LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 41 - ''Unexpected''

Srca im uzbuđeno kucaju dok stoje jedno naspram drugog u polumračnoj sobi. U pozadini svira lagana muzika, a na policama gore mirišljave sveće.

Romantika...

On podigne svoju ruku do njenog obraza i pomiluje ga dok joj se približava. Razdaljina među njima skoro da ne postoji. Tela im se dodiruju, a usne krzaju.

„Leen... Ako ne želiš...", on prošapuće, ali ga njen prst koji se nađe na njegovim usnama, ućuka.

„Želim.", kaže odlučno. „Nije mi prvi put. Nažalost.", doda. On iskrivi usnu u osmeh.

„Volela bi da jeste?", upita je dok mu oči sijaju nekim neobičnim sjajem. Njoj to izaziva leptiriće u stomaku.

„Naravno da bih volela. Imala sam grozan prvi put ako se ne sećaš.", gorčinu u njenom glasu isprati oštar udah. Niall snažno zažmuri na to, a onda joj nežno poljubi usne.

„Pa vidiš... Meni je prvi put. Neiskusan sam, ali to me neće sprečiti da pokušam da učinim da ti bude mnogo, mnogo, mnogo bolje.", kaže joj i njene usne se istog trena izviju u osmeh. „Želim da ti bude lepo.", doda.

„Ne sumnjam da hoće.", ona prošapuće u njegove usne. U istom trenutku oboje osete leptiriće i ono poznato uzbuđenje.

Shvativši da bi možda trebao da preuzme vođstvo, Niall joj spusti svoje ruke na bokove i sudari svoje kukove sa njenim. A onda započne nešto brži poljubac.

Osim usana, ljubi joj i vrat i rame koje nakon što joj skine majicu, ostane golo. Njena meka koža mu budi još veću želju i tera ga da ide brže.

Ali ipak to ne čini. Obećao je sebi i obećao je njoj. Ići će polako. I učiniće da im oboma ovo bude neverovatno i nezaboravno iskustvo.

S.

Sranje, sranje, sranje!

Psujem u sebi dok ponovo izbacujem iz sebe sve što sam sinoć popila. Stomak mi grči od nejela, a želudac me peče.

Glupo piće! Sinoć nisam ništa večerala i popila sam gomilu sranja na prazan stomak. Znala sam da će da me stigne, ali sam očekivala sam da će to biti čim dođem kući, a ne sada.

Posle trećeg puta, bila sam gotova. Niall je dotrčao do mene odmah posle prvog i držao mi kosu. Dođavola i sa njom više. Porasla je. Bilo je lakše dok je bila kratka.

„Jesi okej sada?", upita me nakon što operem zube i umijem se. Klimnem glavom. „Jesi li jela nešto pre nego što si sinoć pila?", upita me. Ovoga puta odmahnem glavom i on uzdahne. „Spremiću ti doručak.", kaže i okrene se da izađe iz kupatila, ali ga moj glas zaustavi.

„Nisam gladna.", kažem tiho kada krenem za njim.

„Bila gladna ili ne, poješćeš nešto inače ćeš da se onesvestiš.", podigne obrve dajući mi do znanja da je ozbiljan i da ne govorim ništa. To i učinim. Ućutim, ali prevrnem očima kada mi okrene leđa.

Presvučem se u novu odeću, onu koju Leo još uvek nije video. Tako ću moći da mu kažem da je to Enolina odeća kada me bude video u njoj umesto u odeći od sinoć.

Još uvek me nije zvao. Pitam se da li još uvek spava. Ma sigurno. Čim nije ni primetio da me nema. Imam još malo vremena pre nego što krenem kući.

Neću se šminkati. Moj očajan i izmučen izraz lica će upotpuniti priču koju treba da mu ispričam. A to je da je Enola imala ''spontani pobačaj''. Grozno, znam, ali ništa bolje nismo stigli da smislimo.