Srebrna nit 1 ✔️

25

Uloge su se zaista zamenile. Nije bilo pogovora. Zoran je isto ovako stajao ispred ovih vrata i plašio se da uđe jer je znao ko ga čeka unutra posle svih godina koje je proveo odvojen od porodice, porodice koja je bila tu, nekoliko metara od njega. Sada sam ja stajala ispred vrata. Bila sam sigurna da Nikola zna da sam tu, bila sam ubeđena da mama i Zoran osećaju da sam ovde, ali su sasvim sigurno zbunjeni tim nostalgičnim osećajem. Iris i Ilijana možda znaju, možda ne, njihov osećaj za mene nije razvijen kao što je bio moj za Sunčicu, ali osećala sam i Zorana kada sam ga prvi put videla, sigurna sam da su i one zbunjene jer nemaju pojma da osećaju mene. Možda Iris zna, možda posmatra Nikolu pitajući ga bez reči šta da rade. Znala sam jednako da Nela nije ovde i da će biti uskoro. Tako da moram da pokucam na vrata na koja će mi biti veoma čudno pokucati baš kao što je bilo i Zoranu. Udahnula sam duboko i podigla ruku, kada je neko iza mene vrisnuo, čula sam da je nešto palo i okrenula sam se u momentu kada se Ira zalepila za moj struk. Marko je pridržavao Nelu koja je delovala kao da je videla duha, kao da će se onesvestiti.
„ Tetka", prodahtala je Ira grleći me oko stomaka, kada je došla sebi nakon vriska. Pokušala sam da odgovorim, da kažem bilo šta, da pozdravim Nelu jer me je celo biće bolelo koliko je želelo da je zagrli. Sve ovo je bilo zbog nje i ona je bila ovde i bila je živa. Vredelo je. Sve to je trajalo tek koji momenat jer se moj pogled prikovao na sitno lice koje se krilo iza Markovih nogu. Nikoline oči su me gledale sa malog lica okruženog neposlušnom plavom kosom. Njegove zenice su radoznalo prelazile preko mog lica, nije se plašio zbog Irinog vriska, bio je znatiželjan i očigledno me je prepoznao. Znao je ko sam sa svih slika koje je morao videti, ali još uvek nije shvatio tačno ko sam ja iako je znao moj lik.
„ Mala?", prodahtala je Nela konačno i zakoračila nesigurno ka meni. Sa svakim korakom kojim mi se približavala dobijala je na sigurnosti, na brzini i pre nego što sam smogla snage da progovorim grlila me je preko Ire.
„ Otkud... Kako... Kada..."
„ Otkud ti ovde?", čula sam i Markovo pitanje i znala sam da je želeo da pita šta ja tražim ovde zapravo. Klimnula sam mu jednom glavom kako bi znao da je u redu, da nisam zaboravila i da nisam odala njegovu tajnu, barem ne onaj važan deo nje.
„ Bilo je vreme da se vratim", jednostavno sam odgovorila. „ Nedostajale ste i vi meni."
„ Irisina, Janina, Ivina i Ivanina mama", objašnjavao je Marko dok sam ja upijala Iru i Nelu zatvorenim očima.
„ Druga mama, znam ko je ona. Ona je tatina Elenora", čula sam glas koji nije ličio ni na Nikolin ni na Alisin koliko sam se sećala. Bio je svoja osoba i znao je sve naše uloge. Bio je poseban. Svidelo mi se koju mi je ulogu dao iako to nije uloga koju ću smeti živeti kako bi on ostao dete sa oba roditelja.
„ Samo Nora, drago mi je da imam priliku da te upoznam Luka", ispravila sam ga odmah i nasmešila mu se preko Nelinog ramena. Namrštio se zbunjen mojim rečima i zinuo da nešto kaže, ali vrata iza mene su se otvorila i moja Sunčica me je ugrejala kao samo Sunce u zoru posle hladne noći, jer nije samoSunčica bila ovde, bio je i Zoran. Ira i Nela nisu mogle da se porede, niko nije zapravo. Ovaj zagrljaj mi je trebao više nego bilo koji drugi, pa čak i Nikolin. Okrenula sam se osećajući se kao dete, gledala sam ih kao da su džinovi, srce mi se steglo zbog godina koje sam videla na njihovim licima, zbog tuge u njihovim bićima za koju sam ja bila kriva, ali zagrlili su me oboje.
„ Mama...", prodahtala sam dok su suze tiho tekle niz moje obraze. Iris i Nikola su sedeli za mnogo većim trpezarijskim stolom od onog kojeg sam se sećala. Janja je bila u raskoraku između njih i mene, a brzo joj se Iris pridružila. Ona nije navodno znala da sam tu i tako je krenula parada pozdrava i pitanja dok je Nikola tiho sedeo za trpezarijskim stolom. Ustao je kada se pojavio Luka i izgrlio svog sina koji mu je šaputao nešto što ga je ispunilo toplotom i pretpostavila sam da sam se dopala Luki ili sam samo još uvek razmaženo derište koje misli da se svet vrti oko njega. U nekom momentu su zagrljaji prestali i ostao je samo on, samo Nikola i ja sam stvarno imala osećaj da se nismo ni videli do sada jer ovo je bio susret u javnosti, ovo je bio početak parade laži i morali smo biti uverljivi.
„ Zdravo Nora", pozdravio me je i nije čak ni glumio bol koji je osećao zbog toga što smo se nalazili ovde, okruženi porodicom u situaciji u kojoj sam mu obećala da nećemo biti. On je bio tu sa svojim sinom, ja sam bila tu sa svima ostalima.
„ Zdravo", otpozdravila sam i kunem se da ga je Luka blago gurnuo ka meni i svi su se nekako sklonili kako bismo se mi pozdravili. Zagrljaj je bio stvaran i bio je bolan, kao da smo ovom laži potvrdili istinitost onoga što nismo smeli priznati sebi. Izgubili smo i ovo je najbolje što možemo imati kako bismo sačuvali Nelu.
„ Sigurna sam da svi želimo da pričamo sa Norom, ali mislim da prvo ona i Nikola moraju pričati", čula sam mamu i odmahnula glavom puštajući Nikolu koji nije bio spreman da pusti mene. Zagrlio me je još jednom čvrsto i uzdahnuo hrabro.
„ Ne zapravo, pričali smo i Nora je u potpunosti vaša", dvosmislenost ovih reči je bolela ma koliko smo znali da je laž, tehnički je bila istina. Bila sam u potpunosti njihova, trenutno, danas.
„ Ne želim ni da znam koliko dugo si ovde i koliko dugo to krijete od mene i zašto je Iris znala, a ja nisam, ali želim da znam šta ste smislili jer mi se ne sviđa ovo sve", ubacila se mama tiho dok su se ostali polako smeštali za trpezarijski sto. Nikola je pošao za njima, ali ga je Zoran okrenuo u mestu i ostali smo delimično sami nas četvoro.
„ Ne sada mama, molim te, pusti da uživam u ovome", bunila sam se, ali njene oči tople od ljubavi nisu posustajale.
„ Nismo sve uradili da biste vas dvoje odustali kada je sve u savršenom redu za vas da budete ono što želite biti, nemojte me lagati i reći da to nije istina", ubacio se Zoran i ja sam uhvatila njegovo lice u svoje dlanove.
„ Ti i mama uživate i to je sve što je meni važno. Možda će doći naše vreme za to, ali to vreme nije sada i ja se nisam zato vratila. Pričaću vam sve o tome gde sam bila i šta sam saznala kada budemo sami, ali ne danas i ne sada", objašnjavala sam tiho i Nikola se zakašljao od bola koji je dopirao od njih dvoje, ja sam ga osećala kako me ispunjava, kako se širi kao kiselina kroz moje biće.
„ Da li je to što si saznala razlog vaše odluke?", pitala me je mama i ja nisam skidala pogled sa Zoranovih kestenjastih očiju kada joj je Nikola odgovorio pozitivno. To je bila laž, zapravo istina koje smo planirali da se držimo. Niko drugi ne mora znati, ali mama i Zoran moraju jer oni jedini neće verovati drugačije. Saznala sam da će Nela živeti dokle god Nikola i ja nismo zajedno, to je laž koja je istina i to je sve što smem da im kažem.
Pustila sam Zorana i on je zagrlio Sunčicu kako bi je poveo za sto, a ja sam se okrenula ka Nikoli kako bih ga još jednom zagrlila.
„ Moram nešto još da ti kažem, gledaj da nađemo priliku za par minuta razgovora", rekla sam u njegovo rame i on je klimnuo glavom čim me je pustio iz zagrljaja.