Srebrna nit 1 ✔️

11

Naredni dan smo ipak proveli izležavajući se i gledajući filmove. Čekala sam momenat kada će mi biti mrvu neprijatno ili da ću poželeti privatnost na koju sam navikla, ali je bukvalno malo nedostajalo da ga pratim i kada ide u toalet. Dane smo provodili tako što smo svako jutro pili kafu i čitali dnevnike, a onda bismo ručali i prošetali do grada i nazad, jedan dan nam je trebao da završimo Nelinu i bebinu sobu. Nekim danima smo se nalazili na kafi sa društvom, nekima ne. Napravili smo i jednu žurku kod mene kući, ništa veliko, baš samo naše društvo, ali otkrila sam da Nikola i Karolina znaju da pevaju, što su bili pijaniji, bolji su duet bili. Marko i ja smo zato masakrirali svaku pesmu. Hrvoje i Tamara su imali najbolje koreografije dok su Dario i Stefan odbijali da učestvuju iako su se zabavljali sa nama. Bilo je lepo osećati se normalno jer su dnevnici bili obeshrabrujući i nisu nam otkrili ništa zapravo, a ja što sam ovladala sa svetlom je bilo sve što sam umela iako nisam želela da kukam na to jer Nikola nije uspeo ni toliko i ja sam već počela da mislim da on prosto nije srećan sa mnom kao ja sa njime. Barem sam tako mislila sve do momenta kada sam u nedelju ujutro sišla u dnevnu sobu. Sedeo je na podu nogu savijenih ispod stočića za kafu bio je udubljen u dnevnik koji je čitao, desnom rukom je pisao nešto u rokovnik, a levu je držao na šolji kafe koja se pušila. Nije se radilo o tome što je šolja morala biti vrela, radilo se o tome da je to bila moja šolja, njegova se nije više pušila, ali on je održavao moju kafu toplom dok ja ne ustanem i radio je to ni ne razmišljajući o tome. Pustio je moju šolju čim me je primetio kako stojim i piljim u njega.
„ Pustio si me da mislim kako je moj trik sa lampicama nešto veliko, a ti možeš da proizvodiš toplotu", rekla sam u neverici, a on je skupio usta tužno i odmahnuo glavom.
„ Ja i dalje ne mogu to sa svetlom. Čitao sam i primetio da se tvoja kafa ohladila, uhvatio sam šolju u želji da ustanem i odem da ti napravim novu, a onda sam se udubio u čitanje i prosto sam primetio da se puši. Nemam pojma kako to radim niti da li mogu nešto korisno sa time uraditi, ali mogu da ti održavam kafu toplom", objasnio je i nasmešio se stidljivo na kraju, a ja sam mu prišla i sela kraj njega. Uzela sam njegov dlan i okretala ga kao da ću videti nešto na njemu što nije tamo bilo ranije, a kada sam želela da podignem njegov dlan na moje lice povukao je dlan ka sebi. Nakrivila sam glavu i prevrnula očima, a onda sam prislonila njegov dlan na moj obraz, bio je sasvim normalne temperature. Onda sam spustila njegov dlan na njegovu šolju i gledala nestrpljivo sve dok para nije počela da se diže sa tamne tečnosti.
Oboje smo uskliknulil srećno, a onda je sreća na njegovom licu prešla na zaprepašćenje kada sam ugurala prst između njegovog dlana i šolje.
„ Nemoj to da radiš kada ja nemam pojma šta radim", rekao je u jednom dahu i sklonio svoj dlan ispod stola.
„ Ne možeš ništa od toga koristiti protiv mene", prodahtala sam zadivljeno, a njegove zenice su se raširile uspaničeno kada je shvatio šta sam zapravo radila. Zinuo je nešto da kaže, ali ja sam podigla prst između nas i skočila na noge. Po prvi put ikada moj um je bio budan i nije mi bila potrebna kafa, celo biće mi se probudilo. Sklopila sam sve dnevnike sa stola i sklonila ih na dvosed. Otrčala sam u kuhinju i vratila se sa svim svećama koje sam našla. Poslagala sam ih ispred njegovog zbunjenog lica i glavom klimala ka svećama.
„ Upali ih, šta čekaš?", cupkala sam uzbuđeno, a on me je posmatrao kao da misli da nisam sasvim normalna i tako mi svega nisam se ni osećala normalno. Kada je primetio da ne mislim ništa drugo reći uhvatio je fitilj prve sveće između palca i kažiprsta.
„ Rekao sam ti da...", nije završio tu rečenicu jer se nije upalila samo sveća koju je držao, sve sveće koje su bile ispred njega su se upalile. Instiktivno je povukao ruku dalje od sveće iako sam bila poprilično sigurna da mu ništa ne bi bilo i ja sam se osećala lakše kada je sklonio prste od plamena.
„ Da li mi veruješ?", pitala sam ne skidajući pogled sa plamena sveća.
„ Uvek i bezuslovno, znaš to, ne razumem zašto me..."
Zatvorila sam oči i udahnula duboko, a kada sam ih otvorila plamen je bio visok sigurno pola metra. On nije uzmakao i ja sam se nasmešila pre nego što sam usmerila plamen na njega. Namrštio se, ali se nije pomakao i ja sam izdahnula, a sav plamen je splasnuo na normalnu jačinu. Poskakivala sam uzbuđeno u mestu dok me je Nikola sve zabrinutije posmatrao.
„ Od kada ti to umeš?", pitao me je kada sam prestala da skačem u mestu kao da imam šest godina. Prekoračila sam sveće koje su još uvek gorele i sela u njegovo krilo.
„ Ti i ja", pokazivala sam prstom na njega i mene, „ ne možemo da povredimo jedno drugo. Nije moguće da koristimo ono što umemo kako bismo povredili drugo. To je ono što me je kočilo zapravo. Lampice su uspele samo zato što sam konačno osećala slobodu i što sam verovala da me voliš, ali lampice su benigne. Poprilično sam sigurna da nisi uspeo ništa sa svetlom jer ne želiš da mi oduzmeš moj mali triumf. Ti si ovo uspeo jer si želeo to da učiniš za mene, ali čim sam pokušala da prislonim tvoj dlan na moje lice to je prestalo. Naš strah da povredimo ono drugo nas koči u tome da išta probamo."
Posmatrao me je bez reči, a onda sam videla odsjaj plamena u njegovim crnim očima. Nije skidao pogled sa mojih očiju ni kada je plamen bio oko mene, oko mog lica. Plamen je splasnuo kada je uhvatio moje lice u svoje dlanove i poljubio me.
„ Probaj", prošaputala sam uz njegove usne i preklopila njegove dlanove mojima. Videla sam negodovanje u njegovim očima, a onda sam sama pokušala isto na njegovim dlanovima i osetila kako se njegove usne šire u osmeh uz moje i njegovi dlanovi su bivali topliji, ali ni moji dlanovi ni njegovi nisu prelazili na neprijatnu toplotu. Udaljila sam se od njega i spustila njegove dlanove sa mog lica.
„ Rumena si, vidim otisak mojih dlanova kao da sam te ošamario", prodahtao je uspaničeno, ali ja nisam osećala ništa osim blage toplote. Okrenula sam njegove ruke na kojima su se videli otisci mojih dlanova i odahnuo je kada je shvatio da on to ne oseti, baš kao ni ja što nisam ništa osećala na mom licu.
„ U redu ne boli, ali mi se ne sviđa kako izgleda", konstatovao je mrtav ozbiljan i krenuo da ljubi moje obraze dok sam se ja smejala.

Nedelju dana je proletelo dok smo isprobavali sve što umemo, dok smo čitali dnevnike i pre nego što sam stigla da pomislim koliko će mi nedostajati kada bude otišao kući i kada se život vrati u normalu, taj dan je došao. Nedostajale su mi mama i Nela, ali sam svejedno osećala tugu dok sam pila kafu sa Nikolom u tišini. Kada se pozdravi sa njima ići će kući da sačeka Zorana i nekoliko sati ga neću videti. Da je meni neka drugarica izgovorila ono o čemu sam ja sada razmišljala prevrnula bih očima i rekla bih joj da ona ima život pored dečka i mislila bih to zaista. Nisam mogla sebi to reći, imala sam osećaj da se vitalan deo mog tela odstranjuje od mene, kao da se od mene očekuje da se naviknem preko noći na život bez jednog plućnog krila. Nije mi se svidelo što se tako osećam, ali nisam mogla protv toga.
„ Hoćeš li se vratiti večeras?", pitala sam tiho. Nisam podigla pogled ka njemu jer nisam želela da vidim na njegovom licu ono što bi svaka normalna osoba pomislila.
„ Elenora... Znam kako se osećaš, osećam isto to, ali pustiću te da uživaš sa Sunčicom i Nelom, nećeš ni primetiti da me nema. Krivo mi je što neću videti Nelinu reakciju kada vidi sobu", objašnajavao je kao da veruje u ono što govori i ja sam podigla pogled kako bih videla na njegovom licu šta zaista misli i uzdahnula kada sam videla na njegovom licu ono što sam ja osećala. Prislonio je prst na moja usta i ja sam osećala prijatnu toplotu. Čim je sklonio prst poljubio me je nekoliko puta i uspeo je da me nasmeje. Moje srce je poskočilo kada sam čula da se auto parkirao na prilazu, a Nikola se nasmejao i spustio me sa strane pre nego što je ustao. Povukao me je kako bih i ja ustala, bio je srećan i ja nisam imala grižu savesti što se radujem što su tu iako sam pre sekunde kukala. Naredni minuti su protekli uglavnom u cičanju Nele i mene dok nas mama i Nikola posmatraju smešeći se. Nela je uspela i da mi pokaže njen išaran stomak, objašnjavala mi je simbole koje je baka nacrtala na nju i ja sam čučnula ispred nje i zaljubljeno posmatrala njen stomak. Nisam ga ni primetila do sada, a vidi je, tu je ispod moja nećaka. Poljubila sam brzo njen stomak i ispravila se, a Nela je prevrnula očima i svukla majicu preko stomaka.
„ Zdravo Nikola, hvala što si čuvao malu", rekla je jer je postala svesna da ona i ja nismo same u ovoj prostoriji. Nikola joj je prišao i zagrlio je oprezno, kao da je i on tek sada postao svestan njenog stomaka.
„ Kul su ti nove tetovaže", rekao je kada su se izgrlili i izljubili, „ ostaviću vas da se ispričate. Idem da sačekam Zorana, možda i on ima nove tetovaže."
„ Sigurna sam da nisu kul kao moje", bunila se Nela uz širok osmeh na licu.
„ Ništa ne može biti više kul od toga", složio se, a onda se okrenuo ka meni kako bi me poljubio i ostavio da dišem sa jednim plućnim krilom.
„ Zapravo Zoran dolazi ovde, ručaćemo zajedno", rekla je mama odjednom i nas troje smo je gledali kao da je rekla da joj stiže isporuka slona kojeg je pijana naručila prošlog petka. Čak i ona sama je delovala iznenađena rečima koje je rekla jer je bezizražajno gledala u svoj telefon. Odjednom je udahnula duboko kroz nos i izdahnula kroz usta, a onda je nabacila njen hrabri osmeh i podigla pogled na tri zbunjene osobe koje su čekale da kaže još nešto.
„ Niste valjda pojeli sve što sam ostavila?", pitala je Nikolu i mene kao da je to bio razlog naše reakcije.