Jutro je osvanulo. Ali ni jedno od njih dvoje nije sklopilo oči cele noći.
Ona je razmišljala o onome što je Niall uradio i pitala se kako će to da joj pomogne. Kako će to da izmeni stvari i ono što se dogodilo?
Nije nailazila na odgovor.
S druge strane, on je razmišljao o njenim usnama, čeznuo za još poljubaca. Mislio je da će to što je uradio pokrenuti nešto i da će mu dati snagu da joj prizna šta oseća i da će mu ona uzvratiti.
Ali kako nebo postajalo sve svetlije, a zvezde počinjale da blede...kako su čari noći polako nestajale, shvatao je sve više da će put na koji je krenuo biti mnogo duži i komplikovaniji.
„Uprskao sam...", izdahne. Oseća nemir u telu, u dušu, u srcu. Ne zna šta da radi. Od nervoze se šeta po sobi, čeka da prođe još neko vreme kako bi je pozvao.
Još uvek ne zna ni šta bi rekao, ali zna da mora da joj čuje glas, da razgovara sa njom o bilo čemu. Pa makar to bio razgovor o kupovini cipela.
*Spavaš li?*
Pošalje joj poruku. Ovo iščekivanje je još mučnije nego što bi bilo čekanje da se javi na telefon. Stomak mu se prevrće.
Isto kao i njoj kada pročita njegovu poruku. Istog trena joj prsti prelete preko tastature.
*Ne. Nisam oka sklopila.*
Šalje mu nazad. Njegovo srce zatreperi kada mu mobilni zavibrira u ruci. A kada pročita poruku, ne zna ni šta da oseća.
*Ni ja.*
*Moramo da razgovaramo.*
Treutak njen prst stoji iznad tipke za slanje, trenutak se premišlja, ali pre nego što uspe da se zaustavi, šalje poruku zbog koje se njemu prevrne u stomaku. Znao je da ga ovo čeka.
*Znam. Dolazim po tebe, budi spremna.*
S.
Mučninu koju osetim jedva uspem da iskontrolišem. Pred očima mi je ceo minut crno, a onda i mutno. Vruće mi je.
Leo...
„Kako?", jedva čujno prošapućem. Leo je u zatvoru, pritvoru...šta god! Šta se dogodilo? Zašto? Šta je učinio? „Nemoguće.", kažem, više onako za sebe.
Ne verujem. Leo ne krši zakon. Nikada. Nemoguće da je u zatvoru.
Ne želim da verujem u ovo. Odmah okrenem njegov broj s nadom da će se javiti. Pogled mi se zaustavi na Niallu koji navlači bokserice.
„Neće se javiti, Leen.", kaže mi. A onda se okrene i pogleda me. „Oduzeli su mu telefon.", kaže. Želim da mu kažem da je nemoguće da su Lea uhapsili i da je sigurno u pitanju neka greška.
Ali onda se uključi govorna pošta. Probam još jedanput. Samo što ovoga puta čujem glas koji mi kaže da je on nedostupan.
„Nije dostupan.", šapnem.
„Rekao sam ti.", on jednostavno slegne ramenima dok dolazi do mene i seda na pored.
Trenutno se trudim da se ne naljutim na njega. Ovo je tako hladno rekao. Imam osećaj da želi na glas da se smeje jer je moj muž nekako završio u privoru.
Imam neopisivu želju da ga napadnem sada jer deluje kao da se smeje tuđoj nesreći. Ali ipak ne činim to jer okrećem drugi broj.
„Koga zoveš?", upita, ali ja nastavim da ga ignorišem.
YOU ARE READING
LOVERS (Niall Horan I sezona)
FanfictionZnali su se od rođenja. Bili su najbolji prijatelji, a kasnije se prepustili strastvenoj vezi. Mislili su da njihov zajednički život tek počinje. Ali jedna noć i jedan trenutak nepažnje učinili su da se njihovi životni putevi zauvek rastave. Ili je...