Srebrna nit 1 ✔️

17

Haotične dve nedelje su počele tog dana. Irisino privikavanje na život sa mamom i Zoranom, moje privikavanje na ljubav i odgovornost koju osećam prema njoj, takođe moje privikavanje na Nikolin zaštitnički stav prema njoj. Trebaće nam više od dve nedelje naravno, ali Ira je rešila da nas zaustavi u stopama i dođe u ovu ludu porodicu nekoliko dana ranije. Razgovarala sam sa Nelom pre spavanja i kada sam se probudila Ira je već bila tu. Nikola i ja smo skakali po kući i vrištali od sreće gledajući mali krompirić na mom telefonu. Smejala sam se Nikoli što je obuo dve različite čarape na noge u žurbi da što pre krenemo da je vidimo, ali onda sam primetila da sam i ja uradila isto. Poseta je trajala prekratko, ali videli smo ih obe i bile su dobro i Marko je zaprosio Nelu koja je pristala i taj dan je bio lud na sve strane. Sunčica i Zoran su bili van sebe i odmah otišli u kupovinu, kao pravi baba i deda kupili su previše stvari koje Ira neće stići nositi jer je već imala previše stvari koje će prerasti pre nego što ih stigne obući. Pošto će nekoliko nedelja biti haos oko Ire, Iris je pitala da li može ona da bude kod nas kako ne bi smetala. Pokušali su da joj objasne da ona nikako ne može smetati, ali nije bilo šanse promeniti mišljenje tvrdoglavoj Peteri, a Nikola i ja smo bili uzbuđeni zbog ideje da će ipak biti kod nas nekoliko nedelja. Mislim da je Iris samo želela da bude sa nama, onako kako je i trebala da bude. Popodne sam rešila da zasadim pet brezi u dvorište, rasad je napredovao lepo i dolaskom Ire, svih pet od sledeće generacije su bili ovde. Nikolu i Iris nije zanimalo moje sađenje drveća po dvorištu pa su otišli na sladoled i ja sam konstantno imala osećaj da nešto nedostaje, znala sam šta, nedostajao mi je Nikola jer se nikada nismo zaista odvajali, ali bilo je čudno uopšte misliti o tome, a kamoli osećati zjapeću nepostojeću rupu u stomaku.
„ Zdravo Nora", trgla sam se i okrenula ka terasi koja je bila iza mene. Marko mi je mahnuo smešeći se i dalje presrećno dok je drugom rukom nervozno prolazio kroz svoju tamnu smeđu kosu.
„ Zdravo", otpozdravila sam i ustala kako bih mu prišla. Zagrlili smo se kratko, a on me je i dalje posmatrao delimično nervozno, kao da čeka nešto.
„ Nikola nije ovde, ali možeš ga sačekati ako želiš. Skuvaću ti kafu ili čaj...", ponudila sam nesigurno jer nisam nikada bila nasamo sa njime i nisam razumela zašto je toliko nervozan, ali sada sam i ja bila nervozna. Odmahnuo je glavom i seo na pletenu fotelju, a ja sam se spustila na dvosed čekajući da on dočeka ono što je čekao nervozno.
„ Želeo sam da pričam sa tobom zapravo, a ovo je jedina prilika da to učinim", počeo je i onda odmahnuo glavom kao da se raspravlja sam sa obom i skuplja hrabrost da mi nešto kaže. Želela sam da udarim samu sebe preko čela kada sam shvatila i šta.
„ Marko, drago mi je zbog tebe i Nele, ne moraš biti nervozan zbog toga", prošaputala sam nežno, ali iskreno i uhvatila njegov dlan preko stola. Nasmešio se uzbuđeno, ali osmeh je odjednom nestao i on je uzdahnuo zatvorenih očiju. Kada je otvorio oči skoro sva emocija je nestala iz njih, samo odlučnost je bila ovde.
„ Videćemo šta će od toga biti kada se situacija smiri, da li će se sećati uopšte. Hvala ti, ali nisam o tome želeo da pričamo. Možda delimično i jesam... Ne znam", njegove reči su me zbunjivale, njegovo ponašanje me je zbunjivalo, videla sam razne promene u Marku, ali nikada ga nisam videla ovakvog. Zinula sam da ga pitam o čemu se radi, ali on je usmerio njegov pogled na mene i njegove plave oči su me gledale u dušu, molile su me da razumem ono što će mi reći.
„ Treba mi tvoja pomoć Nora i ja ne znam kako to drugačije da uradim osim direktno. Ulažem svo poverenje koje imam u svom biću i kršim sva jebena pravila, ali moram pokušati. Ona neće doživeti Irin šesti rođendan i meni treba tvoja pomoć", rekao je svo ovo toliko brzo, toliko smrtno ozbiljno da moj mozak prosto nije mogao da pohvata šta se dešava. Želela sam da se nasmejem, želela sam da plačem, ali onda sam shvatila da on zna da sve Peteri žene koje imaju decu umru, nije bio glup, povezao je i sam do sada sigurno, a ja sam se nasmešila nežno jer nije mogao zaista znati.
„ Normalno je da imaš strahove koje imaš, biće Nela dobro", rekla sam i on je prevrnuo očima i istrgao svoj dlan iz mog. Naslonio se na naslon fotelje i prekrstio ruke preko grudi. Nije prošlo pet sekundi, videla sam kako se gusti crni oblaci stvaraju na horizontu iza njega, proslo je još pet sekundi pre nego što sam čula prvi udar groma i Marko je podigao jednu obrvu.
„ Da preskočimo zajebanciju jer ne znam koliko imamo vremena pre nego što se Nikola i Iris vrate", progovorio je odjednom i oblaci su nestajali na horizontu, putujući ka zapadu, dalje od nas.
„ Ne razumem", prodahtala sam nemoćna da skinem pogled sa oblaka.
„ Razumeš naravno. Ja znam ko ste vi, a sada i ti znaš ko sam ja i ne mogu ti reći mnogo i ovo je previše zapravo, ali nemam drugog izbora. Moja porodica je nadgledala Zorana i igrom slučaja sam postao prijatelj sa Nikolom. Onima koji su nas postavili ovde se to u početku nije svidelo, a kasnije su meni prepustili divan zadatak da učinim da on napravi dete nekoj drugoj, kao pravi prijatelj, oni su to samo videli kao olakšavajuću okolnost. Nije da bih ja imao izbora, baš kao što ni on ne bi imao izbora... Baš kao što niko od nas nema jebenog izbora. Problem nastupa zapravo kada sam upoznao Nelu. Svi i njihova baba znaju da se ne petljaš sa ženama Peteri, ali eto mene ovde i ja te molim da mi pomogneš da je zadržim ovde", molba koja se uvukla u njegov glas na kraju je bila i više nego suvišna, ali je svejedno ugrejala moje srce. Voleo ju je, zaista ju je voleo onako kako ona zaslužuje i ja sam se nasmešila nežno. Ta emocija, ta njegova molba je bila fokus mojih misli jer nije bilo jebene šanse da krenem da razmišljam o onome što mi je upravo rekao. Znala sam da ne laže, znala sam da je imao neku ideju kako da je zadržimo i znala sam da ću ja sve uraditi za to.
„ Marko znaš da ću za nju da ubijem ako treba, ako postoji i najmanja šansa da mogu da je zadržim znaš da ću je iskoristiti, ne moraš to ni da tražiš", objasnila sam i on je skrenuo pogled na sekundu, u toj jednoj sekundi mi je postalo kristalno jasno da ću zažaliti zbog reči koje sam izgovorila, a znala sam i zašto. Bilo mi je jasno, trebalo mi je biti jasno, zato je došao nasamo da razgovara sa mnom, zato nije sedeo ovde i sa mnom i Nikolom kovao plan zajedno.
„ Znaš koji je uslov, njihov uslov naravno. Moraš me pustiti da uradim ono što je moj zadatak. Ja mogu da poradim na tome da ne živi sa njima, ali ne može ostati sa tobom kako bi oni zaista verovali da je vaš ciklus gotov", objasnio je bez hrabrosti da me pogleda u oči kada je ovo tražio od mene.
„ Možda možemo da se borimo, trebamo i njemu reći ovo i...", nisam završila ređanje mogućih jeftinih rešenja jer je Marko jednom odmahnuo glavom i pogledao me pravo u oči kao da me moli da prekinem jer ni njemu očigledno nije bilo lako ovo da uradi meni, ali posebno ne njegovom najboljem prijatelju.
„ Ne mogu to da mu uradim ako on zna, preteško je i bez toga... Ti ne znaš ko je Silvester, ovo sve je samo igra za njega. Može nas pobiti sve verovatno da ni ne trepne, ali ovako mu je zabavno, tortura koja se svakih par decenija ponavlja i umre dok druge još traju, zabavi nikada kraja. Deo njega i želi da razbijete kletvu, deo njega više od svega želi vaše dete, a veruj mi da je to najgori ishod. Ne možemo, prosto ne možemo pobediti Nora, ali možemo sačuvati Nelu. Sunčica i Zoran su ih iznenadili i ne žele da se igraju sa tobom i Nikolom. Znaju da ne mogu ja ništa da uradim kada ste zalepljeni na kuku, kada vas čuvaju Zoran i Sunčica, ali kada bih ja uspeo u tom nemogućem, dali bi mi Nelu, ostavili bi jednu Peteri živu. Zar to nije slatka pobeda? Sledeća generacija možda uradi više, ali ovo nikada pre nisu nudili i mi moramo da prihvatimo to. Posle možemo misliti o široj slici, o pobedi, ali prvo moramo misliti na Nelu", njegove reči su donele olakšanje i udarce koji su se smenjivali u mom biću. Osećala sam da mi se grlo steže, da me oči peku, ali lebdela sam ipak. Posle možemo da mislimo o široj slici, nije delovalo da šira slika može postojati u ovom univerzumu, ovde se slika suzila i ja sam videla samo Nelino lice.
„ Naravno, samo mi reci šta treba da radim", tek tako, tek tako sam poklonila Nikolu kletvi u zamenu za moju sestru. Rekla bih da je to i više nego fer zamena, ali bolelo je svejedno, boleo je ovaj momenat kada sam poklonila pola svog bića kletvi.