Srebrna nit 1 ✔️

06

Stajala sam na tremu u pidžami i mom mekanom ćebe bade mantilu i pušila cigaretu. Nije naravno znao gde tačno živim pa sam ga čekala i nasmejala se kada sam ga videla kako stoji na raskrsnici i vrti se u krug dok gleda u ekran svog telefona. Nije dugo prošlo pre nego što je podigao telefon na uho i posle samo pet sekundi moj telefon je zavibrirao.
„ Vidim te", rekla sam umesto pozdrava i prikrila kikot kada je krenuo da se osvrće. Nisam ni rekla više nista mahala sam telefonom u vazduhu sve dok se nije zaustavio okrenut ka meni. Nisam mu videla više lice jer se pokrenuo i nije bio osvetljen uličnom rasvetom. Svejedno sam primetila kada je zastao ispred moje kuće i podigao lice kako bi osmotrio njenu veličinu. Stajala sam u mraku jer nisam želela da komšije imaju predstavu, ali nisam mislila da ću je ja imati. Gospodin lažno nadmeni lično, moj dužnik je stajao ispred mojih vrata u jedanaest uveče.
„ Ti nešto kažeš za moju kuću, a živiš u dvorcu", prokomentarisao je odmahujući glavom kada je nastavio da hoda ka meni.
„ Šteta što je moja tetka profesor i niko neće da dođe na njene žurke, obično su legendarne", odgovorila sam nehajeno, ne ramišljajući zapravo da možda i nije pametno da pominjem moju tetku još uvek. Ne znam koje je mišljenje imao o tome jer je stigao do mene i istog momenta me zagrlio i poljubio.
„ Zdravo i tebi", rekla sam kada se odmakao od mene uz osmeh, ali nisam se bunila njegovom načinu pozdravljanja.
„ Proveo sam dan misleći da nikada više neću to moći uraditi. Prvo sam mislio da si se otreznila i pobegla, da si se kajala, a onda sam mislio da misliš da sam kreten kao moj otac i nisam znao koje je gore jer su oba garantovala da nećeš ništa hteti imati sa mnom", objasnio je kao da priča šta je jeo za doručak. Gospodin nadmeni ne voli da pokazuje slabosti, ali mi ih slobodnom voljom govori. Zanimljivo.
„ Iskreno nisam imala pojma šta da mislim i nisam htela da odgovorim dok ne smislim šta da radim. Lagala bih kada bih rekla da ne bih volela da stojim ovde celu noć i pozdravljamo se na tvoj način, ali isto tako mislim da moraš ući i da popričamo o svemu jer očigledno ima stvari koje ti znaš, a ja ne i obratno. Nakon toga možemo odlučiti zajedno šta mislimo", objasnila sam nevoljno jer nisam uopšte želela da pričamo o ičemu, želela sam da ovo bude jednostavno i lako kao padanje. Želela sam ga, osećala sam u dubini stomaka da je on neko kome mogu da se dam i da imamo svo vreme sveta da učimo jedno o drugom. Drugi deo mene, racionalni deo mene je rekao da to nema smisla i da moram da znam osobu pre nego što joj dam celu sebe. Komplikacije da ni ne pominjem. Nije odgovorio ništa iako se nasmešio zadovoljno pre nego što je klimnuo glavom.

Želela sam da sednemo na terasu gde je udobnije i privatnije za slučaj da se Nela probudi, ali bilo je hladno i dnevna soba je neutralnija pozicija za razgovor. Svejedno ću čuti Nelu na vreme ako ustane i krene ovamo iako ne vidim razlog da to uradi. Nisam imala kontrolu nad mojim usnama koje su se razvukle u osmeh dok istovremeno nisam zaista verovala da se ovo dešava. Ušla sam u dnevnu sobu noseći kafu i tetkin sok od zove, a zatekla sam Nikolu kako razgleda slike iznad velikog kamina. Trgao se kada sam spustila tacnu na maleni stočić i okrenuo se odmah sa osmehom na licu. Pokazala sam mu rukom da može sesti na dvosed i on je to bez reči učinio, a ja sam se spustila na dvosed nasuprot njemu.
„ Neutralno", klimnuo je glavom slažući se iako se smešio kao da zna da ne bih mogla da se kontrolišem i koncentrišem na razgovor da sam sela kraj njega.
„ Da počnemo i završimo sa time?", pitala sam suzbijajući nestrpljenje u glasu. Želela sam da se ovo završi na ovaj ili onaj način jer neizvesnost me je ubijala. Nije rekao ništa, osmeh je nestao sa njegovog lica i on je klimnuo glavom zatvorenih očiju.
„ Počeću ja jer je moje kraće. Nela je prepoznala sliku tvog tate, naravno to znaš. Ja sam do danas samo mislila da je poznavao moju mamu i tetku, kao što mi je i sam rekao, ali nisam imala pojma koliko ih je dobro poznavao zapravo. Moja porodica ima mnogo pravila i tajni i možda će ti biti čudno, ali ja vrlo malo znam o mojoj majci i drugim tetkama. Znam da je bila dobra osoba, da je Nela veoma slična njoj karakterno, kao što sam ja slična tetki i tako dalje, ali dubinu i njen život i ko je moj otac ne znam. Ovo ti govorim da bi razumeo kako ja nisam imala uopšte pojma da je moja tetka živela sa tvojim ocem, da su bili vereni, da ju je prevario i ostavio... Uvek sam uzimala zdravo za gotovo da je moja tetka mama meni i mojim sestrama. Kao što je moja baka bila njima... Prokletstvo Peteri... Nisam nikada mislila da su baka ili tetka mogle imati život pored silne dece svojih sestara koje su odgajale. Druga vremena pretpostavljam za baku, ali tetka je bila mojih godina kada je Tina došla u ovu kuću. Pretpostavljam da tvoj tata zna moje sestre bolje od mene što je priznaću čudno, ali nije čudnije od cele moje porodice i njene istorije", objašnjavala sam trudeći se da ne krivim Nikolino postojanje ili njegovu majku za ono što se desilo. Jesam krivila Zorana doduše, a po načinu na koji je Nikola pričao o njemu, mogla sam samo da pretpostavim da on i njegova majka nisu imali život ispunjen njegovom ljubavlju i bilo mi je krivo zbog toga. Povrh svega Zoran nije delovao kao loša osoba, ali možda se radilo o tome što je mene vezivao za tetku pa je bio ljubazan prema meni jer sam veza sa životom koji je očigledno želeo da zadrži. Iako je sam kriv za krevet u kojem spava.
„ Možda sada malo bolje razumem tvoju opsesiju prema tajnama i njihovom značenju", rekao je tiho i popio gutljaj kafe, a ja sam na momenat bila iznenađena ovom spoznajom i morala sam da kontrolišem svoju ruku da se ne trese dok sam prinosila cigaretu usnama.
„ Moja porodica ih retko odaje i veoma su važne. Tajne štite, ali i uništavaju. Sve zavisi koji je tvoj stav prema njima i osobama koje taje od tebe. Ne krivim moju tetku što mi govori lepa sećanja na moju mamu, kakvu bih korist imala od loših, kada moja majka nema priliku da ispravi što je pogrešila. Takođe mislim da je tragedija kao tragedija dovoljno razorna i da može da se pliva i održava na površini, ako se svi držimo strane živih. Želim još dodati, jer će možda biti važno za odluku kasnije. Moja tetka zna ko si ti i ona nema problem sa time, ne želim nju da kriviš ako se ja odlučim da ovo neće ići nikuda", mene su rastužile moje reči i sama mogućnost koju su naglašavale, ali Nikolina reakcija je bila mnogo vidnija. Ispravio se kao da sam ga udarila, kao da sam mu potvrdila da sam ozbiljna jer očigledno nisam delovala tako do sada. Nisam verovala u svoje reči, ali nisam znala šta će mi on reći i da li ja mogu da živim sa time.
„ Pošteno", odgovorio je i uzdahnuo.
„ Ja sam znao ko je tvoja tetka od početka i jesam te malčice mrzeo zbog toga čim sam prvog dana čuo ko si. Želeo sam da te izbegavam, nisam želeo da budem tvoj prijatelj. Što sam više pokušavao da uspem u tome, to sam te više posmatrao tražeći način da zacementiram da ne želiš ni da pričaš sa mnom. Naravno da nisam primetio zašto te zapravo posmatram, smejao sam se Marku koji je video ono što ja nisam. Toliko sam bio duboko u tome da sam mislio da želim da te uništim, da tvoja tetka pati koliko je moja mama patila zbog nje, koliko sam ja patio ceo svoj život zbog nje. Zato sam i upisao smer koji je obezbedio da budem na njenim časovima, želeo sam da me gleda i pati. Nisam računao tebe u mojoj računici, bio sam slep za sve pa čak i na to da ona nije ništa kriva. Toliko sam bio fokusiran na tebe da do onog dana nisam ni shvatio da možda jeste istina da ti ne želim biti prijatelj, želeo sam da budem više od toga. Gledao sam te rastrojenu i tužnu i nerviralo me je što ne znam razlog, što tvoje prijateljice misle da si samo nervozna zbog kolokvijuma, ali ja sam te znao, posmatrao sam te dovoljno i znao sam da to nije razlog. Mislio sam da me nervira to što nisam ja učestvovao u tome, što nisam mogao da uživam kada nemam veze sa time i na kraju krajeva šta sam ja znao, možda jesi bila nervozna zbog kolokvijuma. Nije pomagalo to što mi je Marko ceo dan punio glavu kako si se sigurno posvađala sa nekim dečkom i da sam ljubomoran jer ja nisam mogao njemu reći moje razloge jer on ne bi razumeo, a zapravo ja nisam razumeo i video kako stvari stvarno stoje. Kada si ustala i otišla posle deset minuta sam sam sebi aplaudirao jer sam bio u pravu, nije te bilo briga za kolokvijum, ali čim su se vrata zatvorila za tobom želeo sam da odem i da te utešim što me je toliko iznenadilo da sam samo ustao i predao svoj papir. Otišao sam u toalet, umio se i zagledao u ogledalo. Rekao sam sam sebi da sam budala koja je dozvolila da Zoran i na ovo utiče", zaustavio se i zagledao u vatru, kao u naučenoj koreografiji je prineo kafu ustima. Koristila sam priliku što me ne gleda da pokušam da svarim barem deo onoga što je rekao, ali nije mi uspevalo zapravo. Povrh svega sam se osećala izuzetno glupo što sam slavila to da sam mu se svidela bez da je on znao, kao što ni ja nisam znala da se on meni dopada do juče iako sam svesna da postoji razlog mojoj opsesiji njime.
„ Nisam naravno imao pojma šta da radim i kako da sada budem normalna osoba, bio sam ubeđen da nećeš hteti ni razgovarati sa mnom nakon nedelja koje sam proveo gradeći zid između nas", nastavio je odjednom i nasmejao se stidljivo što me je raznežilo jer sam se sećala koliko sam bila u šoku što je seo kraj mene i pričao sa mnom. Da sam samo malo manje rastrojena bila, možda bih ga oterala.
„ Iznenadio si me tada, neće se ponoviti. Doduše počela sam da stavljam u tvoj folder puno stvari od onda, pa ne mogu reći da je bilo uzaludno. Do tada si bio nadmeni kreten od momenta kada si se sudario sa mnom prvog dana i nisi se izvinio pa sve dok me nisi prosto zbunio činjenicom da pričaš sa mnom, pa sve do toga da me ignorišeš kasnije i duguješ mi tajnu. Ne bih menjala mišljenje zaista na drugi način", objasnila sam i gledala ga kako se smeši zbunjen mojim izborom reči, ali biće vremena da mu objasnim sve to kasnije. Možda i neće, a onda će morati da se pomiri sa time da ne zna.
„ Onda je dobro da nas je Zoran prekinuo pre nego što sam rekao da želim da te poljubim. Znaš... Oduvek je krivio mene i moju mamu za to što je on izgubio šansu za sreću, veoma mi je čudno reći da mu dugujem što me je spasao tadao. Nisam ga nikada video takvog kao taj dan i mislio sam da ću te zamrzeti opet samo zbog njegove sreće što je upoznao još jednu Sunčicinu štićenicu, ali povrh toga ne bilo koju štićenicu već ćerku njegove omiljene Sunčicine sestre. Nije mi potvrdio to, ali način na koji je tebi rekao da je znao tvoju majku ja sam znao da si ti Selenina ćerka jer su to jedina dva imena koja je koristio u svađi sa mojom majkom. Imao sam šest godina i nikada ih nisam zaboravio. Taj dan prosto nije prestajao da bude čudniji. Mrmljao je ceo put do kuće o tome kako ste vi žene Peteri prokletstvo moje porodice i kako je trebao znati da ja neću odoleti. Štaviše rekao sam mu da greši jer sam tada stvarno mislio da je ono što sam osetio na kolokvijumu bio lapsus. Uveravao me je da ne mogu protiv toga i moram reći da je bio u pravu, ma koliko smešno delovalo. Da se taj dan ne završi došao je i moj deda koji je trtljao mom ocu o Violeti i kako je ona u gradu, a ti si mi već rekla ko je Violeta i ja sam se nasmejao i izašao iz sobe iako nisam dedu video mesecima. Kolike su šanse, zaista, da je moj deda bio sa tvojom bakom, moj otac sa tvojom mamom i da ja želim biti sa tobom?", pitao je ovo mrtav ozbiljan i ja sam treptala iznenađeno jer ja zaista nisam imala pojma da je ovo išlo toliko daleko.
„ Kolike su šanse ako se istorija toliko puta ponovila i niko od njih nije uspeo da ćemo ti i ja uspeti?", nisam mislila ovo reći na glas, ali to je bila jedina misao koju sam imala. Prokletstvo Peteri je nešto što mi govorimo za sve nesreće koje su igrom slučaja bile slične, ali ovo je bilo sasvim drugi nivo. Celo telo mi se naježilo.
„ Voleo bih da sam ostao i slušao ih kako bih saznao odgovor na to pitanje. Mada ne moram znati šta je deda uradio, danas sam saznao šta je tata uradio i dovoljno sam razumna osoba da sračunam dva i dva. Ne mogu reći ništa zapravo drugo osim to da ja nisam on i ja ne bih nikada to uradio", obećao je mrtav ozbiljan, ali zebnja nije nestala iz mog bića.
„ Kako možeš znati da on nije isto to rekao mojoj tetki? Kako možeš znati da neka od devojaka sa kojima si bio u proteklih par meseci neće svaki dan pokucati na tvoja vrata i reći da je trudna? Ne znam da li smem rizikovati tako nešto i ne znam... Ne zajebavam se sa tajnama i istorijom Nikola. Ovo ne može biti jebena slučajnost i... Moj odgovor je ne", nisam želela da razmišljam dublje. Znam i ja izračunati dva i dva, ne poznajem ga, ne mogu mu verovati, a istorija je učiteljica života i mi nemamo nikakve šanse.
„ Lagao bih kada bih rekao da nisam to očekivao. Ne postoji ništa što ja mogu reći, a da mi ti veruješ. Ne mogu da pobedim ovde i sada. Zoran pobeđuje. Znao sam to iako nisam mogao protiv toga da se nadam da ćeš me saslušati i odlučiti da mi veruješ", objasnio je pomiren sa situacijom i cenila sam što nije gurao ka tome da menjam odgovor jer time bi ga samo zapečatio za sva vremena.
„ Stvarno bih volela da ti verujem, sve u meni želi da ti veruje. Ne znam ni da objasnim zašto mi je toliko važno i osećam se glupo što ovo uopšte i govorim kada si me do juče ignorisao, ali jeste mi važno. Moram da... Moram da razmislim o ovome i da mi se slegne sve i moram pričati sa tetkom i... Volela bih da mogu jebeno reći da, ali ne mogu jer to nema smisla", pokušala sam da objasnim. Pokušala sam da ostavim moje ne otvorenim pitanjem, a to nije bilo fer prema njemu. Nikako nije bilo fer to raditi nekome, a delovalo je još manje fer prema njemu zbog života kakav je imao.
„ Imaš pravo. Ja sam imao vremena da procesuiram sve ove informacije i ja sam imao vremena da shvatim da zaista ne mogu da se borim protiv onoga što želim. Doduše imao sam vremena i da shvatim da ću se boriti za to. Moram da zaslužim tvoje poverenje i prihvatam tvoje ne uz molbu da mi budeš barem prijatelj i daš mi šansu da dokažem da ti i ja imamo šansu jer ću ja uraditi sve da prekinemo ciklus koji su naši preci započeli", objašnjavao je mrtav ozbiljan i ja sam se držala za svaku reč kao za svoj život znajući da nije fer. Ipak, ko sam ja da mu oduzmem tu šansu, ko sam ja da odlučim da nije u pravu. Svaka ćelija u mom biću je želela da preskoči sto i poljubi ga samo zbog onoga što je rekao, ali svaka misao se vraćala na ne.
„ Mislim da nije fer da ja prihvatim tako nešto", odgovorila sam iskreno jer nisam želela da misli da koristim ovo da bi neko trčkarao za mnom kao kuče. Nisam želela kuče, želela sam da se ispostavi da jeste u pravu, ali nisam želela da puzi zbog toga.
„ Ne bi bilo fer ni da mi presudiš zbog greha mojih očeva bez da imam šansu da dokažem da ja nisam oni", dodao je jednostavno i ovaj put sam se slagala apsolutno sa njime. Znala sam da nema smisla da mu verujem, ali rešila sam da verujem svom instiktu umesto razumu. Ljudi nisu folderi Nora. Zaista nisu. Iznenade te i teško je promeniti mišljenje ako u folderu piše drugačije. Ako ću već biti nefer prema njemu, mogu biti i prema sebi i skočiti iako gledam otvorenih očiju. Mogu se nadati da će me uhvatiti, ali da usput tražim sigurno mesto za pad. Ako žene Peteri imaju nešto, onda je to sistem da niko ne bude sam. Neko će me uhvatiti.
„ Možda je kompromis rešenje", promrmljala sam zamišljeno. Bila sam zbunjena sopstvenim mislima, uverenjima, učenjima i osećajima.
„ Da li je to možda?", pitao je i srce mi se steglo koliko su mu oči sijale od nade iako se njegovo izraz lica nije promenio.
„ Nije možda, to je da. Moj odgovor je da i bolje bi ti bilo da me ne pustiš da padnem jer imam četiri sestre, a ti si jedinac."
Nisam baš očekivala da će uraditi ono što sam ja želela pre ni sama ne znam koliko minuta, ali prešao je prako stočića i čučnuo ispred mene samo kako bi uhvatio moje lice i prelazio pogledom preko njega.
„ Menjaš mišljenje prebrzo. Želim da mi kažeš ono što stvarno misliš", prošaputao je isprekidanog daha.
„ Moraćeš da trpiš moje menjanje mišljenja oko toga da mi je važno šta se desilo i nije. Moraćeš da prestaneš da tajiš stvari od mene. Moraćeš imati strpljenja jer mi je teško da poverujem da je ono što ti govoriš istina. Nevezano za istoriju ili ne, teško mi je verovati da ti želiš mene i još mi je teže razumeti zašto ja želim tebe kada ne želim nikoga, a tebe i ne poznajem, ali moj odgovor je da. Nije uslovljeno da, ali je da za šansu, niko ne može da obeća više od toga pa neću ni ja. Nemamo pojma gde ovo ide, ali barem ćemo pokušati. To je ono što želim zapravo. Da te upoznam, da slušam tvoje tajne i da pokušamo", objašnjavala sam sve što sam mogla zapravo reći jer je ovaj dan, ova dvadeset i četiri sata okrenulo mnogo toga naglavačke i sve je počelo time što mi je on dodao mohito. Nisam očekivala da će se nasmejati onome što sam rekla, ali smejao se kratko pre nego što je odmahnuo glavom i pustio moje lice. Podigao se i seo kraj mene na dvosed.
„ Da te upoznam, da slušam tvoje tajne i da pokušamo. To je sve o čemu sam razmišljao kada sam te gledao proteklih nedelja", rekao je i time mi objasnio smeh, a moja ramena su se opustila.
„ Ja sam samo razmišljala kako si mi dužan. Sada ćeš mi biti zauvek dužnik tajni, a to nije maleno breme za nositi", odgovorila sam iskreno, a on je nehajeno slegao ramenima.
„ Mnogo je veće breme čuvati tajne, osim toga želim da znaš sve i drage volje ću biti tvoj dužnik."
Nisam ni razmišljala o tome na taj način. Rekao mi je sve iako nije morao i nisam mogla ni da zamislim koliko je bilo naporno kriti sve ovo. Videla sam promenu u njegovom držanju od momenata kada je sve karte stavio na sto iako je sve vreme znao koji će moj odgovor biti. Kako sam mogla da pomislim da ga kaznim za iskrenost?
„ Ove tajne mi se nisu svidele preterano, ali naći ću način da živim sa njima. Mnogo više mi se svidela tajna koju si mi rekao sinoć", rekla sam smešeći se jer nisam više htela o teškim temama i još težim tajnama.
„ Drage volje ću ti je ispričati opet, ali samo ako ti želiš da je čuješ", tek kada je ovo rekao sam postala svesna da me nije poljubio ni kada sam rekla da. Nije želeo da on odlučuje za nas i nije želeo da žuri. Cenila sam to što želi da prati moj tempo i da mi vremena da dođem tu gde je on očigledno bio, ali ja sam uvek bila napredno dete.
„ Mislim da je na mene red da kažem tajnu. Od kada sam te videla na raskrsnici samo sam želela da te poljubim, ali morala sam prvo da čujem sve... i dalje samo želim da te poljubim."
„ Mislim da mi je ovo najdraža tvoja tajna", odgovorio je i raširio ruke pozivajući me u zagrljaj i ja nisam odolela duže od treptaja.