LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 24 - ''Message again?''

Pre samo nedelju dana, naša Leen nije ni zamišljala da će stajati u svojoj sobi obučena u prelepu dugačku svečanu haljinu. Matursku haljinu. Sa prelepo podignutom kosom i savršenom šminkom.

Do nedavno nije ni želela da ide na maturu. Ali njen uporan prijatelj je isterao po svome i nagovorio je. Sada je čeka dole u dnevnoj sobi da je odvede do velike sale u kojoj se održava proslava i pokaže svima koji su je ismevali da je njegova prijateljica ponovo stala na noge, jača nego ikada.

„Neće vam smetati da odem gore do nje?", mladi momak se obrati devojčinim roditeljima. Oboje nasmejanih lica odmahnu glavama i daju mu dozvolu da ode do nje.

Ne čekavši ni tren duže, odmah je skočio na noge i pošao gore. Pokucao je na vrata pre nego što mu je večerašnja pratilja dozvolila da uđe.

Malo je reći da mu je srce brže pokucalo kada ju je video u crnoj haljini bez leđa, sa punđom iz koje lagano pada par loknica, sa predivno istaknutim očima i najvažnije od svega, sa blistavim osmehom.

„I? Kako ti se čini?", upita ga tiho. Njeno samopouzdnje je poljuljano i ona ne veruje da izgleda lepo. Ali svejedno pita jer zna šta će joj on reći. A to će je malo opustiti.

„Prelepa si, Leen.", on prošapuće. I dalje ne može da odvoji pogled od nje. „Izgledaš kao boginja.", kaže. Nju to nasmeje i učini da joj obrazi pocrvene.

Lepo je rekla svojoj majci da joj rumenilo nije potrebno. Večeras će se dosta puta zacrveneti.

„Hvala, Niall.", ona se nasmeši i tek onda njegov pogled koji je do sada lutao po celom njenom telu i licu, konačno završi samo na njenim očima. On joj priđe i uhvati nervozne i drhtave ruke.

„Pogledaj me.", kaže joj ozbiljnim glasom dok je hvata za bradu i podiže joj glavu. Pogledi im se susretnu. „Veruješ li mi?", upita je. Njegovo pitanje je zbuni.

„Zašto?"

„Večeras ću uraditi nešto. S tobom. Pred svima. Svi će videti.", kada to izgovori, njeno srce zakuca brže i on primeti promenu na njenom licu. I zato brzno nastavi. „To može doneti samo nešto pozitivno. Nama. Ti u stvari samo treba da me pratiš i da mi veruješ.", objasni kratko, ali i nejasno.

„Niall... Šta...?"

„Samo mi reci jedno, Leen. Veruješ li mi?", upita je gledajući je ravno u oči. Ona duboko udahne pre nego što klimne glavom.

„Verujem.", i odgovori iskreno.

S.

„Zato što te volim...", njegove reči poput strele pogađaju moje srce. Ali ono raspadnuto srce od pre par dana i sada ga nekim čudom popravljaju. Moje srce ponovo postaje celo.

Njegov osmeh mi izazove leptiriće u stomaku. I prvi put imam osećaj da za nas dvoje stvarno postoji budućnost.

Međutim, sve to nestane onog trena kada shvatim da negde unutar ove zgrade pred kojom stojim, sedi moj muž za našim stolom i čeka me. I kao u košmarima, moj ljubavnik, jedini čovek koga želim, okreće se i odlazi.

Par suza je već skliznulo niz moje lice. Zbunjena sam. Rekao mi je da me voli? Bože... Kako da se postavim? Šta da mislim o tome? Treba li da kažem ''končno'' ili ''o, ne''? Stvarno ne znam...

Duboko udišem. Ovo nije mesto, a definitivno sada nije ni vreme da o tome razmišljam. Ovoga puta, ove večeri se posvećujem svom mužu. Nama je druga godišnjica i ovo veče je naše. Želim da večeras pokušam ponovo sa njim.

A sa Niallom, čovekom koji je izabrao drugu ženu umesto mene, razgovaraću sutra. Iako ne bih trebala. Ipak ću to učiniti. Jer mi se čini da ovo još uvek nije gotovo.