LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 18 - ''Secret meeting''

Sreća? To je nešto što svi možemo imati, svi je možemo dobiti. Ali ona neće trajati večno. Ne može. Sreća je kratkotrajna. Napravljena samo da uspostavi mir u ljudima u trenucima kada im je najteže. Međutim, čim to prođe, ona odlazi, traži nekog drugog kome će pomoći.

Da, dobro ste pročitali. Sreća traži ljude. Ne ljudi sreću. Nikada nećete naleteti na nju slučajno. Ona će sama doći do vas.

Šta mislite? Da li je došla do naših junaka? Hm... To ćete videti sami.

Ali ću vam reći jedno. Ljubavnici nikada uspeju da uživaju u sreći koju dobiju kao ostali ljudi. Oni su drugačiji, varaju i lažu ljude koje ih vole. Nisu pravedni prema tim osobama, pa isto tako nije ni sreća prema njima.

To je jedno malo pravilo.

Oh, da. Još jedna stvar. Ne postoji dobra i loša sreća. Sreća je sreća i ona donosi lepe osećaje, mir, zadovoljstvo. A ono suprotno njoj je maler.

Kako znam? Hah, pa ja sam to napravila.

S.

Dani mog odmora su sporo prolazili. Uglavnom zato što su bili dosta dugački. Ustajala sam rano kako bih razgovarala sa Niallom. Tada mi je pričao šta je on radio celog dana. I sve to dok se njegova devojka sređuje za večeru.

Uveče bih kasno legla jer bih čekala da se Niall probudi i pozove me pa da ja njemu ispričam šta sam ja radila. Priča je uvek bila ista. Odlazim sama ujutru na doručak i plažu, vraćam se na ručak, jedem sa Christy i jedva progovorimo koju reč, onda odlazim da se spremim za pešačenje i vraćam se da večeram sa svojom sestrom.

Uglavnom me je zbog takvih provedenih dana Niall i zvao. Kako bih mogla da pričam sa nekim jer sa Christy ne mogu. To me je nekako ispunilo i produbilo osećanja prema tom muškarcu.

Sada ne mogu da dočekam da ga vidim. Samo što ne znam kada će to biti. Ne znam kako ću da se nađem sa njim. Moram još danas. Jeste da sutra ponovo počinjemo sa poslom, ali stvarno želim da ga vidim.

A što se tiče Lea... Kao da sam zaboravila na njega tokom odmora. Bilo mi je čudno kada mi je poslao poruku da pita kako se provodimo i da li smo dobro. Razmenili smo par poruka i to samo jednog dana. Trećeg, čini mi se.

Posle toga se nismo čuli. Rekla sam mu kada ću doći kući i on je rekao da će me čekati, a onda odvesti na ručak. Nisam mogla, a da ne pomislim da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Možda mi se samo čini, a možda je stvarno kao pre.

Svejedno, to preko poruke ne mogu da saznam. Videću kada dođem kući i razovaram sa njim. Iskreno se nadam da više nije ljut. Iako bi mi to dodatno otežalo situaciju u koju sam upala.

Međutim, dok o tome razmišljam, shvatam da je Niall bio u pravu. Vremenom će mi biti svejedno što to radim Leu. Već sada osećam manju krivicu i grižu savesti. Jeste nijansa u pitanju, ali sam sigurna da ću se uskoro osećati slobodno što se toga tiče.

„Darleena!", ženski glas me trza. Okrećem se u stranu. Christy. „Stigle smo.", obavesti me. Tačno. Auto se ne kreće. Pogledam kroz prozor i vidim svoj travljak i svoju kuću. Nasmešim se.

Bez reči otvaram vrata i izlazim. Ona isto. Obe odlazimo do gepeka gde se nalaze naši koferi. Christy mi pomaže da izvadim svoj. Kada podignem ručku kofera, podignem i svoju glavu i pogledam je.

„Žao mi je što je ovako ispalo.", ona mi kaže. Otvorim usta da kažem nešto, ali na kraju samo klimnem glavom.

„Moramo da ozbiljno razgovaramo kroz par dana.", kažem joj. Klimne glavom i ja se malo iznenadim zbog toga. Očekivala sam da će da prevrne očima i da mi kaže da nije moja stvar to što ona radi.