LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 37 - ''Problem solved''

Nervoza koju mladi par trenutno oseća prevazilazi nervozu koju bi imali da moraju da saopšte da je Leen nekim slučajem trudna. Što nije, ali primer je dobar.

Njihovi roditelji su okupljeni na ručku kod Nialla u kući. I dok oni veselo vode razgovor u dnevnoj sobi, Niall i Leen su u njegovoj pod izgovorom da traže neki dobar fakultet.

Zapravo, nervozno sede jedno preko puta drugog i smišljaju način da saopšte svojim roditeljima za njihovu vezu.

„Ne, ne, ne. Ovo je glupo.", on ustane. „Ne znam ni zašto pokušavamo da smislimo govor. Jednostavno treba da im kažemo. Pa pobogu to su nam roditelji. Ko će razumeti ako neće oni?", kaže.

Njene usne se razviju u smešak i posle skoro pola sata koliko su proveli razmišljajući kako da kažu novost, ona konačno oseća da trema nestaje. Još uvek je prisutna, ali sada malo više kao ona pozitivna.

„Jesi li siguran?", ona upita nesigurno.

„Da. Samo treba da im kažemo."

„Uf..."

„Hajde.", on pokaže glavom ka vratima.

Ona ostane još nekoliko sekundi da se koleba, a onda polako i plašljivo ustane. Dođe do njega i krene da otvori vrata, ali pre nego što to učini, on joj snažno poljubi usne, a onda prisloni čelo na njeno.

„Idemo.", prošapuće. Oboje izađu iz sobe, a kada sitgnu do vrha stepenica niz koje se odmah spuštaju u dnevnu sobu, on ispuži svoju ruku ka njoj. Očima je pita želi li to, da tako izađu dole. Ona se samo nasmeje, klimne glavom i pruži mu svoju ruku.

Dva para ženskih očiju se prebace na mladi par dok muški glasovi nastavljaju da vode razgovor. Osmesi dveju žena učine da se glasovi utišaju i da se svi pogledi usmere na momka i devojku koji sa nervoznim osmesima i isprepletanim rukama stoje ispred njih.

„Deco?", jedna majka progovori smeškajući se. Njih dvoje se pogledaju, nasmeše jedno drugom, a onda svoje poglede usmere ka svojim roditeljima.

„Mi smo zajedno, ono kao momak i devojka.", Niall jednostavno slegne ramenima. Darleena tako prosto saopštenje nije očekivala i to je učini nervoznom na par sekundi koliko je trebalo Niallovom ocu da se nasmeje i oboje ih s očinskom ljubavlju pogleda i kaže ono što je svima skinulo kamen sa srca.

„Pa i bilo je vreme!"

S.

Moje misli od sinoć nisu sa mnom. Raspoloženje mi je ravno nuli i imam osećaj da je ovo vid neki depresije u koju sam upala odjednom.

Mada, sada kada razmislim, možda i nije odjednom. Bila sam pod stresom danima, zapravo od trenutka kada su krenule pretnje. Samo što sam se trudila da se ne obazirem na to. Potiskivala sam sve loše što se događalo u meni i uživala sa Niallom.

A konačno je došao trenutak kada je sve to puklo. Nekad je moralo. Da li je dobro što je sad, ili je možda trebalo kasnije ili pak pre, svakako da nije. Pucanje potiskivanih emocija nikada ne donosi dobro.

I sada sam na svojoj koži to osetila.

Jedina dobra stvar je ta što sam isplakala okean suza, tako da i da hoću, ne mogu više da plačem. Jutros kada sam se probudila, dobila sam želju da plačem zbog svega što se dogodilo.

Međutim, nisam. Kao da su mi oči presušile. I to je bolje nego da sam uzela i pravila još gore scene. A bila sam spremna čak i na vrištanje.

Ipak, to bi bilo preterano mnogo i to tek sada shvatam. Ali juče mi je to delovalno sasvim prikladno za tu situaciju. Ne znam šta me je sprečilo to da uradim.