Srebrna nit 1 ✔️

07

Nikola se nije dugo zadržao posle toga iako sam ja svim bićem želela da prespava, on je insistirao da provedem ostatak svog vikenda sa Nelom. Nela je zato cedila svaki detalj iz mog preopterećenog uma. Slušala je pažljivo i zaista sam očekivala da malo likuje jer sam tek tako pristala, a nikada pre nisam imala hrabrosti niti sam bile potrešena ikime. Nju nije čak ni iznenadila povezanost Nikolinog dede i naše bake, rekla je da je baš romantično to što imamo šansu da prekinemo neki slučajni ciklus. Važnije od toga, ona je izgleda verovala i da hoćemo. Tetka se vratila kasno to veče puna utisaka i doživljaja sa njenog vikenda, bilo je kasno kada je završila i kada je nas pitala kako smo mi provele vreme. Cupkala sam nestrpljivo da joj ispričam sve iako sam strepela od toga, ali Nela mi je uskratila i priliku da počnem jer je rekla tetki da ćemo joj ispričati sutradan, da je ona umorna. Iskreno, bila sam umorna i ja jer je ovaj vikend bio pun emocija, preokreta i informacija koje su me prosto umorile.

Vožnja na fakultet je bila čudna jer nisam obično ništa krila od tetke. Da me je iko pitao pre dva dana rekla bih da tetka i ja nemamo tajni između sebe, ali ona je krila njenu, a ja moju. Nikoli sam zato poslala poruku da ona ne zna i da bude spreman na to da niko ne sme znati dok ona ne bude znala. Bilo je čudno i to što sam delimično okretala telefon od tetke kako ona ne bi videla kome pišem, veoma mi je bilo strano sve ovo i nije pomagalo protiv osećaja koji sam danas imala. Mislila sam da je sve ono sa Nikolom greška. Nisam trebala verovati njemu i nisam trebala verovati Neli da će tetka biti sasvim u redu sa ovime. Šta ako mi stvarno uspemo, da osudim tetku da bude prija njenoj jedinoj ljubavi, jer koliko sam znala Zoran je to bio. Ramena su mi se sama stresla na tu pomisao jer doći će i sledeća generacija i to može biti i moja sudbina. Ne ako prekinemo ciklus kosmičke komedije koja se dešavala između naših porodica.
" Danas si posebno ćutljiva, znam da nemaš nikakve kolokvijume ove nedelje, pa se sve mislim da je neki momak u pitanju i jedva čekam da čujem sve o žurci na koju te je Nela odvukla u petak", progovorila je tetka kada smo se već parkirale. Naravno da je znala da nešto veliko krijem i nešto u njenom glasu mi je ipak govorilo da ne zna zapravo šta ili u ovom slučaju koga. Znala je da ne podnosim Nikolu, jer sam mislila da on nije podnosio mene. Mada, koliko sam ja znala, Zoran je isto to radio i njoj ili ona njemu. Mogla sam da verujem u puno više sada nego pre. Štaviše kladila bih se da to jeste bio slučaj.
„ Okupirana sam time kako ću da preuredim Nelinu i bebinu sobu, to je sve", odgovorila sam i nisam čak ni slagala, to jeste i dalje delom okupiralo moje misli. Značilo mi je više nego što bih priznala to što ću moći biti tu za Nelu i što će ona biti tu za mene ako sve ovo ode pogrešnim smerom, a šetali smo po ivici noža. Udahnula sam duboko i izašla iz auta, čula sam majčino ime dok je tetka izlazila i da je to rekla pre ne bih ništa mislila, a sada sam očekivala prosto da je i moja mama bila tetkina Nela kada je bio njihov ciklus. Zvanično gubim razum.
" Nisam te čula", rekla sam namerno čim sam zatvorila vrata, a ona se nasmešila nevino i znala sam da će me slagati. Kakav je ovo dan?
" Znala sam da će ostati, ali mi je drago da sada i ona to zna", objasnila je, a ja sam klimnula glavom slažući se. Nije slagala, ali nije rekla ni celu istinu, baš kao ni ja njoj.
" I meni je drago", odgovorila sam i zajedno smo se zaputile ka ulaznim vratima.

Ušla sam u njenu učionicu pre nje jer sam želela da se sakrijem od svih, nisam želela ikome da dam priliku da me pita nešto za Nikolu i da ona to čuje. Imala sam slušalice u ušima i ignorisala sve dok sam crtala pet različitih verzija Neline sobe u rokovnik. Svima koji su prišli da me pozdrave sam samo klimnula glavom i posle Hrvoja sam bila ubeđena da misle da je to zato što izgleda ništa neće biti sa Nikolom, što mi barem kupuje vremena bez zapitkivanja. Dobila sam poruku od njega kad je stigao, nije prišao da se pozdravi sa mnom. Rekao mi je u poruci da ni ne želi da se pozdravi ako ne može da se pozdravi kako on želi, a ja sam se nasmejala tome. Izvadila sam slušalice iz ušiju tek kada je tetka ušla i kada su se svi smirili. Napisala je na tablu reč Cumulonimbus i ja sam se skoro zagrcnula suzbijajući smeh. Okrenula se ka nama i nasmešila se srdačno kao i uvek.
" Želim vam svima lep početak nedelje, nadam se da ste imali dobar vikend", ovako nas je pozdravljala uvek, ali pola učionice se okrenuo ka Nikoli ili meni, a ja sam samo zatvorila oči i spustila lice ka stolu poraženo. Kada sam otvorila oči i podigla pogled njene zelene oči su me gledale, njene zenice su se raširile uspaničeno, a onda je pogledom prešla prako Nikole i okrenula se ka tabli. Niko ne bi primetio šta se desilo, oni koji su znali su i dalje piljili u nas, a oni koji nisu nisu ni mogli da primete išta. Nervoza me je preplavila dok sam gledala tetku kako stoji ispred table okrenuta nam leđima i želela sam da svi nestanu kako bih mogla pričati sa njom. Videla sam napetost u njenim ramenima iz zadnjeg reda i trgla sam se kada se pokrenula i obrisala reč sa table. Udahnula je duboko i klimnula glavom sama za sebe, uzela je kredu i napisala drugu reč, Cirus. Celo moje biće se opustilo, letnji oblaci po divnim sunčanim danima umesto teških oblaka koji donose razor i oluju. Ovo je bio njen znak meni i ja sam izdahnula nesvesna da sam do tog momenta zadržavala dah. Nije ni jednom pogledala ni mene ni Nikolu do kraja predavanja, ali se smešila i objašnjavala sve dvosmisleno i samo ja sam bila svesna toga šta mi zapravo govori, ono što mi je i rekla time što je promenila oblak koji je tema današnjeg predavanja. Cirus.