Njegova plavuša ➳ z.m.

16. deo » Pijan muškarac

Premeštam se sa noge na nogu, zbog hladnoće koju osećam trenutno. Mrak je odavno pao, jer je u jesen tako. Dan postaje kraći, a noći duže u Liverpulu.

Ne razumem zašto Zejna još nema? Trebalo je da dođe po mene kada završim s poslom. Takav je bio dogovor. 

Pogledam još jednom prema ulici, pokušavajući da nađem crni auto na vidiku, ali ga nema. S toga, sednem na obližnju klupu ispred ulaza za 'S&L'a' i naježim se. Izgleda da metalna klupa i nije baš najbolje rešenje. Sada mi je još više hladno.

Divno.

Pogledam na sat na ruci i kada vidim da je prošlo pola devet samo uzdahnem. Od sedam ga čekam ovde.

Ne razumem zašto ne dolazi? Još se sâm ponudio da me vozi na posao i dođe po mene kada završim, a sada ga nema. Uopšte ga nisam terala na sve to.

"Ne mogu više da ga čekam. Očigledno je zaboravio na mene.", izgovorim, dok se bukvalno tresem od hladnoće. 

Ustanem sa klupe i, dok ruke stavljam u džepove kaputa, pokušavam da smislim šta sada da radim. Moj stan je u haosu trenutno i ne znam koliko bih se zapravo i usudila da odem tamo. Još uvek mi je u glavi onaj prizor kada otključavam stan i vidim moje stvari porušene. Neki ljudi su mi uništili kuću doslovno. Ježim se od pomisli da je sve to moglo da se dogodi i kada sam ja bila tamo. 

S druge strane da li da odem kod Zejna? On je jedina osoba koja je upućena u sve ovo što mi se dešava. I to njegovom zaslugom. Koliko god on mene krivio i on je takođe kriv. Možda čak i više od mene. Zbog njega mi se sve ovo dešava.

Opet brine me pomisao da mu se možda nešto desilo? 

Rekao je da će otići kod tog čoveka koji se zove Varen i da će sve srediti sa njim da me ostavi na miru. No, šta ako mu je taj čovek nešto napravio? On je opasan. Sigurna sam u to. 

Uzdahnem teško zbog tih svih misli i stanem na trotoar, čekajući da se pojavi taksi od nekud. 

Ne znam zapravo ni zašto se brinem zbog njega? Trebalo bi da ga mrzim, jer me je uvalio u velike probleme. Ali opet nešto mi ne da mira. Ne verujem Zejnu uopšte, ali on je jedini koji možda može iz svega ovoga da me izvuče. 

Koliko god me nervira njegov karakter i ponašanje moram bar malo da imam poverenja u njega sada. Ako odem u stan, šta ako me sačekaju Varenovi ljudi i otmu? Shvatam da na onom flešu postoji nešto što taj čovek želi i što je najgore misli da ja znam gde se on nalazi.

Moram da odem kod Zejna. Postoje mnoge stvari o kojima bi trebalo da pričamo. Moram da saznam šta se desilo sa tim Varenom i da li konačno shvata da ja nemam nikakve veze sa tim flešom? Čak i nije kod mene. To što ne želim da ponovo budem u Zejnovom stanu i plašim se bilo kakvog kontakta sa njim, moraću da ostavim po strani. Uvučena sam u ozbiljne probleme i nemam vremena da budem detinjasta ponovo i bežim od svega.

'Ja sam odrasla žena i umem da se nosim sa problemima.' ponavljam u sebi.

Zaustavim žuti taksi koji konačno prođe ulicom i uđem u njega. 

"Dokle gospođice?", vozač me pristojno upita i ja na trenutak pokušam da se setim Zejnove ulice. Dođavola, od jutros mi je sam rekao kako mu se zove ulica kada me je vozio na posao, ali sam zaboravila. Stan mu se nalazi u centru negde.

"Um... Možete da me dovezete do centra.", odatle ću sama. Zapamtila sam put.

"U redu.", potvrdno kaže i tada nastane tišina u automobilu. Oslonim se na staklo prozora i gledam u ulice kojim prolazimo. Nekoliko kapi kiše krene da se sliva niz staklo i tada shvatim da je krenula kiša.