Srebrna nit 1 ✔️

30

Nisam imala pojma šta se dešava, trepetava svetlost je igrala ispred mog zamućenog vida, bila sam žedna, bila sam gladna, nisam imala snage ni prst da podignem, ali sve to je gurnuto u stranu zbog straha koji sam osećala jer sam znala da Nikola spava kraj mene. Nela.
„ Odlazi, odlazi...", graktala sam gurajući reči kroz suvo grlo. Pokušala sam da progutam pljuvačku, ali nije bilo dovoljno.
„ Nora?", čula sam pospano pitanje, ali nije ustajao, nije odlazio kući.
„ Nela", prošaputala sam jer sam znala. Mrtva je. Ubili su je. Zato je on ovde. Igrala sam se sa vatrom koja me je skoro progutala, ali nju nije poštedela, baš kao što nije poštedela ni Alisu. Moje telo se grčilo jer je želelo da plače, ali nisam imala suza.
„ Nela je dobro ljubavi, sve je u redu, smiri se", osetila sam dlan na obrazu, jedva da me je dodirivao, ali osetila sam ga i to me jeste umirilo više nego reči koje je rekao jer je lagao.
„ Lažeš", uspela sam da izguram i ovu jednu reč, a on me je samo poljubio bez odgovora. Nežnije nego što me je ikada poljubio do sada, osećala sam vlažne kapi kada su pale na moje lice i moj pogled se fokusirao jer je plakao. Delovao je iznemoglo, neispavano i toliko tužno da sam znala da je morao lagati i skrenula sam pogled na lampice koje ja nisam stavila tamo. Cela soba je treperila i to nije bilo moje delo, ali je sasvim sigurno bilo tu za mene, da me umiri kada se probudim u svetu gde Nele nema zbog mene.
„ Ne lažem te ljubavi, sve ću ti objasniti, ali prvo moraš popiti malo vode", objasnio je i okrenuo se od mene, osetila sam da se ceo krevet pomera kada je seo kako bi dohvatio vodu. Nije mi trebala voda, nije mi trebalo ništa, neka isparim. Prineo je flašu mojim ustima i ja sam konačno skrenula pogled na njegovo umorno lice i gledala kako me moli očima da popijem vode, kao da mu ceo život zavisi od toga, ali moj je zavisio od istine koju mi je krio.
„ Preklinjem te Nora, popi vode jer ću poludeti ako to ne uradiš", rekao je toliko tiho da je ovo zvučalo kao odbegla misao. Pokušala sam da podignem glavu, ali ništa se nije desilo, zato je Nikola to uradio. Spustio je flašu kako bi mene namestio u polusedeći položaj i vrtoglavica koju je to izazvalo je bila skoro nesnosna. Trebalo je nekoliko sekundi da prestane da mi zuji u ušima, a kada sam prestala videti belo flaša je opet bila tu, ispred mojih usana i ja sam popila nekoliko bolnih gutljaja vode. Taman kada sam pomislila da bih mogla deset takvih flaša da popijem Nikola je odmahnuo glavom i sklonio flašu.
„ Malo po malo inače ćeš povratiti", objasnio je i nabrao obrve izvinjavajući mi se. Pokušala sam da podignem ruku na njegov obraz i zamolim ga da mi kaže istinu, ali nisam mogla da pomerim ruku, kao da je znao podigao je moj dlan na njegov obraz i zatvorio oči. Bilo mi je drago što je to uradio jer sam ja pogled fokusirala na po svemu sudeći kostur koji je nosio moju kožu, kožu u koju je bila zabodena igla koja je bila povezana sa providnom tečnošću koja je visila na stalku kraj kreveta.
„ Šta... desilo?", nisam mogla ni da postavim obično pitanje. Svaki izdah je bio prenaporan, moje telo nije moglo da prati toliko udisaja odjednom. Skoro sam se počela daviti koliko sam se zadihala od napora. Nikola je spustio moj dlan kraj mene i poljubio me kratko dok me je posmatrao suznim očima.
„ Uspela si, ti tvrdoglavo malo stvorenje, uspela si da ih nateraš da dođu, da prekinu kletvu. Nikada više da me nisi ostavila samoga, da mislim da ću provesti život bez tebe. Uvek i bezuslovno Nora, obećala si mi", pričao je brzo kroz suze koje su opet prelile. Nisam znala šta da kažem zapravo, kada bih bila iskrena ovo je delovalo kao nekakav san, nisam mislila da su to reči koje ću ikada čuti.
„ Kako?"
„ Saznala si istinu, skoro umrla zbog toga i konačno su shvatili da je sve otišlo predaleko i došli su i uzeli...", nije završio rečenicu, skrenuo je pogled na moj stomak i uzdahnuo. Nije morao da mi kaže išta više, znala sam šta su uzeli, garanciju da će se sve ovo završtiti sa nama.
„ Budale... zaledila sam... najvaž...", nisam mogla da pričam, ali sam uspela da nateram Nikolu da se nasmeje i odmahne glavom pre nego što je vratio pogled na moje lice.
„ Zaboravio sam to i nije ni važno sada. Važno je da je sve gotovo i da si tu, sa mnom", odgovorio je i ponovo prineo flašu mojim usnama.
„ Koji je dan?", pitala sam kada je sklonio flašu, a po njegovom izrazu lica, rekla bih da nije imao pojma koji je dan jer je proveo dane ovde sa mnom. Najvažnije što mi je time rekao jeste da se ovo nije desilo u roku od par sati, znala sam toliko i po samom pogledu na moju ruku.
„ Vodila si me na Silvestrijev grob pre nedelju dana, sada već možda i osam dana, dakle deseti ili jedanaesti decembar. Nisam siguran", odgovorio je iskreno.
„ Nela?", pitala sam kada je već iskren, možda mi i ovo iskreno odgovori.
„ Marko je popizdeo kada te je video, on ih je naterao da dođu. Nema šanse da bi on dozvolio da se njoj ili tebi išta desi. Nela je u dobrim rukama. Sve je u redu Nora. Stvarno", uveravao me je i ja sam sebi dozvolila da verujem u to.
„ Iris...", prodahtala sam jer sam je uvukla u sve ovo bez da je ona znala, sigurna sam da je videla ono što nisam želela da vidi.
„ Svi su dobro Nora. Sunčica i Zoran su kući sa Janjom. Iva i Ivana su bile da te vide, ali im je to bilo teško, svejedno su tu za praznike i biće srećne jer si se probudila. Nela, Marko i Ira dolaze svaki dan kada Sunčica i Zoran odu sa decom, da ne bi pravili gužvu. Iris spava u svojoj sobi, a Luka je zauzeo kancelariju, svi su dobro i sve će biti u redu", slušala sam ga i osetila da ipak imam suza u sebi, suza radosnica. Golicale su me klizeći niz moje obraze i ja sam se nasmešila.
„ Stvarno sam uspela", prodahtala sam.
„ Stvarno si uspela ljubavi", odgovorio je i poljubio me kratko.