Srebrna nit 1 ✔️

20

Dao sam joj rokovnike pre nego što sam otišao u svoju spavaću sobu i ostavio je u Lukinoj sobi. Rekao sam joj da prelista, da ne zaboravi da me poznaje i da zna kakva sam osoba, da ćemo pričati o svemu ujutro. Ležao sam budan do pola noći u strahu da ću je čuti kako dolazi da priča sa mnom, još gore od toga, bio sam prestravljen mogućnošću da će me strpati u ludnicu i pobeći sa Lukom ili će samo pobeći sa njime i da ih nikada više neću videti, ali nije bilo nazad sada i ja sam zapravo pokušavao da čitam njene emocije i umirim ih ako pređu granice. Nije pomagalo što su joj emocije bile rasute od zbunjenosti do besa, od neverice do potpunog razumevanja, od sreće do tuge, ali nije bežala i u nekom momentu sam se premorio od onoga što sam radio i prosto sam zaspao. Probudio me je miris kafe i na momenat je moj um otišao onamo gde je odlazio kada je išao po bol koji je bio moj saputnik umesto Nore. Samo na momenat sam bio na svom terenu i osećao sam miris kafe jer ju je Nora skuvala i čeka me sedeći na kuhinjskom ostrvu, a onda je moj um za ruku doveo bol jer nisam živeo taj život. Svaki dan je počinjao istim naletom bola kao i taj prvi dan i svaki put sam pomislio isto, kako se do sada nisam navikao na ovo. Obično mi je trebalo sat vremena da se namestim tu gde jesam, u svom životu, u svom stanu, ali danas je sve to bilo gurnuto u stranu jer me je obuzeo osećaj neizvesnosti i nesigurnosti. Moja neizvesnost za moju budućnost u kojoj će postojati ili neće moj sin i Alisina nesigurnost zbog svega što je sada znala, ali je isto tako bila nesigurna šta da misli o svemu tome dok me ne vidi i popriča sa mnom. Nisam želeo da joj dam vremena da odluči pre nego što popričamo i pobegne, zato sam ustao i suočio se sa ovim danom. Takođe nisam zaboravio ono što je bilo važno i već sam tipkao na mom telefonu dok sam išao ka dnevnoj sobi. Video sam Alisu kako sedi na fotelji i posmatra uredno složene rokovnike ispred sebe, ali je na stočiću za kafu bilo dve šolje i ja sam rešio da to shvatim kao dobar znak u momentu kada sam čuo pospan pozdrav.
„ Jutarnja prozivka", otpozdravio sam pokušavajući da zvučim normalno i Alisa se trgla i skrenula pogled na mene. Uspela je da oformi nesiguran osmeh i ja sam joj uzvratio istim kada sam se spustio na fotelju nasuprot njoj.
„ Jebi se i ti i jutarnja prozivka u šest ujutro, ako me ne ubije kletva ubićeš me ti jer me zoveš u ovo doba", odgovorila mi je Nela pospanim glasom. Nisam bio siguran da sam je razumeo sve, ali bio je njen glas i on je bio odgovor sam za sebe. Nije mi dala priliku da joj kažem išta više zapravo, prekinula je vezu i ja sam spustio telefon na sto ispred sebe.
„ Da li je ovo neka šala?", pitala me je Alisa iste sekunde kada je moj telefon dotakao sto. Nije verovala niti mislila da je šala, ali je razuman deo nje morao ovo da pita.
„ Ne znam ko bi se smejao takvoj šali", odgovorio sam oprezno jer nisam želeo da joj kažem da zna da se ja ne bih šalio na ovakav način, da nisam imao vremena da ispišem sve dnevnike samo da bih se našalio sa njom. Nisam bio iznenađen besom koji se rascvetao u njoj iako sam pažljivo birao reči.
„ Neko se smeje ovoj šali, neko je smislio ovu šalu koja po svemu što sam pročitala traje vekovima", odgovorila je iznenadivši me u potpunosti. Nije bila besna na mene i to je poremetilo sve što sam uopšte očekivao da joj objasnim. Vrteo sam u glavi sto i jedan razgovor sa njom o svemu ovome, ne samo sada već inače, ako jednom poveruje Luki ili nađe slučajno ove dnevnike jer sam ja bio u saobraćajnoj nesreći i ona dođe da mi pospremi stan ili donese čistu odeću. Imao sam milion scenarija, ali ne i ovaj.
„ Po onome što si juče rekao rekla bih da ni jedna pre mene nije znala za ovo? Kako je to fer? Rodimo vam decu i umremo bez da znamo da je sve to deo neke jebene kletve?"
Ispravio sam se kao da me je udarala rečima. Najviše zato što je bila u pravu. Njeno ponašanje je potvrđivalo sve. Njihova strana kletve se nije prenosila generacijama, ali ako je naše sve dobijalo na težini, možda je i njihovo. Možda? Ona je upala u svoju ulogu toliko lako da sam znao da je to zato što je našla smisao u onome što nije znala objasniti sebi do sada, onome što je osećala i nosila sakriveno u sebi.
„ Stvari su se oduvek prosto radile isto. Zoran i Sunčica krše sva pravila, a ja nisam mislio da je fer da te lažem", odgovorio sam iskreno iako nisam to mislio uraditi na ovaj način. Želeo sam bolje da biram reči, mislio sam da ću morati sve do detalja da joj objašnjavam, ali sam znao da to nije potrebno, ona je znala mnogo više nego što sam mogao da očekujem uopšte. Imala je puno pravo da bude besna kao što smo i mi svi bili i znao sam da nije greška to što sam joj rekao. Osećao sam olakšanje zbog toga, ali sam se isto tako još više plašio šta će se desiti sada.
„ Sve u meni želi da ti kaže da mi se jebe za to šta ti misliš da je fer ili nije, da te odvedem na sud i uzmem ti pare da ne moram dana raditi u životu, da uzmem našeg sina i odem negde daleko sa njime i zaštitim ga od cele tvoje jebene porodice, da uživam sa njime dok ne umrem i da ga naučim da te mrzi kada dođeš po njega na mojoj sahrani", odgovorila je iskreno, smireno, strašno smireno, a ja sam je gledao bez reči. Nisam smeo ništa da joj kažem, nisam ni želeo ništa da joj kažem jer je bila u pravu i prosto nisam želeo da otvorim usta koja će početi da je mole da ne radi išta od toga.
„ Samo što ne mogu to da kažem jer ne želim da Luka odraste i uradi Iri, Iris, Ivi, Ivani ili Ilijani ono što smo ti i ja uradili Nori. Ne želim da on ikada oseća beznađe koje ti sada osećaš. Ne želim da prolazi ovo sa nekom devojkom koja je slučajno postala deo kletve. Jebeno ne želim da provedem ovo vreme koje imam sama mrzeći tebe jer nisi ti kriv", nastavila je tiho, zvučala je ranjivo jer je rekla najiskrenije iz svog bića i ja sam osećao kako se život vraća u moje.
„ Želiš sa nama da kršiš sva pravila?", pitao sam u neverici i nasmejao se. Nisam mogao da tražim ovakav poklon od univerzuma. Nešto u meni je osećalo kao da se oslobodilo grča, nešto u meni je konačno dobilo krila jer nije bilo okovano gvožđem starim vekovima.
„ Znam šta mi nudiš i šta možeš da mi daš i nije da sam ja išta bolja, to smo oboje znali i juče, moj odgovor bi bio da juče, ali danas je i da i ne. Ostajem da kršimo sva jebena pravila i da budem uz tebe jer ovo nećeš moći sam. Nora će se vratiti, ako već i nije jer kletva izgleda funkcioniše tako. Svejedno ću biti uz tebe, kao prijatelj, kao podrška, kao pomoć, kao lek za usamljenost jer to je moja uloga u ovome i ja planiram da je odradim bolje do svih koje su tu bile pre mene. Imam milion i jedno pitanje, ali sam svesna da će potrajati dok naučim sve što treba da znam, ali sam u ovome svime što imam i što mogu da kontrolišem", obećala je ovo nestvarno obećanje i ja sam imao poteškoća da poverujem, da prihvatim ono što je rekla.
„ Nije fer da to prihvatim od tebe", rekao sam jer je to bila istina. Rekao sam reči koje je Nora rekla meni kada sam joj nudio isto. Želeo sam da joj kažem da ne mogu to da prihvatim, ali me je nešto kočilo, nešto što je osetilo slobodu posle predugo vremena u tamnici, nešto čemu sam morao verovati. Znao sam da treba da joj kažem da ide, da uživa u životu dok ga ima, da ću biti dobro, ali nisam mogao to prevaliti preko usta iako sam znao i verovao da je to najispravnije što bih trebao uraditi, trebao sam je osloboditi okova koje je svojevoljno stavila na svoje ruke.
„ Ne, ništa od ovoga nije fer, ali što sam više sigurna u odluku, što se osećam slobodnije i ne znam ni kako to da objasnim, ali sam nekako sigurna da me savršeno razumeš."
Nisam stigao ni da pomislim kako ona ne može zaista osećati što ja osećam, ona nema magiju, ona ne može razumeti, nisam ni usta otvorio jer je moj telefon zazvonio i na ekranu se pojavio broj mog tate i ja sam znao, ne samo da Alisa ovo oseća, svi to osećamo.

Alisa je popila kafu na miru sa mnom, nisam se osećao ovoliko opušteno od dana kada se pojavila na vratima Norine i moje kuće, ali odmah posle kafe je otišla da spava jer nije spavala ni sekunde. Čitala je celu noć kako bi imala što više informacija. Dogovorio sam se sa tatom i Sunčicom da ćemo se naći u gradu i čim je Alisa legla da spava u moj krevet što je bilo čudno, ali tako smo se dogovorili. Živeće ovde, daće otkaz, a naš odnos će biti partnerski i platonski koliko je moguće. Trenutno iskreno nisam imao pojma, ali mi je odgovarao takav dogovor. Obukao sam Luku koji je bio i više nego uzbuđen da idemo napolje jer je vreme bilo divno i jučerašnji dan i noć je prespavao kao beba koja je još uvek bio. Prvi put u tri godine nisam imao potrebu da prođem pored naše kuće kako bih je proverio, prvi put sam verovao svom instinktu da nije ovde i nisam želeo sebi da kvarim dan. Dobio sam poklon kakav se ne dobija i ja sam planirao da danas slavim. Išli smo Lukunim tempom i opet smo stigli na vreme i on se otrgao od mene i gegao se ka mom tati što je još više ispunilo moje srce. Ja nisam imao takav odnos sa Zvezdanom, ali Zoran i Sunčica su baš posebni. Seo sam na stolicu dok su se Luka i tata grlili i on se već smestio u tatino krilo i pokazivao mu mesto na kojem je dobio vakcinu juče. Nismo ga razumeli šta govori, ali smo obojica znali da se oseća hrabrim.
„ Rekao bih da si ti stvarno najhrabriji od svih Argovski muškaraca, očekujem velike stvari od tebe", rekao mu je moj tata i ja bih prevrnuo očima, ali to je bila istina. Da smo bili hrabri ovo ne bi trajalo vekovima.
Zoran je bio hrabar, Zoran se izborio za to da se budi kraj Sunčice.
„ Gde je Sunčica?", postao sam odjednom svestan njenog odsustva i zbunio se tom činjenicom. Više sam voleo da vidim nju nego tatu jer je ona bila kao mali fiks Nore. Moj tata nije podigao pogled na mene kada mi je odgovorio, zagledao je impresionirano Lukinu ruku.
„ Želeo sam da pričam nasamo sa tobom."
„ Pa sranje onda, nismo se trebali naći na javnom mestu kada je toliko ozbiljno", odgovorio sam kezeći se, ništa mi nije moglo pokvariti raspoloženje danas. Osim možda malog tika na vrhu tatinog nosa. Naslonio sam se na stolicu i uzdahnuo umorno. „ Ispljuni to, dobar mi je dan i želim da čujem šta imaš da mi kažeš i da nastavim da uživam u danu."
„ Nemoj da odustaneš od Nore", rekao je tiho i ja sam treptao kao da me je udario u pleksus.
„ Znaš da ne mogu odustati od nje i da želim, a ne želim. Trudim se, ali nije isto kao što je vama bilo, ja ne znam ni da li je ona živa", branio sam se jer nisam mogao da verujem da od svih ljudi on ovo govori.
„ Znaš da je živa", rekao je nakon nekoliko nebuloznih razmena sa Lukom dok sam ja imao osećaj da sve u meni gori.
„ Ne zapravo, ne znam, ali osećam to", odgovorio sam besno, želeo sam da budem besan. Bio sam jebeno besan na njega, na kletvu, na Elenoru i što ne mogu da imam jedan normalan dan. Gledao sam ga kako podiže ruku i pridržava svoju šolju na stolu. Nije me opomenuo niti mi je rekao da se kontrolišem, vibracije mog besa su iščezle kada sam video kako Luka posmatra šolju sa raširenim zenicama.
„ Znam da si odustao Nikola, osetio sam to. Osetio si i ti. Osetila je i Sunčica i sasvim sigurno je onda osetila i Nora. Izdržao si mnogo duže nego što je iko mogao da se nada da ćeš izdržati, ali odustao si. Nisam rekao da si prestao da je voliš, da se nadaš, ali prestao si da je čekaš i završićeš vaš ciklus tako... Nemoj da odustaneš od Nore", govorio je tiho i konačno podigao pogled na mene na ovoj poslednjoj rečenici. Ta molba i taj pogled su razoružali sve što sam imao u sebi i ja sam odmahnuo glavom u znaku predaje.
„ Ne znam šta da radim tata, ne mogu da živim ceo život ovako, a Alisa je pristala da nam pomogne. Nisam odustao samo sam prihvatio njenu pomoć. Mislim da to može promeniti nešto", objasnio sam i on je spustio pogled na svoju šolju kao da je šolja najvažnija stvar na svetu.
„ Zvezdan meni nije rekao ovo, morao sam sam da otkrijem da se džaba nadam da će proći i postati lakše, ali ja ću tebi reći. Nikada nećeš biti sa drugom osobom, uvek će to biti Nora. Znam da misliš da me pitaš da li će to ikada nestati, ali neće. Svaki put kada poljubiš Alisu, svaki put kada budeš sa njom, tvoj um će oblikovati Noru, to nije samo sada, to je zauvek", govorio je gledajući šolju i na kraju je udahnuo duboko i popio gutljaj kafe.
„ Mama pava Zolane", javio se Luka na ime svoje mame i na momenat nam obojici privukao pažnju, do sada se igrao sa tatinom bradom. Nije mogao da popamti ko mu je ko u ovoj čudnoj porodici pa ih je sve zvao po imenu. Njegova rečenica je naterala da se tata nasmeje stidljivo i ja sam u tom momentu razumeo na šta on insinuira.
„ Ne mogu da verujem da si upravo... Tata Alisa spava jer je čitala dnevnike celu noć. Ona i ja nismo zajedno i nismo bili zajedno i verovatno nećemo ni biti zajedno, samo želi da pomogne i bude uz mene, a ja isto želim za nju", objasnio sam i tatina ramena su se opustila.
„ Možda sam trebao imati više vere u tvog tatu, neka mama spava dok mi uživamo. Nisam trebao reći tati što sam rekao zar ne?", pričao je Luki koji je odmahnuo glavom i zevnuo. Izgleda vakcina radi svoje sa njegovim organizmom jer nije bilo realno da mu se opet spava.
„ Ne boj se, nisam još uvek toliko očajan da bih koristio Alisu za dozu Nore", prevrnuo sam očima, ali nisam ni sam sebi verovao, a nije mi verovao ni tata koji je skupio usta i klimnuo glavom dajući mi jasno na znanje da mi ne veruje.