"Gospodine Malik, jeste li sigurni da ne želite ništa?", Tom me zabrinuto pogleda, no ja samo odmaknem glavom.
Dođavola kako je samo uspela da mi se ovako uvuče u misli.
"Ne treba mi ništa. Samo sam umoran, to je sve. Možeš da ideš." kratko kažem i ustanem sa stolice kada on izađe iz kancelarije.
Uzmem flašu vodke sa jedne police i stanem pored prozora, duboko uzdahnuvši.
Napolju je sunčano i gužva je na ulicama. Pitam se kako bi izgledalo, ako bi i Noel bila među tim ljudima?
Zaboga Zejne prestani da misliš o njoj.
"Ah... Noel, šta ti to meni radiš? Stalno si mi u glavi od juče. Volim način na koji tvoje telo reaguje na mene.", nakrenem bocu i otpijem veći gutljaj vodke, te zaklopim oči.
Grlo me pomalo peče, ali uživam u tome. Pomaže u opuštanju, daje osećaj ravnodušnosti prema svemu.
Čujem blago kucanje na vratima, na šta prevrnem očima.
"Da?"
"Zejne..."
"Ona?", začuđeno upitam, kada ugledam crnku plavih očiju, kako ulazi. Uska crna majica i kratak šorc. Izgleda veoma zgodno, ali i razgolićeno u sred oktobra.
"Čujem da si ovih dana neraspoložen.", bez imalo ustručavanja me približi sebi, hvatajući me za kosu, kada se nađe pored mene kod prozora.
Šta li je sad smislila. Nije odavno dolazila u 'Black Moon'. Ne otkako je završila Majkom Ostinom, trgovcem oružja.
"Nisam te video odavno.", odmah promenim temu, stavljajući ruke oko njenog struka.
"Pa da. Imala sam nekih poslova.", namigne mi, povlačeći me na fotelju iza nas.
"Vidim. Kako je Majk?"
"Ta pičkica? Ma odavno sam ga ostavila. Ispostavilo se da me je varao sa jednom kučkom sa posla.", kaže pomalo ljuto. Njen vulgaran način izražavanja i direktnost me nasmeju. Uvek je takva kada je besna.
Osmeh mi nestaje kada se njene hladne usne nađu na mom vratu i naježim se na trenutak, jer su joj usne veoma hladne.
"A ti? Čujem da si našao neku novu i još je plavuša? Nisko Zejne...", krene da se smeje nekontrolisano, na šta je ja ljuto pogledam.
"To nije nisko. Nemoj da te podsećam sa kakvim si ti sve bila.", hladno joj uzvratim.
"Pa dobro ja. Ja sam odavno izgubila pamet, ali ovo za tebe je novo. Mislila sam da si bar malo pametniji.", prstima krene da mi skida kožnu jaknu, ostavljajući me u majici.
"Plavuše su glupe.", šapne mi na uho i sledećeg trenutka su njene usne na mojima. Poljupci su suvi i hladni, baš kao i njene usne.
Ovo nije ništa u poređenju sa vodkom.
Ona krene da skida sada svoju usku, crnu majicu ostajući samo u čipkastom brusu. Pogledam je zbunjeno, no ona mi samo stavi prst na usna. Krene da skida i moju majicu, ali je ja brzo zaustavim.
"Mislim da je ovo nepotrebno.", ozbiljno joj kažem i odgurnem je sa sebe.
"To između nas je bilo davno, Ona.", nastavljam sigurno i gledam je direktno u oči, jer želim da joj stavim do znanja da me više ne zanima na taj način.
Priznajem da smo jedno vreme izlazili i bili u vezi, ali to je bilo davno.
"Znam da je bilo davno. Ali možemo da pokušamo ponovo. Možda smo ono što je potrebno jedno drugom trenutno.", uhvati me rukama za lice i približi mi se.
YOU ARE READING
Njegova plavuša ➳ z.m.
Fanfiction❝Opstajali smo kada smo se najmanje nadali da ćemo uspeti. To nas je valjda spojilo.❝