Srebrna nit 1 ✔️

16

Četiri dana smo proveli uživajući sa Nelom, dolazio je i Marko i ja se nisam mogla nagledati koliko ih je obe voleo. Toliko sam želela da uspemo zbog Nikole, zbog mojih sestara, zbog mojih nećaka, zbog mame i Zorana, a sada je i Marko bio na toj listi. Želela sam da mu obezbedim život u kojem će moći gledati Nelu svaki dan i gledati Iru kako odrasta. Nisam želela da razmišljam o tome, ali lista ljudi koje ću najverovatnije izneveriti je rasla. Pomagalo je to što sam bila sa Nelom koja nikada nije klonula duhom. Spavala je između Nikole i mene jer joj Ira nije dala mira u gostinjskoj sobi. Smejali smo se tome već prvo veče kada je kao malo dete ušla u našu sobu, podigla ćebe sa moje strane kako bi proverila da li sam obučena i onda se samo uvukla između nas. Posle drugog dana je Nikola rekao kako će mu biti čudno kada Nela ne bude spavala sa nama što je izazvalo novi nalet smeha. Nela je pokušala da prebaci nogu preko njega, ali nije mogla da ga zagrli od stomaka. Našalila se kako bi Frojd imao po nešto da kaže o nas troje. Četvrti dan su nas Zoran i Sunčica obavestili da se vraćaju sa Iris i nas troje smo otišli u tetkinu kuću kako bismo ih dočekali. Raspoloženje nam je držala Nela, ali čak i ona je bila nervozna. Nije bilo moguće ne biti nervozan, bilo je nemoguće ne proživljavati dan kada smo došle u ovu kuću, a za Nikolu je bilo nemoguće da ne razmišlja o svojoj majci. Svo troje smo baš bili materijal za Frojda sa našim problemima koje vučemo jer smo odrasli bez majki. Nikola koji je gledao njegovu majku kao majku i kao neko ga ko je odvojio njegovog oca od onoga što smo on i ja imali, objasnio mi je da razdvaja te dve stvari jer ne želi da razmišlja o mami na drugi način. Nela i ja koje smo imale majčinsku figuru, a sada smo bile u situaciji gde će jedna od nas dve postati majka, a druga naslediti to dete. Jebana kletva.
„ Smiri se Nora, biće sve u redu", čula sam Nikolu i osetila stisak Nelinog dlana kada sam shvatila da zemlja blago vibrira.
„ Ne znam kako to radim", promrmljala sam besno i zemlja se zatresla jače, čaša je pala sa stola, ali ju je Nikola uhvatio.
„ Skreni joj misli inače će srušiti kuću pre nego što stignu", progovorila je Nela želeći da zvuči nonšalantno, ali bila je nervozna. Želela sam da joj kažem da sam dobro, da ne treba da brine, ali Nikola je uhvatio moje lice i okrenuo me ka njemu. Pre nego što sam stigla da ga pitam šta se dešava poljubio me je i zemlja se primirila. Odmakao je svoje lice od mog i nasmejao se, mogla sam samo da zamislim da Nela prevrće očima.
„ Sve je u redu", rekao je i poljubio me još jednom, a ja nisam ništa odgovorila jer smo čuli da se auto parkirao pred kućom.
Nikola i ja smo skočili na noge spremno, a Nela je počela da ispušta čudne zvuke pa smo se okrenuli ka njoj i gledali je kako se muči da ustane. Dok smo joj mi pomagali da se ispravi na noge vrata su se otvorila i u kuću su ušli Zoran i Sunčica, između njih je stajala Iris koja je porasla dvedecest cantimetara od kada sam je ja poslednji put videla. Bila je skoro devojka, njena plava talasasta kosa je sada bila do njenih ramena, odsekla ju je, imala je i roze pramen koji je kao neon svetleo oko njenog tužnog lica. Njene crne oči su gledale u pod stidljivo, a Zoran i Sunčica su je oboje grlili zaštitnički i delovalo je kao da joj to prija.
„ Dobro nam došla Iris", prošaputala je Nela jer je neko morao prekinuti tišinu. Nisam baš sigurna da je dobrodošlica pravilan pozdrav, ali nisam znala šta bih ja mogla drugačije reći.
„ Hvala tetka", odgovorila joj je tiho i podigla pogled na nas.
„ Zdravo ljubavi", pozdravila sam je i dobila stidljiv osmeh koji je izgledao veoma čudno jer su njene oči bile nadute od plakanja, jer je njeno lice bilo premlado za toliki bol.
„ Zdravo tetka", otpozdravila je i onda pogledom prešla sa mene na Nikolu i njene zenice su se raširile.
„ Zdravo Iris, ja...", pozdravio ju je Nikola, ali nije stigao ni da se predstavi, ona se zatrčala ka njemu. Svo troje smo stajali zbunjeno, čak i mama i Zoran. Nikola je skrenuo pogled na mene, ali onda ga je Iris zagrlila čvrsto oko struka i on je vratio pogled na nju. Njeno celo lice je nestalo u njenoj kosi, a Nikola ju je nesigurno zagrlio.
„ Zdravo Nikola, znam ko si ti", promrmljala je u njegov grudni koš i on ju je nežno pomazio po kosi.
„ Rekao sam ti da će biti ovde", progovorio je Zoran umirujućim glasom kada su nam on i Sunčica prišli.
„ Zdravo", pozdravili smo ih istovremeno Nela i ja i mama nas je obe zagrlila, a Zoran nas je zagrlio posle nje. Iris nije pustila Nikolu čak ni kada su ga mama i Zoran naizmenično zagrlili. Nikola je preko maminog ramena podigao obrve zbunjeno, a Nela i ja smo istovremeno slegle ramenima bez odgovora.
„ Treba mi redovna kafa. Da li još neko želi kafu?", progovorila je tetka kako bi se prekinula neprijatna tišina zbog činjenice da se Iris ne odlepljuje od Nikole. Svi smo klimnuli glavom, čak i Nikola i Iris.
„ Pomoći ću ti", dodao je Zoran dok je pomagao Neli da sedne, a ja nisam znala šta da radim osim da sednem pored nje.
„ Žao mi je zbog tvoje mame", prošaputao je Nikola kada smo se svi udaljili od njih dvoje. Irisina ramena su se blago napela, ali samo na sekundu. Pustila je Nikolu i udaljila se od njega i pre nego što je on stigao da je pusti iz zagrljaja ona je dohvatila njegovo lice i spustila ga ispred njenog. Njene crne oči su radoznalo prelazile preko svakog milimetra njegovog lica dok je dlanovima prelazila preko njegove brade. Smešila se nežno iako joj je lice i dalje bilo tužno.
„ Verujemo u vas. Tužna sam, ali biću dobro", progovorila je kada je pronašla na njegovom licu ono što je tražila, kako mi se činilo, celu večnost. Izljubila je oba njegova obraza, zagrlila ga još jednom čvrsto i onda prišla Neli i meni. Prvo je poljubila Nelin stomak, zatim je nežno zagrlila Nelu i poljubila je u obraz, a onda je zagrlila i mene.
„ Bićemo dobro tetka, nemoj da brineš", prošaputala je na moje uvo dok me je grlila i ja sam želela da mogu ja da utešim nju umesto što ona teši mene. Zagrlila sam je koliko sam mogla dok sam sedela, a ona stajala iznad mene. Nisam ni stigla ništa da joj kažem jer su se mama i Zoran vratili i ona se ispravila. Gledala sam je kako ide do dvoseda ispravljenih leđa, glave podignute uspravno i kako se spušta na dvosed smešeći se hrabro. Nije bilo fer da ona u njenim godinama ima toliki teret na duši, da vodi bitku koju vodi, da odrasta bez roditelja zbog jebene kletve.
„ Elenora", promrmljala je Nela kraj mene nervozno i ja sam znala zašto, ali nisam znala kako da se zaustavim. Osetila sam ruku pod pazuhom i mislila sam da me Nikola podiže na noge, ali bio je to Zoran i pre nego što sam shvatila šta se dešava, pre nego što sam primetila mamin uplašen pogled on me je podigao u svoje naručje i odneo me u kuhinju. Spustio me je na noge i zagrlio me čvrsto, moje celo telo se opustilo u njegovom zagrljaju. Moje misli su dobile fokus, zemlja je prestala da se trese.
„ Nisi ti kriva za ovo", prošaputao je u moju kosu dok me je grlio kao da može da me zaštiti od sveta, ali nije mogao da me zaštiti jer nisam bila kriva ja, nije bio kriv on, bila je kriva osoba koja nam je ovo uradila. Zemlja je počela opet da vibrira.
„ Jebena kletva", procedila sam kroz zube i besne suze su prelile, a Zoran me je zagrlio jače.
„ Mržnja je razorna Nora, možemo pobediti samo ako se držimo zajedno, ako verujemo jedni u druge", odgovorio mi je i ja nisam razumela na šta misli zapravo, ali nisam mu ni verovala.
„ Ne možemo pobediti, već smo izgubili, Iris je izgubila", odgovorila sam mu dok su oko nas padale stvari i ja sam osetila nečiji dlan na leđima. Znala sam čiji je i nisam želela da me ona čuje sada.
„ Mrzim ga, mrzim kletvu, mrzim sve ovo", prošaputala sam nemoćno dok se svet oko mene rušio. Osetila sam zagrljaj s leđa, bila sam u sendviču ljubavi i osetila kako me to umiruje, kako mi se nameće da preuzme kontrolu nad mojim bićem. Preuzelo je sve ostale osećaje, ljubav i podrška koju sam osećala u ovom zagrljaju su bili nešto što ja nisam nikada osetila. Ceo svoj život nisam se osećala ovako zaštićeno od sveta i kako sam to osetila sam znala i zašto to osećam. Uvek sam dobijala pola ovog osećaja, nikada ceo, nikada odjednom i moje biće se umirilo baš kao i tlo pod mojim nogama.
„ Izvini ljubavi, izvini što sam ti uskratila ovo. Nemoj praviti moje greške, nemoj mrzeti svet. Veruj u nas jer mi verujemo u tebe, jer smo tu za tebe uvek i bezuslovno", progovorila je mama u moje rame dok me je Zoran ljubio u kosu i ja sam osećala da plačem nošena olakšanjem koje je ispunilo celo moje telo. Zagrlila sam Zorana čvrsto preko maminih ruku i samo upijala osećaj koji su mi davali, uvek i bezuslovno. Mržnja je razorna, razumela sam to sada. Pustili su me u istom momentu i oboje stali ispred mene, moje oči su ih videle sasvim drugačije u tom jednom momentu. Bili su mladi dok su mi se smejali, dok su se grlili oko struka jednom rukom, a drugom držali moja ramena, bili su mladi i zajedno su me dočekali kada sam došla u ovu kuću i voleli su me i podržavali ceo moj život.
„ Bićemo dobro", rekla sam i izdahnula jer sam verovala u to, verovala sam u njih, u nas. Oboje su klimnuli glavom i poljubili me svako u jedan obraz, a onda su se okrenuli od mene i ja sam se osećala kao izduvan balon samo pola sekunde jer sam osetila ruke oko struka. Nisam znala da je ovde, ali sam se okrenula i zagrlila ga čvrsto oko stomaka. Mladi smo, dočekali smo Iris zajedno i volećemo je i podržavati ceo njen život.
„ Šta god da se desi sa nama, one ne smeju ispaštati zbog toga", promrmljala sam u njegovo rame, ali sam mislila ono što sam rekla. Zoran i mama su bili jaki, ali mi moramo biti jači jer ako Nikola ode, one neće ispaštati jer je nama teško da budemo u istoj prostoriji. Nela je bila u pravu, bila ona tu ili ne nije bilo važno, ja nisam bila važna, bilo je važno da i Nikola bude uz njih.
„ Znam ljubavi, ne brini se, neće ispaštati", odgovorio je tiho, suzdržano jer je i on znao isto što i ja, biće jebeno teško ako ne budemo zajedno.