Dan za danom, naša Leen se sve više uvaljuje u laži. U početku se osećala kao da svi znaju da ne govori istinu, a sada... Ne obazire se više na taj glas u svojoj glavi koji joj govori da prestane sa govorenjem neistine.
To nije nešto što ona želi da radi. Zapravo, mora pošto se već upustila u avanturu koja mora ostati tajna. A da bi se neka tajna sačuvala, ona za sobom mora da ponese mnogo laži.
Laž će doneti zadovoljstvo, uzbuđenje, adrenalin...sve ono za čim ona trenutno žudi. Sve ono što je još uvek neotkriveno. Zbog toga prelazi preko osećaja nemoralnosti i nastavlja dalje.
Mada... U njoj još uvek postoji nešto što joj govori da stane, da još uvek nije kasno, da može da se vrati. Ali je ona strana koja joj šapuće da nastavi, ipak mnogo glasnija.
S.
„Gospode...", prošapućem. Srce mi siđe u pete, disanje mi postae plitko.
Sada se začuje zvono na vratima. Zaključano je. To je dobro, ali... Dođavola, šta ću sa Niallom?!
„Leen.", on šapne. Okrenem se ka njemu. Mozak mi ne radi. Sranje, sranje, sranje!
„Ubiću te...", prošapućem. Počinjem da osećam suze u očima, ali uspem nekako da ih zadržim.
Ovo je kraj. Leo će ga videti. Uništiću sebi život. Bože...
„Leen, žao mi je.", njegov glas i izraz lica mi govore da je stvarno tako, da tako i misli.
„Idi gore.", kažem odjednom. Mora da se sakrije. „U sobu za goste. U ona na kraju hodnika.", poguram ga ka stepenicama. Čini mi se da su mu koraci teški i nesigurni. „Hajde! Nemamo vremena!", prosiktam.
On se pokrene i ja sačekam da se skroz popne pre nego što sporim koracima dođem do vrata. Duboko udahnem. A onda otvorim vrata.
„Hej.", nasmejem se nezvozno.
„Zdravo, Darleena.", odsečno odgovori i prođe pravo pored mene. Jedva da me i pogleda.
Srce mi još jače zakuca zbog toga. Pritisak mi se poveća u glavi kada pomislim da on možda zna da je Niall ovde. Ne, ne. Ne može. Nema načina da sazna.
„Sve je okej?", pitam tiho dok čekam da se izuje i skine svoj kaput. „Nešto si..."
„Auto mi se pokvario.", prekine me. „Malo sam loše volje. To je sve.", objasni kratko. To je dobro. Valjda jeste.
„Dobro.", tiho kažem. Prođem pored njega i odmah krenem ka stepenicama.
Ne znam kako ću da izvedem da onaj kreten izađe odavde. Zašto je dolazio? Kako je smeo? Ovo ne valja, Bože...
„Otići ću da se okupam, a posle idem kod Dericka na utakimicu.", obavesti me. Odlično. Moći ću da bez problema odem sa Enolom.
„Dobro. Ja ću pozvati Enolu.", kažem. Čujem ga da se penje za mnom.
„U redu. Možeš li mi skuvati kafu? Treba mi nešto da me razbudi."
„Hoću. Samo da se obučem.", nasmejem se i krenem ka svojoj sobi. Ali čim on uđe u kupatilo, okrenem se i na prstima se ušunjam u gostinjsku sobu.
Niall koji je skamenjen sedeo na krevetu, naglo je ustao kada sam ušla unutra. Odmah sam stavila prst na usta da mu pokažem da ćuti.
„Gde je?", jedva čujno pita.
„U kupatilu. Sačekaj da...", zastanem i oslušnem kroz vrata. Nakon nekoliko predugačkih sekudni, čujem vodu da teče. To znači da je ušao u kadu. Otvorim vrata. „Hajde, brzo.", uhvatim ga za ruku i zajedno sa njim pođem kroz hodnik.
YOU ARE READING
LOVERS (Niall Horan I sezona)
FanfictionZnali su se od rođenja. Bili su najbolji prijatelji, a kasnije se prepustili strastvenoj vezi. Mislili su da njihov zajednički život tek počinje. Ali jedna noć i jedan trenutak nepažnje učinili su da se njihovi životni putevi zauvek rastave. Ili je...