Srebrna nit 1 ✔️

02

Dani su se pretvorili u nedelje, fajlovi su rasli i korigovali se shodno tome. Nikada nemoj zaboraviti da priznaš kada si pogrešio i ne zaboravi ono što si naučio iz greške. Još jedno od Sunčicinih pravila. Obe smo bile dovoljno tvrdoglave da je ovo pravilo bilo važno. Ne smemo dozvoliti da tvrdoglavost učini naš um tupim. Išla sam čak i na brucoške žurke sa kolegama, neki su mi bili draži od drugih, ali bilo nas je dvadesetak, bilo je neizbežno da se stalno sudaramo. Plavuša i tiha smeđokosa su nekako bile stalno u mojoj blizini i priznaću da su mi obe prijale, Tamara i Karolina. Lažno veseli i veseli, Hrvoje i Stefan, takođe su slobodno vreme provodili sa nama kao i tog prvog dana. Nekolicina je sa svojim grupicama češće bila sa, toliko je čudno ovo i pomisliti, mojom grupom. Neke je bilo teže pročitati, a za neke me nije baš ni bila briga, druge nisam ni želela da upoznam zapravo. Tetka je bila i dalje između ljudi nisu folderi i moraš uvek imati oštar um i znati svoje okruženje. Sve je to u redu, ali prvo kafa. Nasmejala sam se sama za sebe i popila gutljaj kafe dok sam čekala tetku da završi u njenoj staklenoj bašti i pridruži mi se. Čula sam je kada je ustala, satima pre mog alarma, nisam imala pojma šta toliko radi, ali uživala sam u miru i tišini naše terase i pijuckala kafu dok sam je čekala kako bismo popile kafu i krenule na fakultet. Neka nam Bogovi pomognu, ali čak sam i čekala da vidim ljude sa kojima sam provodila dane tamo.
„ Naravno da sam sigurna, zar misliš da bih došla da nisam sigurna?", iznenađeno sam se okrenula ka vratima koja su vodila u dnevnu sobu. Mora da mi se učinilo jer baka nije trebala još uvek doći. Ona i Nela će nas posetiti za Božić, zajedno sa mojim ostalim sestrama i nećakama.
„ Ali mama to nije moguće, nikada se pre nije desilo... toliko je mlada", moja tetka nije završila rečenicu kojom me je samo još više zbunila. Svejedno nisam bila više zbunjena nego uzbuđena jer su baka i Nela ovde.
„ Moramo joj reći", odgovorila je moja baka koja nije bila moja baka, baš kao što nije bila ni mama mojoj tetki, ali je to bilo sve što smo imale. Njen glas je bio tužan, ali odlučan. Kada je ovako pričala mogla sam jasno da vidim na koga je tetka takva kakva jeste. Bile su iste, a ja sam im svakim danom bila sve sličnija.
„ Rano je, prerano je da..."
Moja tetka nije završila rečenicu jer su izašle na terasu, sasvim sigurno misleći da ja spavam i da ovde mogu slobodno da pričaju o čemu god žele. Obe su se osmehnule nervozno, ali ja sam skočila da poljubim i zagrlim baku.
„ Otkud ti i gde je Nela?", pitala sam zavirkujući preko njenog ramena nadajući se da ću videti jedinu sestru sa kojom imam sestrinski odnos. Tina, Lena i Lizi su bile više od petnaest godina starije od mene pa nikada nisam mogla da ih prihvatim kao sestre. Nela je bila sedam godina starija što je i dalje puno, ali ona me je volela iako je bila u sredini, mogla se pripojiti i starijem delu sestara.
„ Zar ja nisam dovoljna?", baka se trudila da zvuči uvređeno i povređeno, ali se nasmejala i ja sam prevrnula očima.
„ Znaš da jesi, samo me je zanimalo gde je i šta mi to moraš reći. Prevali to pa da pijemo kafu na miru. Zašto Nela nije tu? Koji izgovor je sada smislila?"
Nije mi promaklo da su baka i tetka razmenile pogled pre nego što su se nasmešile i sele za naš sto, a meni nije preostalo ništa osim da se smestim nazad na moje mesto i zapalim cigaretu.
„ To sranje će te ubiti Nora, osim toga ružno je da devojka puši", prekoravala me je baka sa izrazom gađenja na licu, a tetka i ja smo sinhronizovano prevrnule očima. Tetka je uz osmeh uzela i zapalila cigaretu.
„ Pravi si uzor Sunce", prokomentarisala je baka i uzela tetkinu kafu sa tacne koju sam ja iznela.
„ Odvratne smo, nego pričaj. Šta ima novo i šta mi moraš reći i kako je Nela...", trtljala sam jer sam želela da je slušam. Upijala sam pogledom baku sa njenom crvenom punđom i crvenom senkom oko čokoladnih očiju, krvavo crven ruž, crveni nokti, uvek je izgledala dostojanstveno i jednako. Zvala sam je crvena baka kada sam bila mala, koga lažem, u svom umu je i dalje iz milja tako zovem. Moja crvena baka ljubičastog imena, Violeta.
„ Dobro smo i Nela i ja, Tina, Lena i Lizi su takođe dobro, tvoje nećake su dobro", dodala je na kraju iako me je i to zanimalo ona i Nela su mi bile važnije. Baka i tetka su se ponašale toliko čudno dok su izbegavale temu da sam se zabrinula. Mahnula sam rukom da je podstaknem da nastavi, a ona se nasmešila srećno iako joj se tuga uvukla u oči.
„ Nela će biti mama Nora", rekla je uzbuđeno i ja sam osetila kako moje celo telo tone u udobnu pletenu fotelju na kojoj sam sedela. Kao da su te reči nešto što menja sve u mom životu, što nije da nije istina, ali menja sve u Nelinom zapravo. Zašto sam se onda sebično osećala kao da me je izdala?
„ To je... vau..."
Nije mi rekla, da, zato se osećam ovako. Rekla je Violeti pre nego što je rekla meni. Čule smo se juče, pričale smo sat vremena i nije mi rekla.
„ Mama kaže da je rano, da li je... Da li je sve u redu?", nastavila sam i nije mi promaklo da sam tetku oslovila sa mama. Obe će znati koliko sam uspaničena zbog toga. Ne znam ni zašto sam paničila. Da li je moguće da se toliko brinem za nju, da je toliko odjednom promenjeno sve u mom biću.
„ Jeste rano, ali je kritičan deo prošao. Ona i beba su dobro i biće dobro", objasnila je tetka i ja sam skrenula pogled na nju toliko naglo da se ona ispravila u svojoj fotelji. Da li sam izgledala unezvereno kao što sam se i osećala?
„ Dobro je, to je dobro. Ne bih volela da Nela brine i pati", reči sam rekla automatski, bez emocije i daha iako sam mislila ono što sam rekla.
„ Ići ćemo da je vidimo uskoro ako želiš", dodala je tetka i pružila ruku ka meni preko stola. Klimnula sam glavom prihvatajući ponudu u istom momentu kada sam prihvatila njen dlan i mir koji mi nudi njime.
„ Bićeš tetka Nora, ne trebaš biti toliko nervozna", pokušala je baka uz osmeh, a tetkina ruka je nestala ispod stola i njen pogled se spustio na cigaretu kao da je cigareta nešto najintrigantnije na svetu.
Razumela sam njenu reakciju na tu titulu, u ovoj porodici ju je malo ko voleo. Ona je svima nama tetka, ni jednoj nije majka, ali sve smo njene ćerke jer naših mama više nema.
„ Već jesam tetka bako. Tina, Lizi i Lena su mame", pokušala sam i osmehnula se, uspela sam. Već jesam tetka, ali ovo je delovalo drugačije nekako. One su sve tetke i mame, ja sam tetka. Nemam pojma zašto me je to toliko potreslo, ali jeste.