LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 32 - ''Deal''

Poljubac ne prekidaju. Ne još. Konačno su dobili priliku da uživaju u usnama za kojima su toliko čeznuli, a da za to zapravo nisu bili ni svesni.

U početku lagan i nežan poljubac, sada je grub. Toliko grub i snažan da su oboje ostali bez vazduha.

Odvajaju se polako pomalo uplašeni spopstvene, ali i reakcije ovog drugog. Oboje se smeškaju. Srca im udaraju tako snažno, a u stomacima imaju leptiriće i jako čudne osećaje.

Ne govore ništa nekoliko trenutaka. Samo stoje zagrljeni, čela prilepljenih i očiju zatvorenih. Usne su im jako blizu, krzaju se i pritom se peckaju međusobno.

„Niall...", ona prava progovori. Oboje trepnu par puta pre nego što pogledaju jedno drugog u oči. Oboma im sijaju, izgledaju srećno. „Ovo...", ona počinje, ali joj reči ne dolaze na usta.

On se smeška. Mazi je zglobovima prstiju po licu.

„Ovo predstavlja jedno novo poglavlje u našim životima.", on joj šapne.

„Znači...?"

„Da.", prekine je. Možda ne zna šta je tačno želela da kaže, ali reći će prvo on ono što želi. Jer zna da posle toga ona neće reći ništa što on ne želi da čuje. „To znači da si ti sada moja. A ovaj poljubac je to samo potvrdio.", kaže.

Ona se nasmeje, stidljivo, zaljubljeno. Gleda ga onako kako nikada nikog drugog nije gledala. I sama je zbunjena zbog toga. Ali je i srećna.

S.

Mali osmeh mi igra na licu dok silazim liftom u prizemlje. Srce mi kuca brže jer naša svađa počinje da bledi.

Namerno nisam želela odmah da se pomirim s njim i kažem mu da zaboravljam njegov sebičluk. Malo po malo ću popuštati i tako mu dati do znanja da neće moći samo da kaže da ne želi da se svađamo i da ću ja odmah da popustim.

Neće to tako ići. Moraće malo više da se potrudi.

„Gospođo Cooper.", muškarac u odelu mi prepreči put do recepcije. „Dobar dan, ja sam Thomas Edwards, glavni nadzornik radova.", on kaže dok se rukuje sa mnom.

„Oh, to ste Vi. Razgovarala sam sa vašim pomoćnikom, zar ne?", upitam ga. Klimne glavom. „Radinici su stigli? Kamioni sa opremom ili šta god da je?", upitam.

„Sve je tu, gospođo. Samo nam treba Vaša dozvola da krenemo sa postavkama.", kaže.

„Onda da krenemo.", pokažem mu rukom na drugi izlaz.

Iza hotela se nalazi plaža. Tu će se postaviti bina. Dok navijačice budu igrale...ili navijale, u pozadini će biti more, televizija će to snimati i Horan se nada da će privući turiste da izaberu baš njegov hotel za odsedanje.

„Hoće li biti izvodljivo da se bina postavi na pesku?", upitam čoveka kada izađemo napolje.

„Biće teže malo i trebaće nam više vremena, ali uspećemo. Samo što će kamioni biti na betonu jer ne mogu da voze po pesku.", obavesti me.

„U redu. Onda slobodno možete da počnete. Mogu li Vama da poverim ovo? Imam još neke stvari da obavim, a onda ću se vratiti da vidim kako napredujete.", kažem.

„Nema problema, gospođo. Pobrinuću se za ovo.", kaže.

„Potrudite se da do kraja dana bude gotovo.", kažem i on klimne glavom. Ja se okrenem i odem.

Niall's P.O.V.

Voli me... Voli me...

Jebote!