Njegova plavuša ➳ z.m.

10. deo » 'Royal'

Čujem vibraciju telefona pored jastuka, na šta mrzevoljno otvorim oči. Protrljam ih prstima jednom, pokušavajući da se razbudim, ali ne ide...

Koliko je uopšte sati čoveče?

Namestim se u sedeći položaj na krevetu i krenem da tražim prokleti telefon čija me vibracija dobro izluđuje. Nikad nisam dobro raspoložena kada me neko probudi.

"Halo.", pospano promrmljam.

"Koliko ti je jebeno potrebno da se javiš na telefon?!"

Poskočim jednom zbog tona osobe sa kojom razgovaram trenutno. Bukvalno viče iz petih žila u slušalicu.

Ko je ovo uopšte?

"Ko je to?", jedva izustim od zbunjenosti. Ustanem sa kreveta i pogledam na sat na noćnom stočiću.

Četiri sata je ujutru? Zar je neophodno zvati ovako rano, ko god da je na telefonu. Cele noći nisam mogla da zaspim i kada to konačno uspem neko mora i to da mi pokvari.

Baš divno.

"Šta misliš, ko je na telefonu?! Bred Pit?!", sada već poznajem glas osobe sa kojom razgovaram. Teško je zaboraviti taj iritantan glas.

"Zejne?", umorno kažem, protrljajući oči.

Sve dlačice na telu su mi se naježile od tona kojim govori. Zašto je toliko besan i šta se to desilo kad me zove u četiri ujutru?Ako su to opet neke njegove igrice mislim da ću momentalno da spustim slušalicu. Nemam snage ni da se prepirem sa njim. Suviše je rano...

"Da, ovde Zejn. Slušaj me dobro sad, Noel!", ton kojim govori je i dalje isti. Nestrpljiv i glasan. Izgleda kao da pokušava da se kontroliše dok priča i to mi se uopšte ne dopada.

Nadam se da neće da pokuša da me vrati u onaj njegov projekat? Ja sam sa njim završila jednom za svagda još juče. Maja valjda nije bila tolika veštica da mu nije objasnila celu situaciju...

"Zejne, nemam vremena za tvoje zajebancije. Znaš li ti uopšte koliko je sati?", prevrnem očima dok mi je ironija na mestu. Ne mogu da ga slušam. Jednostavno je previše rano. Spava mi se.

"Jebeno prestani da prevrćeš očima ovog trenutka. Ti... Plavušo jedna! Zaslužila si svašta da ti uradim za sve nevolje koje mi priređuješ!", jedva se kontroliše. Zgrožena sam od svega ovoga što je rekao. I odakle zna da sam prevrnula očima? Govori o meni kao da sam ja ta koja mu nije davala mira, a ne on meni! Kao da on nije taj koji je namerno sklopio posao sa mojom firmom, kako bi me samo uvukao u krevet i kao da on nije taj koji mi uništava život svojom pojavom već skoro mesec dana!

I posle toga ja njemu stvaram nevolje?!

"Kako mož-", započnem, spremna da mu sve što mislim kažem, no ne dozvoli mi da išta izgovorim.

"Ne prekidaj me, nego me slušaj pažljivo! Hoću da te vidim večeras u osam u 'Royal'u'. Ponesi sve skice kluba tamo i nemoj slučajno da ne se ne pojaviš! Stvarno neću biti tolerantan prema tebi kada sada.", čujem ubrzano disanje na slušalicu i stegnem zube koliko sam iznervirana trenutno. Odakle mu pravo da mi naređuje?! I o kakvoj toleranciji govori? Upravo se izvikao na mene u četiri ujutru i govori o tolernaciji? Da li on zna uopšte šta ta reč znači?!

"Gospodine Malik, za sve što vas interesuje sada je tu gospođa Maja. Moj deo posla je završen i od sada radite samo sa njom.", pristojno govorim, pomalo i hladno, dok prolazim prstima kroz kosu.

"Ne zajebavaj me, nego se samo pojavi tamo! Nadam se da su ti skice tu, zar ne?"

Podignem jednom obrvu na njegovo pitanje. Zašto se toliko odjednom zanima za skice? Koji vrag se dešava sa ovim čovekom uopšte?