Srebrna nit 1 ✔️

14

Otvorila sam oči i skočila na noge uspaničeno, a onda sam se prosula na drveni pod jer sam bila umotana u ćebe i nalazila se na terasi gde sam i zaspala. Da li je moguće da smo tu završili, da je to poslednje što se desilo? Činilo mi se da je ceo jedan život prošao od tada. Pokušavala sam da se setim sna koji je bivao sve dalji i dalji u mom umu. Šta mi je rekla? Bilo je veoma važno.
„ Ne očekujete stvarno od mene da to uradim?", čula sam Nikolin glas i san je u potpunosti iščezao. Šaputao je, paničio je i bio je besan istovremeno, a ja sam provirila kroz prozor i gledala ga kako se šeta po dnevnoj sobi nervozno. Imao je na sebi donji deo trenerke i to nije ni moglo držati moju pažnju jer su se njegovi mišići napeli dok je levom rukom prolazio kroz kosu nervozno, a desnom stiskao telefon na njegovom uhu.
„ Razumem ja sve to, ali ne mogu to da uradim", nastavio je posle nekoliko sekundi. Nisam imala pojma sa kime priča, a još manje ko je mogao ovako da utiče na njega. Nije mi bilo jasno šta ga je moglo ovoliko potresti.
„ Slušajte vi mene. Ne pada mi na pamet da je lažem i skrećem misli. Dođite ti i Sunčica i objasnite joj, nema šanse da ja ovo krijem od nje", nije prošlo tri sekunde od njegove prethodne rečenice i ove i meni tek sada nije bilo ništa jasno.
„ Čuvaj iris."
Moj um je ispunio Tinin glas i ja sam izgubila osećaj u nogama, ali sam onda smogla poslednji atom snage da uđem unutra i odem do Nikole jer moram doći do njega. Nije me ni primetio kada sam ušla.
„ Tata stvarno, ne može se ovo sakriti od nje. To nikome neće pomoći", čula sam ga kako govori ovo na ivici mentalne snage.
„ Čuvaj Iris", prošaputala sam i Nikola se okrenuo ka meni. Njegovo lice je izgubilo svu boju, a onda je celo njegovo držanje izgubilo na snazi i on je zakoračio ka meni.
„ Mislim da je za to kasno sada, dođite", promrmljao je i bacio telefon na trosed. Stigao je do mene i zagrlio me čvrsto, a ja sam težinu celog svog tela prepustila njemu jer nisam verovala sebi.
„ Biće sve u redu ljubavi, možemo mi ovo", prošaputao je tiho i poljubio me u kosu, a onda me je poveo ka trosedu i seo, povukao me i sklupčao u njegovo krilo.
„ Mislila sam da misli na cveće", prodahtala sam jedva ispuštajući glasa.
„ Ko? Kakvo cveće? Da li želiš vode ili nešto da malo dođeš sebi?", paničio je, znam da jeste jer njemu ovo nema smisla.
„ Tina, rekla mi je da čuvam iris i ja sam mislila da ona misli na cveće, ali ona je mislila na njenu Iris", objašnjavala sam i polako gubila osećaj u celom telu, a onda sam podigla pogled na Nikolu koji je delovao zabrinuto za mene.
„ Nije trebalo biti ovako, imali smo vremena, ovo nije trebalo da se dešava. Izneverila sam je i sada je mrtva i ja treba da brinem o Iris koja je tinejdžer i izneveriću i nju. Kako da budem mama njoj, kako da preuzmem tu ulogu kada sam tek preuzela odgovornost za sebe..."
„ Nisi sama Elenora, ja sam tu, Sunčica, Zoran i Nela su tu. Sve će biti u redu", govorio je sasvim uveren u svoje reči i samim tim sam ja verovala u njih, a onda su suze konačno prelile.
„ Previše smo mladi da mi uspemo u ovome, ne znamo ništa o ičemu... Ništa neće biti u redu. Jednako tako je mogla biti Nela ili će biti čim se porodi i izgubi bebinu zaštitu. Kakva sam ja to osoba kada mi je drago što je Tina, a ne Nela? Kakva sam ja to osoba kada više brinem kako će ovo uticati na mene nego što žalim za svojom sestrom? Ona je mrtva zbog mene, jer sam je izneverila i ja plačem jer to remeti moje planove. Iris je ostala bez majke zbog mene, a ja brinem kako nisam imala ni jedan ceo dan slobode pre nego što se to završilo. Kako ja da budem njoj što je Sunčica meni kada sam sebično govno?", trtljala sam kroz suze, a Nikola ih je odsutno brisao ne skidajući pogled sa mog.
„ Nisi nikoga izneverila, nije bilo ništa što se može učiniti, ali možemo se još uvek boriti za ostale i za Iris. Bićemo dobro dokle god smo zajedno", rekao je nežno, nije želeo da se izolujem u ovom osećaju. Nije rekao ono što je mislio, ono što sam znala da i on oseća, izneverili smo ih oboje.
„ Dokle god smo zajedno...", ponovila sam i uzdahnula. Suze su presušile iste sekunde i ja sam ustala na noge jer nisam mogla da podnesem da mi bude blizu sada. Videla sam koliko ga je povredilo to što sam rekla, a još više što sam ustala i udaljila se od njega.
„ Znaš da to nije ono što sam mislio", rekao je tiho, ali nije se pomakao ka meni koja sam stajala na pola metra od njega i osećala da gubim vazduh.
„ Sunčica i Zoran greše. Ova kuća, sve ovo je greška. Ne treba da provodimo vreme zajedno. Meni treba da naučim da živim bez tebe, a ne sa tobom. Ja moram da naučim da dišem sa jednim plućnim krilom!"
Celo moje biće se skupilo zbog ovih reči, a Nikolina reakcija nije pomagala. Ruke su mu se skupile u pesnice kraj butina i oči su mu se ispunile suzama. Umesto da me to rastuži, to me je samo još više razbesnelo.
„ Otići ćeš. Znam da hoćeš i ja te ne mogu zadržati. Imaćeš porodicu i ženu i sina, a ja ću imati ono što ostane od mojih sestara i neću znati da dišem bez tebe. Sve što ja imam na ovome svetu jeste vreme koje kradem sa tobom i decu koju ću naslediti. Volela bih da se nisam nikada rodila, da te nisam nikada upoznala i neka Nela i Sunčica brinu o deci jer ja ne mogu biti i živeti...", nisam mogla da završim ove reči, suze su prelile i ja sam prekrila svoje lice dlanovima kako bih se sakrila od celog sveta, od mog celog sveta, od Nikole. Čula sam da je ustao, osetila sam kada me je zagrlio i još više sam želela da nestanem, da me nema jer kako ću jebeno živeti bez njega život kakav me čeka.
„ Nemoj me terati od sebe. Ne mogu živeti ja tako. Nemoj me terati da živim tako", rekao je tiho dok me je grlio nežno jer se plašio da ću ga odgurnuti, jer se plašio da me zagrli čvrsto kao što je želeo.
„ Nije fer da to tražiš jer ćeš ti birati njih, kao što je Zoran birao vas i osećam se užasno što to govorim, ali je to svejedno istina. Možda ne može drugačije da se prekine kletva, možda je vreme da ja napravim izbor", rekla sam iskreno dok sam proklinjala svaki deo svog bića koje je uspelo ovo da izgovori.
„ Ne možeš mi tek tako oduzeti šansu da se borim. Nemaš pojma šta tražiš od mene. Ti ne znaš kako sve ovo utiče na mene i ja ću ceo život osećati sve to. Tražiš od mene da se odreknem ne samo tebe već celog života i porodice koju ćemo možda imati", objašnjavao je mrtav ozbiljan i delimično besan, a ja sam se udaljila kako bih videla njegovo lice. Nije mi nikada rekao ovo, nisam nikada razmišljala o tome na taj način. Nisam imala pojma da ovo utiče na njega na taj način. Mislila sam da Zoran voli Nelu jer ju poznaje od kada je bila dete, jer je bio njen roditelj neko vreme i jer voli Sunčicu. Nije mi ni jednom prošlo kroz misli da kletva utiče i na njih, da nisu oni samo izvukli bolji kraj užeta koje nas veže. Nisam stigla ništa ni da mu odgovorim jer su se ulazna vrata otvorila i ja sam se odgurnula od Nikole kako bih otrčala kod tetke, a ona se otrgla iz Zoranovog zagrljaja i pošla ka meni. Jedan deo mog bića se mnogo radovao tome što ju je grlio i nisam mogla ni da skinem pogled sa njegovog tužnog lica jer nije skidao pogled sa potiljka njene glave. Nisam imala pojma kroz koja sećanja on prolazi sada, a nisam želela ni da zamišljam da mene Nikola gleda onako kako je on gledao Sunčicu koja me je grlila čvrsto.
„ Biće sve u redu Elenora. Šta god da si mu rekla ispravi to jer ćeš se ceo život kajati", rekla je skoro besno, mislim da nije ni bila besna na mene, već na sebe i po Zoranovoj reakciji bih rekla da je ono drugo u pitanju.
„ Sunčice ne moraš...", počeo je, ali ona je podigla jedan dlan u vazduh i odmahnula glavom, a onda me je pustila i vratila se do njega. Uhvatila ga je za ruku, a onda se vratila do mene i uhvatila i mene za ruku i povela nas do troseda i dve fotelje. Oni su seli na fotelje i meni nije preostalo ništa osim da sednem kraj Nikole, nisam ni znala kada je on seo, ali sedeo je kada smo se okrenuli i pošli ka njemu.
„ Ne misli da bi bilo bolje da te nije nikada upoznala i da bi njen život bio lakši da te nema u njemu", rekla je odjednom obraćajući se Nikoli koji nije progovarao niti rekao išta. Nije reagovao uopšte na njene reči, ali Zoran ju je uhvatio za ruku i nasmešio se blago. Nisam se ni zapitala kako je znala da sam to rekla, ona je slično morala reći jednom davno i to je prosto bila kletva.
„ Razlog zašto mi biramo drugu porodicu nije kletva Elenora već šansa za sledeću generaciju. Nisi mogla odrasti sa mnom i biti sa Nikolom kasnije. Kletva se mora prekinuti, a za to mora postojati šansa. Zato ćemo Sunčica i ja biti tu za vas i Nikola neće morati da bira onako kako sam ja morao i ovo će upaliti na ovaj ili onaj način, ali on nikada neće morati da bira između dve porodice", objašnjavao je Zoran i ja sam treptala zbunjeno. Znala sam da Nikola zna koga bi Zoran birao da je mogao, znala sam i da obojica misle da bi njihov odnos bio bolji da je izbor bio takav, ali mi jeste bilo čudno da o tome pričamo. Bilo mi je čudno da zamišljam taj život i razumela sam konačno Zoranov izbor i Sunčicinu pomirenost sa time.
„ Iris će živeti sa nama, a i ostale ako do toga dođe. Nismo mogli da se izborimo sa kletvom, ali možemo da prekršimo sva pravila u pokušaju", dopunila je moja tetka i ja sam se nagnula ka njoj preko stočića za kafu. Prihvatila je moj dlan i ja sam odmahnula glavom.
„ Nije fer da ti i Nela brinete o onome što je moja odgovornost mama. Ne možeš ti ispaštati ceo život, a ja ovo mogu. Biću dobro", objasnila sam tiho dok su mi se oči punile suzama. Nisam mogla da očekujem od nje ovoliko, ceo život je posvetila meni, zaslužila je da uživa do kraja sa Zoranom.
„ Pogrešno si razumela, mi toliko verujemo u vas da smo prešli preko naših strahova i svih nesigurnosti kroz koje prolaziš danas i kroz koje bi prolazila ceo život. Misliš da ja nisam vodila razgovor koji si ti očigledno vodila sa Nikolom. Misliš da ja nisam želela žilet na kraju dana koji ti proživljavaš sada. Misliš da se Zoran nije osećao kako se Nikola oseća sada. Svi smo sebični i želimo svoje i ne odlučuješ ti o tome. Nas je četvoro u ovoj sobi i samo nas četvoro možemo da se razumemo, zato Nela nije ovde. Zato ćeš me saslušati sada i izviniti se Nikoli za ono što si tražila od njega", rekla je mrtva ozbiljna i nije bilo trunke nežne emocije u njenom glasu. Nisam razumela kako očekuje da se izvinim Nikoli kada sam mislila da sam u pravu, nisam razumela kako očekuje da Nikola prihvati izvinjenje na koje me je ona naterala. Osetila sam blagi stisak ruke, one kojom nisam držala moju tetku i okrenula sam dlan kako bi isprepletala prste sa Nikolinima i moja tetka me je pustila i ja sam se naslonila nazad na trosed.
„ Ono što Sunčica želi reći da i posle svih ovih godina strah nas je razdvajao, strah da ako opet pokušamo nešto će nas razdvojiti. Iris će živeti sa nama i tako će se izbeći konflikt emocija koji se nije mogao izbeći sa nama. Ti, Nela i Nikola nećete ići na sahranu jer nikada ne znamo ko gleda, a što manje ljudi zna koja od vas dve je sledeća, to je veća šansa za nas. Takođe što manje ljudi zna kako Nikola izgleda, veća je šansa. Kada se Nela porodi postaće još lakše jer niko neće znati da li je dete njeno i Markovo ili vaše i to je plan za sada", objašnjavao je Zoran i ja sam ga gledala ne trepćući jer nisam mogla da verujem da ovo čujem od njega. Trgla sam se kada je Nikola progovorio dok sam ja još pokušavala da prihvatim sve što su nam Zoran i Sunčica rekli.
„ Ali Iris će moći da bude i kod nas nekada, kao i Ira?"
„ Naravno, nećemo ti oduzeti to", objasnila je tetka smešeći se nežno, a ja sam se okrenula ka Nikoli jer su njih troje znali nešto što ja nisam očigledno. Nisam znala ono što je Nikola pokušao da mi kaže. One jesu bile moje iako ja to još uvek nisam osećala majčinski instikt prema njima volela sam ih jer su moje nećake, ali on ih je voleo iako ih nije znao uopšte i zato je i reagovao kako jeste. Nije Zoran tek tako prihvatao tetkinu usvojenu decu, voleo ih je kao svoju i pre nego što ih je video, baš kao što je Nikola voleo Iris koju nije ni upoznao.
„ Žao mi je zbog Tine", prošaputao je tiho i stisnuo moj dlan jače. Tetkino lice se rastužilo, ali je ostalo jako i postojano.
„ Čovek bi pomislio da ću se do sada navići na sve ovo, ali teško je. Lakše je ako se fokusiram na Iris i njen život umesto na to što Tine više nema. Samo me čini odlučnijom da uradimo sve što možemo", odgovorila je i pružila ruku Zoranu koji ju je spremno prihvatio. Moje srce je malčice zaigralo zbog toga.
„ Da li sam užasna osoba što sam srećna da imate drugu priliku da uradite ovo kako treba? Kad je već sranje da se izvuče neka srebrna nit iz toga", kako sam ovo rekla svo četvoro smo se ispravili kao da nas je neko udario.
„ Srebrna nit, naravno", prodahtao je Zoran i okrenuo se ka Sunčici.
„ U svakom dnevniku se pominje taj izraz, moramo naći specifično značenje", nadovezala se Sunčica.
„ Prelistaćemo stare knjige, ubeđen sam da se pominje na više mesta", vratio joj je uzbuđeno dok sam ja samo treptala zbunjeno. Okrenula sam se ka Nikoli kako bih ga pitala da li on zna o čemu pričaju, a on me je samo gledao tužno, kao da ni ne čuje šta mama i Zoran pričaju, kao da mu ništa od toga nije važno i moje srce se steglo.
„ Kada se vratimo sa sahrane bacićemo se na to", čula sam moju tetku i uspela da se oslobodim Nikolinog pogleda taman na vreme kada su se mama i Zoran okrenuli ka nama. Ustali su sinhronizovano i naizmenično nas grlili bez da smo se mi pomakli.
„ Sahrana je prekosutra, dovešćemo Nelu kod vas kada krenemo", obavestio nas je Zoran.
„ Ne brini se, paziću na nju", odgovorio mu je Nikola i čula sam blagi osmeh u njegovom glasu. Voleo je Nelu i ovo se podrazumevalo svakako, ali bilo je slatko to što je to rekao Zoranu kao da Zoran od njega traži da pazi na svoju mlađu sestru iako je Nela bila starija.
„ Pregledajte dnevnike za pojam srebrna nit dok se ne vratimo", dodala je tetka i uputila mi jedan hladan pogled, a ja sam podigla obrve upitno na šta ih je ona podigla besno kao da mi govori da znam na šta misli i znala sam, ali nisam odustajala tvrdoglavo. Odmahnula je glavom i njih dvoje su otišli uz pozdrave i čim su se vrata zatvorila Nikola je pustio moj dlan i ustao, a ja sam ga pratila pogledom dok se penjao na stepenice.
Nisam ga pitala, nisam ga pratila i nisam se izvinila, a trebala sam iako i sada ne mislim da grešim. Ne znam koliko minuta je prošlo kada sam ustala kako bih napravila kafu, ali sam ga u tom momentu čula da se vraća i ozbiljno razmišljala o tome da se prosto sakrijem. Pogledao me je taman toliko da vidi da sam ovde i spustio pogled na dnevnik koji je nosio u rukama.
„ Selena je poginula, znali smo to pre nego što nam je Violeta javila jer se Sunčica probudila iz sna vrišteći njeno ime. Ona je prva od kada poznajem Sunčicu i nisam znao kako da je utešim. Nisu bile bliske kao što je bila bliska sa Senkom, ali bila joj je sestra i sada je ostala samo Senka i ja sam ih izneverio. Rekla je da želi da bude sama i ja sam je poslušao, napravio sam doručak za Entiu, Elizabetu i Elenu i spakovao ih sve za školu, a ona je još uvek bila u našoj sobi. Kada sam ostao sam skuvao sam joj kafu i odneo joj kako bi barem malo došla sebi. Zatekao sam je kako sedi na ivici kreveta i drži žilet čvrsto u ruci, a šolja je ispala iz moje. Nisam stigao da je zaustavim pre nego što je povukla liniju iznad tri linije koje su već bile tamo, ali sam stigao da uhvatim njen zglob i vežem ga iako se nije otimala zapravo. Trebao sam znati šta znače prethodne tri linije, ali nisam je nikada pitao jer ona nikada nije želela da priča o tome. Nisam očekivao bes kada je podigla pogled na mene, ali u tom momentu sam znao da me mrzi. Rekla mi je da je činim slabom, da sam ja kriv što ona nema izbora i ne može da završi sve ovo jednom za sva vremena, da će Violeta brinuti o njima, ali da ona neće živeti u svetu gde je izneverila Senku i gde ja biram drugu porodicu. Njene misli su se fokusirale na kraj i verovala je da će biti lakše ako se odmah pomirimo sa time. Želeo sam da joj kažem da ja biram nju i ovu porodicu, ali to nije bilo nešto što je u mojoj moći i ona je znala da taj izbor neće biti moj ako ga bude. Rekao sam joj da su one moja porodica, niko drugi to ne može biti, znala je to i nije je bilo briga jer nije videla poentu da vodi izgubljenu bitku. Rekla mi je da ide po Emanuelu i da ne želi da ja budem tamo kada se vrati, ali moja duša se omotala oko tog imena. Voleo sam Entiu, Elizabetu i Elenu jednako kao i Sunčica, ali Emanuela je prva koja dolazi od kada sam ja ovde i ja je nisam poznavao, ali sam je voleo jednako. Pokušao sam da joj objasnim da zajedno imamo najbolju šansu jer sam znao da neće slušati ako kažem da ja ne mogu da živim bez nje, bez njih, da mi da šansu da ih nekako zadržim u životu. Planirali smo tako, ako već i dođe do onoga što nismo želeli, dogovorili smo se da ćemo uvek biti tu jedno za drugo, a pošto su deca navikla na mene, pošto sam ja voleo njih obećala mi je da ću biti u njihovom životu. Njen odgovor je bio da neće osuditi Emanuelu da pati kada odem i to je bio kraj", završio je sedeći na stočiću za kafu, a ja nisam mogla da skinem pogled sa njega. Pokušala sam da ne razmišljam o onome što je tetka uradila, pokušala sam da ne osećam savršeno razumevanje za taj osećaj nemoći i kontrole nad izborom koji nam je život udelio. Čekala sam da mi pročita još nešto, a on je zatvorio dnevnik i spustio ga kraj sebe. Oslonio se sa obe ruke na stočić kao da skuplja snagu i konačno podigao pogled na mene.
„ Nisu pričali skoro pola godine. Lena se razbolela i Lizi je otišla sama po snegu kod njega jer je Lena tražila da joj on pročita priču za laku noć iako su tada već imale trinaest godina. Sunčica je bila unezverena kada se pojavio sa Lizi i objasnio joj šta se desilo. Pustila ga je nazad u njihov život. Da li znaš koliko je on godina tada imao?", pitao me je i namrštio se, a ja sam odmahnula glavom jer nisam imala pojma iskreno. Sve naše godine i razlike je bilo teško popratiti. Bilo mi je čudno da ga zamislim mlađim nego što je upravo bio kada je već trinaestogodišnje dete tražilo od njega da joj čita priče za laku noć. Jeste da je bila bolesna i samo tražila pažnju, ali opet.
„ Nepune dvadeset i četiri, dve više nego ja sada zato mi nemoj govoriti da mi ovo ne možemo jer smo mladi i nismo spremni", objasnio je i ja sam osetila da se moja usta otvaraju u čudu. Nisam znala da je on mlađi od mame, nisam znala da je toliko mlad bio kada ih je prihvatio sve.
„ Imao je dvadeset i jednu kada je upoznao Sunčicu i brinuo o svima njima. Imali su samo šest godina zajedno i gledaj ih sada, samo šest godina naspram celog života i ja ti neću dozvoliti da izgubim dan od vremena koje imamo zajedno pa sve i da uspemo i da je to ceo život, ne dam ti dan da mi ukradeš od toga. Naše je da se držimo zajedno i pobedimo ovo, da verujemo u nas čak i kada jedno od nas ne veruje, drugo mora verovati za oboje i danas sam to ja. Dali su sve što imaju za nas i ti to nećeš protraćiti, rekao sam ti da ja nisam Zoran i ja ne idem nigde", ovo poslednje je rekao sa pravom besan i ja sam osetila kako postajem sve manja dok sam sedela ispred njega.
„ Ne možeš to znati, on sam je rekao da to ne možete znati, ne možeš mi obećavati to", progovorila sam tiho prisećajući se onoga što mi je pročitao. Zoran nikada nije izgovorio ovo jer to nije bilo nešto što je mogao da obeća. Nikola je svejedno odlučno odmahnuo glavom.
„ Da li ti stvarno u dubini duše misliš da će biti lakše ako sada prekinemo ovo?", pitao me je odjednom i njegovo lice je postalo napeto, a ja sam otvorila usta i zatvorila ih. Odmahnula sam glavom, ne, u dubini svog bića on je bio sve što sam želela. Njegova ramena su se opustila i osmeh je našao put do njegovog lica.
„ Ne mislim da išta može da bude odgovor zapravo. Biće mi žao ako izgubim vreme koje imamo, biće mi žao i ako provodimo vreme zajedno, biće mi jebeno teško svakako i ako mi obećavaš stvari koje ne možeš ispuniti biće još teže", odgovorila sam iskreno i jasno mu stavila na znanje koliko sam besna zbog onoga što je rekao jer to nisu reči kojih se želim sećati kada sve ode dođavola.
„ Ne, ja ne mogu da obećam da neću nekome napraviti dete, to je van moje kontrole, ali mogu da ti obećam da me nećeš oterati kod nje ako se to desi", objasnio je i ja sam prevrnula očima.
„ Kao što ti nisi Zoran, ja nisam Sunčica i ja ti neću oprostiti kao što je ona njemu", objasnila sam besno, a on se nasmejao mojim rečima iako ja nisam mislila da je išta smešno bilo u tome.
„ Ti misliš da je Zoran prevario Sunčicu?", rekao je kroz gorki smeh, a ja sam uzdahnula iznervirano jer je ispred mene sedeo dokaz da jeste.
„ Ljubavi, od kada sam tebe upoznao ne da druge žene ne postoje za mene, ne postoji svet za mene. Kada sam saznao sve što jesam nije mi bilo jasno kako je Zoran mogao to da uradi, a razgovor koji je usledio je bio veoma prijatan kao što možeš zamisliti. Zoran nije imao pojma ko je moja mama kada se pojavila i rekla mu da je trudna s njim. Fizički se moralo desiti naravno, ali on nije imao pojma kada. Ne samo on, niko od mojih predaka se ne seća da se to desilo, ali desilo se naravno. Tako da ne, Zoran nije prevario Sunčicu, kao što ni ja nikada ne bih mogao prevariti tebe, ali ne mogu obećati da neću napraviti dete nekome jer to ne kontrolišem ja. Ja kontrolišem koga ću da odaberem i ja imam Zorana koji me neće terati da biram pogrešno kao što su svi naši preci radili. Osim toga ja neću slušati tebe kako mi govoriš da odem, kako ti veruješ da je to ispravno jer ja tebi neću verovati kao što je Zoran verovao Sunčici, znaću da lažeš baš kao što sam znao i danas."
„ A šta ako ne budem lagala?", pitala sam ga i uzdahnula tužna pri samoj pomisli da ga zauvek oteram drugoj.
„ Samo to pitanje je laž", odgovorio je sasvim siguran u to i prebacio se na trosed kraj mene, „ pokušaj još jednom da slažeš i reci mi da nije."
„ Šta bi sa uvek i bezuslovno?", pitala sam ga i nasmešila se nemoćna da se zaustavim, a on je nekoliko puta podigao obrve.
„ To važi samo za to koliko te volim i za istinu", objasnio je jednostavno i povukao me u zagrljaj, a ja sam se popela u njegovo krilo okrenuta ka njemu. Poljubila sam ga kratko i zagrlila ga, a on je grlio mene.
„ Želim da me samo grliš danas, ali sutra želim da završimo ostatak kuće i auto", rekla sam u njegovo rame, a on se zakikotao i poljubio me u kosu.
„ Koliko god primamljivo bilo, auto je na ulici i ne dolazi u obzir, ali ostatak može, a pogotovo ono prvo."