Srebrna nit 1 ✔️

13

Napravili smo oproštajnu žurku, veću, ali mirniju od one na kojoj me je Nikola prvi put poljubio. Tačnije Marko je napravio oproštajnu žurku. Najveći posto našeg društva nije bio iz našeg grada i oni su se vraćali kući dok ne počnu predavanja na drugoj godini, za neke smo znali da se neće vraćati, a za ostale ćemo tek videti. Marku je ovo bio treći put da je pohađao prvu godinu i sada je konačno završio. Nije se radilo o tome da ne može da je završi, vrlo lako je očistio sve zapravo, ali rekao je da je čekao pravu generaciju. Nikola i on su se znali skoro ceo život i nije planirao da propusti zabavu. Bio je ljut na mene što mu kradem Nikolu i selim ga na drugi kraj grada, ali mi je brzo oprostio kada sam se pojavila sa Nelom. Uvek ju je grlio nežno i mazio njen stomak odsutno, da mi je iko ikada pričao ne bih verovala. Nije se zapravo promenio, bio je i dalje Marko, ali Marko za kojeg postoji samo Nela i ni jedna druga nije mogla prići. Dotle je otišlo da su svi mislili da je on otac, a on nije protivrečio. Nela je uživala sa njime, ali nije želela da ga osudi na ono što sledi ako Nikola i ja ne uspemo. Žurka nije trajala dugo, jer je većina imala voz ili autobus rano, a Nikola i ja se nismo dugo zadržali kada su svi otišli. Nela i Marko su se ušuškali i gledali film, a mi smo se tiho pozdravili uz izgovor umora i peške krenuli u noć.
„ Ne mogu da verujem da si ostavila Nelu sa Markom", prokomentarisao je večito zaštitnički nastrojen prema Neli.
„ Nela nije od stakla, mislim da je Marko u većoj opasnosti", odgovorila sam i zagrlila ga oko struka, a on je prebacio ruku preko mog ramena.
„ Slažem se, samo baš nisam hteo da razmišljam o tome da smo ostavili same Sunčicu i Zorana", rekao je i stresao se kraj mene, a ja sam prasnula u smeh jer je bilo smešno. Njih dvoje nikada nisu bili sami, plašili su se da ostanu nasamo i danas je bio prvi put da smo nas troje otišli sa večere i ostavili ih same. Sigurna sam da su mislili da će se Nela vratiti, ali su znali da Nikola i ja nećemo. Mesecima samo čekali ovaj dan. Upijali smo osećaj polako šetajući ka našoj kući koju smo s ljubavlju i pažnjom opremali i krili od svih, samo Marko je znao.

Stajali smo ispred kapije pet minuta i samo gledali malu kućicu od crvene cigle. Bila je preslatka i po noćnoj svetlosti. Bila je delom sakrivena odavde jer je prednje dvorište bilo puno jelki koje su okruživale malenu nadstrešnicu ispod koje je bila moja terasa. Ulazilo se direktno u dnevnu sobu u kojoj nije bilo kamina, ali preživeću iako sam volela da se sklupčam ispred kamina za vreme praznika. Desno od dnevne sobe je bila kuhunja, iza kuhinje spavaća soba, između spavaće sobe i kupatila je bilo maleno stepenište koje je vodilo u potkrovlje gde su bile dve sobe. Jedna je bila namenjena Iri kada dođe i mogla je biti i za prve dve nećake ako do toga dođe, sve više od toga i selim se nazad kod mame. Druga je bila soba za slikanje i čitanje, naša kancelarija i sve ostalo što nije stalo u malenu dnevnu sobu. Iza kuće je bio mali staklenik koji je tetka napravila nakon što sam ja otkrila ljubav prema njenom stakleniku. Između male terase i staklenika je bilo ukrasno jezero i to je bilo to, naš mali raj.
„ Mislio sam, pošto je ovo naša kuća i nemamo pojma šta nas čeka, da te prenesem preko praga. Da li bi mi dozvolila da imam tu čast?", pitao je Nikola odjednom prekinuvši tišinu i okrenuo se ka meni, a ja sam se propela na prste kako bih ga poljubila. Nije mu ni trebao odgovor, podigao me je u moje naručje i ušao sa mnom u kuću. Zatvorio je vrata za nama i zaključao ih pre nego što je pokušao da me spusti na noge, ali ja sam ostala da visim na njemu, a onda sam ga obgrlila nogama i on me je uhvatio ispod dupeta kako bi me držao.
„ Da li si gladna?", pitao je kao da me pita odakle uopšte početi, a on je želeo da počne od kuhinje. Svaki detalj u toj kuhinji je bio tamo njegovom zaslugom, bila sam sigurna da je nedeljama čekao samo da proba tu kuhinju.
„ Nešto brzo i nezdravo", odgovorila sam klimajući glavom, a on se samo zakikotao i krenuo ka kuhinji. Spustio me je na kuhinjsko ostrvo i ja sam sela na sred ostrva u turski sed, volela sam ostrvo jer sam mogla da ga pratim pogledom po celoj kuhinji. Prvo je meni doneo pivo, a on je otvorio jedno kada se vratio do frižidera i nestao u njemu. Izvadio je iz frižidera jagode i slatku pavlaku, a onda je otvorio zamrzivač i izvadio iz njega sladoled. Nije se okrenuo ka meni, ali ja sam pila pivo i skakutala po ostrvu nestrpljivo dok je on mutio pavlaku i seckao i slagao po činijama. Kada je sve složio stavio je činije u frižider i zatvorio ga, mislila sam da će praviti nešto dodatno, ali izgleda nije nameravao.
„ Mislila sam da jedva čekaš da probaš kuhinju", prokomentarisala sam pre nego što se okrenuo.
„ Brzo i nezdravo nije isprobavanje kuhinje i mislim da si pogrešno razumela na šta sam mislio kada sam rekao da jedva čekam da isprobam kuhinju", rekao je smešeći se kada se okrenuo ka meni i došao do kuhinjskog ostrva. Naslonio se na ostrvo sa obe ruke i ja sam se nagnula ka njemu kako bih ga poljubila, ali on je uhvatio moje noge i dovukao me do njega.
„ Imali smo samo dve nedelje i posle toga nikada više nije bilo prilike, a ja nisam mogao da razmišljam o ičemu drugom kada god sam u kuhinji. Oduzela si mi mir dok kuvam samo zato što si sedela u ogrtaču ono prvo veče. Da sam znao da ću toliko čekati sledeću priliku...", objašnjavao je kada je odvojio svoje usne od mojih, ali je rukama zato prelazio preko mojih leđa i ja sam se naježila. Gubila sam osećaj u nogama od onoga što je govorio. Istina jeste da iako smo bili stalno zajedno, retko smo bili sami, a zbog mog malog trika sa sijalicama, brzo smo otkrili da ni ne možemo biti sami nikada jer sve sijalice u kući trepere od mene što je prvi put i prošlo kao neki slab napon struje. Nismo mogli ni ono što smo pre radili, nismo mogli ništa osim kada Zoran nije kući jer pored Nele i mame nije bilo šanse da se sakrijemo. Spuzala sam se uz njega sa ostrva i bila okovana njegovim rukama, telom i ostrvom.
„ Ako želiš da odem da nađem iz neke kutije ogrtač, moraš me pustiti prvo", rekla sam i nasmejala se kada je uzdahnuo i odmahnuo glavom. Slegla sam ramenima i istovremeno smo počeli da se skidamo. Podigao me je nazad na ostrvo i bili smo goli u sred kuhinje. Nisam osećala ovoliku slobodu veoma dugo i trebalo mi je da ga zagrlim celim telom kako bih uživala u momentu. Grlio je i on mene jednako, kao da se drži za sopstveni život, a onda je čučnuo i krenuo da me ljubi od lista naviše. Setila sam se kako me je gledao to prvo veče i pitala se koliko puta je imao ovu scenu u svojoj glavi do zadnjeg detalja jer je delovalo kao da je znao tačno od koje tačke će da krene da me ljubi. Nisam dugo stigla da razmišljam o tome, preplavili su me svi osećaji i ja sam znala da neću izdržati dok se on uopšte podigne do mojih usana.

Završili smo na podu kuhinje naslonjeni na kuhinjsko ostrvo i jeli jagode koje je spremio pre pet dana kako mi se činilo. Nedostajalo mi je ovo i iskreno mislim da će mi trebati nekoliko dana da se mogu vratiti u normalan život i dopustim mu da se obuče.
„ Da sam znala da me ovo čeka ne bih gubila vreme pešačeći do ovde", rekla sam punih usta i Nikola se zakikotao skoro se gušeći dok je jeo.
„ Nadam se da pričaš o meni, a ne o jagodama", rekao je kada je uspeo da dođe do daha.
„ Mislim, super si napravio jagode, ali ne, ne mislim na jagode", odgovorila sam i okrenula se ka njemu i prvo smo se oboje smejali jer smo bili musavi od šlaga, ali smo se svejedno poljubili.
„ Imamo vremena, noć je mlada, a imamo još soba i možda terasu, ako ne svane do tada", računao je ovo mrtav ozbiljan i ja sam osetila da uzbuđenje raste u meni dok sam se istovremeno plašila da nema šanse da izdržim toliko.

Šetala sam u venčanici po livadi punoj irisa, sve oko mene je mirisalo, ali ne sasvim. Kao da je svo to cveće samo maskiralo neki teži miris. Kada sam primetila jezerce potrčala sam dok me je visoka trava golicala po bosim tabanima. Ogledala sam se u jezeru kao da očekujem neki drugi lik u odrazu, ali bila sam to samo ja. Kosa mi je bila divlja od vetra, a venac od belih ruža koje sam uspela da namirišem kada sam se udaljila od irisa je objasnio mnogo toga, ali ne sve. Kako sam dospela na ovu livadu, gde je Nikola i zašto sam u venčanici. Dok sam gledala svoj odraz pažnju mi je privuklo nešto što se širilo preko mog ramena, čipka venčanice je tamnela. Nisam stigla ni da shvatim šta se dešava, tamna kapljica je kapnula sa ruže iz venca na mojoj glavi, a onda se krv slila preko moje slepoočnice i levog obraza. Ispravila sam se i dlanom krenula da brišem krv koja je počela da izvire sa previše mesta na mom telu iako ja nisam osećala ništa fizički. Osećala sam metalni miris krv pomešan sa mirisom ruža i sve slabijim mirisom Irisa. Kada sam pogledala svoj dlan očekivala sam da neće biti ničega na njemu, da umišljam, ali moj dlan je bio natopljen od lepljive krvi. Videla sam senku sa svoje leve strane iako senka nije dopirala do jezera pa nisam videla ko je u pitanju. Okrenula sam se nadajući se da je Nikola došao, da će mi pomoći, ali bila je tu devojka smeđe kose, zlatnih, ne, zelenih očiju. Nešto u vezi njenog lika mi je bilo poznato, ali zbog sunčeve svetlosti nisam mogla da fokusiram vid na nju.
„ Nora? Šta radimo mi ovde?", pitala je glasom koji je doneo prepoznavanje. Skočila sam na noge i potrčala ka njoj, ali ona se udaljavala i odmahivala glavom u neverici.
„ Ne, ne prilazi mi", dahtala je uspaničeno kao da ću je ja povrediti.
„ Tina, pomozi mi, nešto nije u redu. Ne znam šta mi se desilo. Moraš se probuditi i zvati tetku ili Nelu", zapomagala sam iznemoglim glasom. Bila sam svesna da ovo nije stvarno. Nisam bila sigurna da li je san ili mi se nešto desilo pa sam u komi. Nisam razumela kako sam ostvarila ovu vezu sa Tinom, ali morala mi je pomoći. Ona je nastavila da odmahuje glavom i udaljava se od mojih ispruženih krvavih ruku.
„ Molim te Tina", prodahtala sam i moje ruke su pale kraj mog tela, a ona je konačno zakoračila ka meni i zagrlila me. Bila je viša od mene i cela sam se izgubila u njenom zagrljaju, nije mi bilo toplije od njenog zagrljaja, gubila sam previše krvi i moje celo telo je počelo da se trese od hladnoće.
„ Još uvek nije kasno Elenora, ja sam na vašoj strani, ti ovo možeš. Svi verujemo u tebe", prošaputala je na moje uvo i celo moje biće se naježilo od njenog daha koji me je golicao.
„ Reci mi šta da radim", pitala sam jer nisam mogla ovo sama, šta god da mi se desilo nisam mogla sama da se izvučem. Odgovorila mi je pre nego što sam stigla da završim moju molbu. Odgovorila mi je i nestala pre nego što sam stigla da joj uzvratim zagrljaj, da joj kažem...