LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 2 - ''New job''

Darleenin život bio je ispunjen lažima. Ne ceo, da se razumemo. Ali poslednje 2 godine, rođeni roditelji i prijatelji su je lagali. Govorili su da je to za njeno dobro. To da ne sazna istinu.

Izmislili su njen život u kome nije bilo Nialla i ispričali joj. Naravno da je poverovala. Jedina osoba koje se sećala, njena prijateljica Enola je potvrdila to. I sama je smatrala da će tako biti bolje.

Želeli su da joj što više približe istinu o njenom životu, ali u tome nisu uspeli. Otkrili su joj previše. Počela je da postavlja pitanja na koja nisu mogli da joj daju odgovor, a da pritom ne otkriju sve.

Sigurno se pitate zašto njeni roditelji ne žele da ona sazna za Nialla. Odgovor je jednostavan: on je pijan prouzrokovao nesreću u kojoj su zamalo ostali bez ćerke. Zbog njega je njihova ćerka ostala lišena sećanja 21 godine života.

S.

Ovog jutra sam ustala ranije. Nisam sebi dozvolila da spavam duže. Nemam posao, a novac neće da mi padne sa neba. Zato sam morala što pre da spremim sebi i Leu doručak i da se obučem. U 10 imam razgovor za posao.

„Dobro jutro, mila.", moj već razbuđen muž ulazi u kuhinju sa osmehom na licu.

„Dobro jutro, dragi.", nasmešim se i uzmem tanjire i viljuške. Poljubim njegove usne i prođem pored njega. „Uzmi i moju kafu, molim te.", kažem.

Stavim na sto ono što sam donela i on dođe za mnom. Sedenemo i prvo malo otpijemo kafu pre nego što navalimo na tosteve koje sam spremila.

„Hoćeš li da pođeš sa mnom u firmu?", pita me. Sinoć je došao kasno sav umoran, ali je opet bio dovoljno pri sebi da primeti da sam užasno raspoložena. Ispričala sam mu šta se dogodilo.

„Ne.", odmahnem glavom. „Ne želim da me ti zaposliš. Hoću da sama pronađem posao.", kažem. Nisam mu rekla da idem na razgovor. Iskreno, u to ne polažem velike nade. Tako da ne želim ni njega da opterećujem time. Kada budem dobila posao negde, tada ću mu reći.

„U redu. Kako želiš. Ali znaj da uvek možeš da dođeš.", kaže i ja se nasmešim.

„Znam. Hvala ti."

Doručak završimo u tišini. On ustane i ode da opere zube, uzme svoju torbu i sako. Pošalje mi vazdušni poljubac dok se kreće ka vratima, a onda izađe. Brzo sklonim sve sa stola i sredim kuhinju.

Za sat vremena se spremim i pozovem taksi. Kada stigne, kažem mu samo koji je hotel u pitanju i on odmah krene. Nisam čak ni rekla adresu. I zbog popularnosti tog hotela se još više unervozim. Ne znam ni da li barem male šanse imam...

***

Kada stignem, iznenadim se veličinom te zgrade. U jebote. Ovo je barem pet puta veće od ''hotela'' mog oca. Moderno je i... Oh, čoveče. Ovde mi čak otvaraju vrata kada taksi stane ispred ulaza. Platim mu i izađem iz auta.

Uđem u hotel čiji je lobi pun. Posluga i gosti hotela se šetkaju u svim pravcima. Moguće da je to i zbog kazina koji se nalazi u jednom delu prizemlja.

„Dobro jutro.", kažem devojci za recepcijom kada sitgnem do nje.

„Dobro jutro, izvolite.", kaže ljubazno se smešući.

„Došla sam na razgovor za posao za marketinškog ekonomistu.''-kažem. Ona rastavi usne i izgleda mi nekako zbunjeno.

„Ovaj... Nisu me obavestili o tome. Sačekajte tren.", kaže. Uzme telefon i pozove nekog. „Philippa, ovde je jedna gospođica koja je došla na razgovor za posao za marketinškog ekonomistu. Znaš li nešto... Oh, u redu. Naravno.", kaže i prekine. Potom se okrene ka meni i ponovo se ljubazno osmehne. „Očekuju vas.", kaže. „Uđite u lift i idite na poslednji sprat. Tamo su kancelarije. Tražite Philippu.", kaže.