Srebrna nit 1 ✔️

18

Poklonila sam pola svog bića i gledala kako vreme koje mi je preostalo ističe. Bilo je teško radovati se svemu što smo naučili za bitku koja se neće desiti, bilo je teško smešiti se kada je Nikola uzbuđen zbog budućnosti koju nećemo imati, bilo je teško pretvarati se da je sve normalno, zato sam grabila sve što mogu ugrabiti prstima kroz koje je vreme curilo prebrzo da ga zaustavim. Radila sam sve što sam znala i umela da izbegnem neminovno, ali ništa nije bilo dovoljno dobro da bih rizikaovala Nelu. Irin prvi rođendan je prošao u slavlju njenog rođendana i venčanja za koje smo ipak na kraju morali nagovarati Nelu jer nije želela da osudi Marka na život udovca za par godina, probdela sam celu noć posmatrajući Nikolu kako spava. Irin drugi rođendan smo dočekali bez Lizi, ali sada su tu bile i Iva i Ivana. Irin treći rođendan sam proslavila sa podočnjacima jer sam imala ozbiljnih poteškoća sa spavanjem koje je bilo gubljenje vremena koje ja nisam imala, proslavila sam ga par dana nakon što smo svi diplomirali. Irin četvrti rođendan su slavili svi osim Marka i mene koji smo nervozno posmatrali Nelu i Nikolu. Nismo pričali o paktu koji smo sklopili, reči su bile strašne za ponoviti, a niko osim nas dvoje nije znao teret koji nosimo. Niko osim nas dvoje nije znao zašto sam plakala kada me je zagrlio u kuhinji u koju smo zajedno otišli po još pića. Samo nas dvoje smo znali da Irin peti rođendan neću dočekati sa Nikolom jer nije bilo šanse da ovo ostavimo za zadnji momenat ma koliko me bolelo da poklonim i minut više nego što moram.

Ako sam i mislila da mi je pre bilo teško, nisam imala pojma koliko teško zapravo može biti. Odvojiti se od Nikole na veče je bilo teško, misliti o tome gde je i šta radi je bilo nešto što me je teralo da sedim u kadi i plačem kao malo dete svaki jebeni put. Marko se trudio, zaista se jebeno trudio da sve ide kako treba, da se to ne mora desiti više puta nego što je neophodno. Problem je što je i jednom bilo previše. Nisam mogla da koristim nećake kao štit bez da me vide koliko se raspadam. Nisam mogla da budem sa mamom ili Zoranom ili Nelom jer niko nije smeo znati da sam se odvojila od Nikole. Užasno je bilo lagati ga, užasno je bilo čekati ga kada ode, užasno je bilo bežati od njegovog dodira kada se vrati. Moje postojanje je postalo čist bol, zagnojena rana koja se nastanila u šupljinu koju sam osećala od kada sam sklopila pakt sa Markom da ćemo uraditi sve da sačuvamo Nelu. Bol me je toliko izluđivao tim danima da sam čak i mislila da nije vredno Nele, stidela sam se tih misli, ali jesam ih mislila. Bilo je dana kada sam mislila da me Marko laže, da je sve to trik da on obavi svoj zadatak, da mu niko nije obećao Nelu. Bilo je dana kada sam ga molila da ne radi to, da ga ne uzima od mene. Bilo je dana kada sam zahtevala da bude muško i da se bori, da nam kaže sve što zna, ali nije bilo mesta borbi i on je štitio Nelu i Iru iznad svega. Ljubav koju je on pružao njima je bila sav dokaz koji mi je dovoljan da znam da me ne laže, ali ništa nije bilo dovoljno, ništa nije delovalo dovoljno vredno kada je zvono zazvonilo i kada je Nikola otvorio vrata. Čekala sam da čujem pozdrav kako bih znala ko je došao, ali pozdrava nije bilo. Okrenula sam se i gledala Nikolu kako stoji i pilji ispred sebe bezizražajno.
„ Zdravo Nikola", moje celo telo se jebeno oduzelo. Želela sam da zalupim promajom vrata, želela sam da je ubijem, želela sam da ubijem njega kao da je on kriv za ovo, ali sam samo ustala i krenula ka terasi.
„ Nije jebeno moguće", promrljao je besno, imao je pravo da bude besan, ali ja sam bila besna isto, devojka koja je stajala nasuprot njega sa njenom talasastom plavom kosom i crnim očima je imala pravo da bude besna. Kako je on progovorio njene oči su pronašle moje i ja sam se ukolapa u mestu.
„ Došla sam da kažem tvojoj ženi da sam trudna i da si ti otac i da ćemo se videti još", prosiktala je besno govoreći njemu, ali se jebeno obraćala meni i malo je falilo da se prosto zaletim na nju, oborim je na zemlju i zadavim golim rukama. Možda bih mogla da joj zaustavim srce bez da se pomaknem, ali onda bih morala da trpim opet mesece torture, oduzela bih Neli šansu i ja sam samo stajala tako. Posmatrala sam ih kako stoje na dohvat ruke jedno od drugog. Nagledaj se Elenora, nagledaćeš se ovoga za života jer si obećala nećakama, obećala si njemu, obećala si Marku, obećala si svima osim sebi, nagledaj se jer ovo je početak tvog života. Gledaćeš nju i njega i njihovog savršenog sina za svaki rođendan koji se bude slavio, a rođendana hvala nebesima ima jer i nas ima, za svaki praznik, verovatno i po neki nedeljni ručak, nagledaj se i počni da se navikavaš.
„ Alisa", počeo je nesigurno, kao da je pita da li je to njeno ime i njoj je to promaklo jer je i dalje gledala mene besno dok sam ja tonula u svoj lični pakao, „ pričaćemo naravno i nećeš biti sama u ovome, ali prvo moram da pričam sa Elenorom."
„ Deluje mi kao glupača koja će ti oprostiti ovo, ali barem mi nisi obećavao ništa kada je ona u pitanju. Pričaćemo", odgovorila mu je i nasmešila se odlučno. Okrenula se i otišla noseći sav vazduh sveta sa sobom i ja sam osećala da se gušim. Došla je, uzela ga je od mene i odnela sve u roku od nekoliko minuta i ja sam trčala ka terasi čim je Nikola zatvorio vrata za njom. Otrčala sam u staklenik i počela da radim na jagodama, morala sam raditi nešto da skrenem misli sa činjenice da sam ja za ovo kriva, da su mama i Zoran žrtvovali previše da bih ja imala moju šansu i ja sam je poklonila, da sam prodala Nikolu kao nekakvu prostitutku kako bih sačuvala sestru, da ću zauvek biti sama jer čak ni nećake nemam. Uhvatila sam žbun jagode u dlanove i gledala kako cvetići izbijaju, kako latice opadaju, kako plod raste i kako se smežura i vene u roku od nekoliko sekundi. Nekoliko sekundi sam posmatrala svoj život i jedinu živu stvar koju mogu da stvorim.