomisli na mene! Osećam se kao da me kontroliše i to mi se ne sviđa.

Protrljam jednom oči, jer sam spavala sve dok me on nije probudio. Što je najgore mogu da se kladim da posle njegovog poziva nema sna za mene. Pridignem se sa kreveta i pogledam na sat. Oko šest sati uveče je i osećam da je vreme da jedem. Užasno sam gladna. Izgleda da i spavanje zna da umori čoveka.

Odšetam do moje male kuhinje smišljajući šta bih mogla da jedem. Tu zapravo i nemam velikog izbora, jer svega znam nekoliko jela da spremim, a i nikad nisam bila neka kuvarica. Hvala Bogu pa danas postoje razna pomogala kao na primer one kesice, koje samo staviš u mikrotalasnu i imaš savršeno jelo. Od njih sam zavisna. Kuvanje nije moja teritorija. Ja projektujem zgrade, a ne hranu.

Otvorim frižider i izvadim neke kiflice sa sirom, koje sam kupila juče, te odlučim da njih pojedem. Ionako nisam baš mnogo gladna. Stavim jednu kiflicu u usta, jer su poprilično male i tada shvatim da bi trebalo da završim one skice.

Zejn mi je rekao da sutra dođem sa njima, a ja nemam ništa pripremnjeno. Znam da će gospođa Maja imati sigurno bolje od mojih, ali opet. Ne mogu doći bez ičega sutra.

Teško progutam kiflicu i brzo požurim do spavaće sobe, kako bih uzela ceo pribor za rad. Moram srediti te proklete skice do sutra inače ću biti u još većem problemu.

Okej Noel samo se smiri. Sve će biti u redu.

Samo treba da ispišem nešto, ne mora da bude savršeno. Imam celu noć.

Sednem za sto i kada uključim lap top, pokušam da nađem fleš, ali izgleda da večeras nemam sreće. Zaboga uvek samo njega ne mogu da nađem!

Biće ovo dugačka noć za mene.

***

Nestrpljivo lupkam prstima po ivici od šanka, dok čekam da se Zejn pojavi. Rekao je da budem ovde u dva, a sada je skoro pola tri.

Ne znam šta se tačno dešava, ali po rečima konobara, Zejn je gore i završava neki posao. Samo ne znam koji? Ironično je čuti da on nešto radi, da se uopšte bavi nečim.

Nervozno sklonim zalutali pramen kose iza uha, uzdahnuvši. Kosa mi je skroz u neredu i samo sam vezala punđu. Nisam imala snage da se spremam za ovaj poslovni sastanak. Puderom sam samo uspela da prekrijem podočnjake od sinoć, jer sam do kasno u noć radila proklete skice za njegov klub. Namestim bolje sivi džemper koji sam obukla i obavijem ga oko svog tela, jer je previše mekan. Volim mekane tkanine.

U 'Blackmoon'u' je toplo, te sam skinula jaknu, ostavivši je na sporednoj stolici.

Kada će više Maja da dođe?

Zar ne bi trebalo i ona da bude ovde? Ipak je i ona deo tima, ako bih tako uopšte mogla nazvati nas troje. Sarkastično je da kažem da smo nas troje tim. Više smo kao tri slučaja, svaki za sebe nesrećan. Maja pokušava da zavede Zejna, a Zejn mene. Priča o skicama mu dođe kao neka sporedna radnja, iako bi trebalo da su skice na prvo mestu.

"Gospođice, možete da odete gore. Gospodin Malik vas čeka.", obavesti me konobar na šta mu se ja samo osmehnem.

Konačno.