LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 6 - ''Meeting''

Znate... Naši likovi se u prošlosti nisu ovoliko svađali i išli jedno drugom na živce. Šta više, njihova veza je bila vrlo mirna. Voleli su jedno drugo. Pa...bar onoliko koliko su bili sposobni da vole u tim ludim godinama.

Slagali su se u skoro svemu. Nije bilo svađa. Možda samo malih rasprava o tome koji je fudbalski tim bolji ili koja picerija pravi ukusniju picu.

Veza im nije bila dramatična. Nije bilo prevara, ljubomorisanja i ostalih stvari. Imali su zaista laganu i lepu vezu. Harmoničnu.

To ne biste pomislili na osnovu njihovih dosadašnjih rasprava, zar ne?

Sada je naša Leen vrlo smela mlada žena koja ima svoj stav i neće ga tako lako promeniti. A Niall...njemu se to sviđa. Sviđa mu se arogantna devojka koja se ne stidi da kaže ono što joj je na jeziku. Sviđa mu se Darleena koju još nije upoznao.

To što je vidi tako samouerenu, samo čini da ga ona još više privlači. I on je dobro svestan toga. Ali ipak... To je samo seksualna privlačnost koju bi on trebao da iskontroliše.

Mada... Pitanje je: hoće li on to uspeti? Hm. Mislim da svi znamo odgovor na to pitanje.

S.

„I dalje ne razumem zašto sam pristao na ovo.", Leo gunđa na moje uvo dok se sporo krećemo i razgledamo slike.

„Leo.", okrenem se ka njemu. „Činimo uslugu mom prijatelju.", kažem tiho. „A i posle ko zna koliko vremena se pojavljujemo u javnosti kao muž i žena.", dodam zbog čega me on pogleda i samo izdahne.

„U pravu si.", klimne. „Nismo dugo izlazili zajedno."

Nismo skoro nikad. Pomislim i u trenutku otvorim usta da mu to i kažem, ali se ipak zaustavim.

Okrenem se i nastavim da gledam jako čudne slike. Sve što vidim su mrlje raznolikih boja, čudni geometrijski oblici i...pa to je u glavnom ono što mogu da prepoznam.

„Ne razumem ovu vrstu umetnosti.", moj muž prokomentariše. „Koja je svrha slikanja nečega što niko ne shvata?", on skupi oči. Nasmejem se.

„Oni shvataju.", slegnem ramenima.

„Pa da. Ali to treba da završi u ruke nekog bogataša. A tom bogatašu treba da bude jasno šta kupuje, zar ne?", okrene se ka meni.

Obožavam da ga slušam dok govori tako sav ozbiljan i zvaničan. Nesvesno pravi neke izraze lica koji odaju utisak jednog pravog muškarca, pametnog i obrazovanog.

„Oni koji žele da znaju šta kupuju, kupiće pejzaž ili portret ili mrtvu prirodu, a oni koji samo žele da troše svoj novac, kupiće apstraktnu sliku.", iznesem svoj zaključak donet u sekundi.

„Imaš pravo.", klimne glavom. „Hoćeš da popijemo nešto?", brzo skrene sa teme.

„Može.", odgovorim. Uhvatim njegovu ruku i oboje se izvučemo iz reda koji se stvorio oko nas i krenemo ka delu gde je postavljen švedski sto.

Pogledom prelazim preko gomile svečano obučenih ljudi koji se smeškaju i razgovaraju međusobno. Tražim Enolu i Liama, ali džabe. Ne mogu da ih spazim nigde. Kao ni bilo koga poznatog.

I taman što to pomislim, moj pogled se zaustavi na muškarcu u odelu kako ispija svoje piće dok gleda pravo u mene. Svetlo je dovoljno jako da vidim te plave oči koji na vrlo čudan način deluju na mene.

Stomak mi se zgrči kada izvije usnu u osmeh. Međutim, brzo to prekrije tako što prisloni čašu na usne i ispije malo svog vina.

Osetim vrelinu u obrazima dok mu prilazim, a on me besramno odmerava. Pogled mu se stalno zaustavlja čas na mojoj otkrivenoj nozi, čas na mojim grudima. I zbog toga mi je neprijatno.