LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 27 - ''Idea''

Glasno došaptavanje i prekid poljupca učinili su da se nervoza u njenom stomaku dodatno poveća. Obrazi su joj crveni, postiđena je. Ponovo je u centru pažnje.

A on... To mu nije ni bitno. Konačno je poljubio tu devojku, konačno je okusio njene usne.

Sada ni ne obraća pažnju na svoje drugove koji se došaptavaju i ogovaraju ih. Jedino što posmatra su njene oči koje ga gledaju i čekaju objašnjenje za ovo.

Ni jedno od njih ne progovara. Njeni obrazi još više crvene. Shvata da se smeši, pa ga samo još jače grli, a svoje lice zagnjuri u njegov vrat.

Srce mu jače zakuca kada oseti vreo dah na svojoj koži. Obgrli je oko struka i još više privuče sebi nastavlajući da ih oboje lagano njiše u ritmu spore melodije.

„Zašto si to uradio?", njen tihi glas prekida njegovo prisećanje na poljubac od malopre. Odmakne se malo kako bi joj video lice.

„Šta?", upita iako dobro zna odgovor.

„Poljubio me.", prošapuće. To je želeo da čuje iz njenih usana. Nije pokušao da se suzdraži, a da se ne nasmeje široko. Njoj su zbog toga obrazi još više pocrveneli. „Samo kako bi svi pomislili da sam ti devojka. Zašto moraju da znaju?", doda.

Kockice polako počinju da se slažu u njenoj glavi. Postoji odgovor na to pitanje koje je njemu postavila, ali se plaši da čak i pomisli o tome. A Niall joj ga svakako neće priznati. Bar ne još.

„Zato što će tako prestati sa onim ogovaranjem iza tvojih leđa. Videće da si ponovo srećna i to sa drugim momkom i da je sve ono što se dogodilo iza tebe. Još malo će te ogovarati, ali već za par dana će sve to biti gotovo.", naizgled vrlo jednostavan odgovor joj pruži. Ali naravno, trebalo mu je mnogo duže da smisli ovaj izgovor nego da ga izgovori.

„Oh, Bože, Niall. Verovatno ih iza ovoga više neću ni videti.", prošapuće pružajući mu blagi pogled.

Ono što ni ona sama ne shvata je da ga tim pogledom moli da joj prizna prvu istinu ovog njegovog poteza. Ali naravno, to se neće dogoditi.

On još uvek nije siguran da je baš sada pravo vreme da joj kaže šta oseća. Ali biće. Vrlo brzo.

„Nije ni bitno.", odgovori joj tiho. „Večeras si moja devojka.", prošapuće.

„A sutra? Zar neće biti čudno?", upita. Inače nikada ne bi izgovorila ovo jer je suviše stidljiva. Ali večeras...postoji nešto što je pokreće da kaže ono što misli.

Niall ne odgovori na ovo. Samo se nasmeje onako zaljubljeno dok mu srce kuca snažno. On zna šta će sutra biti.

A znam i ja.

S.

„Niall...", pokušam da progovorim kada se okrenem ka njemu. Ali ni samu sebe nisam čula, sigurno nije ni on mene. „Niall.", kažem sada malo glasnije i on se trgne. Pogled sa vrata koja su se pre pola minuta zatvorila, skrene ka meni.

„Um...", obliže svoje usne pre nego što proguta knedlu.

U stomaku mi se nešto okreće, muka mi je. Obliva me hladan znoj jer pojma nemam šta me očekuje. Hoće li me gospodin Horan otpustiti?

„Žao mi je.", prošapuće. Oči mu sijaju dok gledaju ravno u moje. „Ovo je moja greška, stvarno mi je žao.", kaže dok odmahuje glavom. Uhvatim ga za obraze.

„Hej. Nije bitno. Svakako bi se jednom saznalo. Nismo mogli dugo da držimo u tajnosti ovo.", kažem i pokušam da se nasmejem. Ali ne uspem u tome i on to primeti. „Hajde, idemo.", povučem ga za ruku.