Srebrna nit 1 ✔️

21

U duhu iskrenosti Alisi sam preneo i ovu informaciju i njena prva deklaracija kao saveznik je bila da je poljubim kako bismo znali, a moja rekacija je bila da se namrštim i položim dlan na njeno čelo kako bih proverio da li ima temperaturu. Prevrnula je očima na moju reakciju i uhvatila moje lice. Pre nego što sam stigao da joj kažem da ne bi trebala to da testira ona me je poljubila i ja sam izgubio dah jer je bila Nora, zaista je bila Nora i moje ruke su je zagrlile čvrsto uz sebe i nisam hteo da je pustim ikada. Rastužila se iako me je zagrlila, izvinjavala mi se, ali nisam želeo izvinjenja, želeo sam nju i nisam toga ni bio svestan do tada. Nisam bio svestan koliko sam bio besan na nju, koliko sam mislio da mi je izvinjenenje potrebnije od nje. Prošlo je još nekoliko minuta pre nego što sam pred sobom video Alisu koja mi se izvinjava, koja me je pustila da je grlim i gledam, a da je ne vidim uopšte i dok nije prstima nežno prešla preko mog obraza nisam ni shvatio da plačem. Nije bilo potrebe da jedno drugom kažemo da nećemo više testirati to. Taj dan smo kupili veći krevet za nju i ona je odlučila da će ipak spavati u Lukinoj sobi, a to što sam video Noru je donelo novi nalet snova koje sam sanjao u prvim mesecima kada je otišla. Sanjao sam uvek istu noć, zadnju noć, bila je urezana u mom sećanju i svaki deo nje sam mogao osetiti u snovima, mogao sam i da osetim miris njene kože, čuo sam njeno disanje i osećao otkucaje njenog srca na mojoj koži. Snovi su bili još stvarniji sada, kao da sam otključao nešto u sebi što je rešilo da me muči. Svaku noć sam sanjao isto i bio blaženo nesvestan toga dok ne progovori.
„ U pravu si. Imamo danas, oprosti se kako god želiš."
Sa ovim rečima mi slomi srce svako veče i bol koji to donese mi jasno stavi na znanje da sanjam. Čitao sam o lucidnim snovima, ovo je bilo daleko stvarnije od toga, ali nije bilo isto jer nisam kontrolisao išta što se dešavalo, sve je išlo identično kako je išlo i to veče. Udahnuo bih isprekidano kako bih kontrolisao suze koje su pretile da unište poslednje momente sa njom, koje su pretile da preuznu kontrolu iako su i do tada tiho tekle. Legao bih na naš krevet i povukao je za ruku da legne kraj mene i prelazio bih dlanom preko njenog lica koje je bilo tužno, tada nisam mogao da osetim koliko je tužna, ali sada sam nekako mogao iako taj deo nije bio deo sećanja. Poljubila bi moj dlan i ja bih video kako mi se cela ruka ježi od osećaja. Moja koža je znala da treba da zapamti kako je to da me ona poljubi.
„ Zašto se ne nasmeješ?", pitala me je odjednom i iščupala iz posmatranja moje ruke.
„ Molim?", rekao sam pogubljeno jer ovo se nikada pre nije desilo, a kada je ona uzela moje lice u svoje dlanove i poljubila me ja sam uzmakao jer sam bio poprilično siguran da gubim razum. Sanjao sam, znao sam da jesam, ali bilo je stvarno.
„ Oh, naravno, lucidni snovi", promrmljao sam i iskreno bio iznenađen što nisam ranije uspeo u ovome.
„ Baš me briga šta ti misliš da je ovo, ne mogu više da te gledam ovakvog. Mrzim ovaj dan, nasmej se molim te, samo želim da se nasmeješ", rekla mi je na ivici umora. Kao da ona sanja ove snove nedeljama, godinama i ona gubi razum.
„ Ovo je moj san, nasmej se ti. Meni je muka od sanjanja ovog sna, ja hoću da vidim tebe, hoću da znam gde si, hoću da mi se nasmeješ i da me poljubiš i da znam da se sutra neću probuditi sam", vratio sam joj i osećao sam neverovatno glupo što se svađam sa svojim snom, ali mislio sam ono što sam rekao. Nasmejala se nežno na moj bes i ja sam osećao kako gubim dah. Nije bilo moguće da mi ovoliko nedostaje i moja ruka se sama podigla na moje srce, a odmah zatim se stegla u pesnicu koju je ona uhvatila sa oba dlana.
„ Molim te, nasmej se, to je sve što želim", rekla je smešeći se nežno i ja sam se svim silama trudio da skrenem pogled sa njenog osmeha. Poželeo sam da nestane, da se probudim, kada je već ovo lucidan san, trebalo bi da mogu da se probudim.
„ Ovo je san, ti ćeš otići i ja nemam razlog da se smejem", rekao sam kada nisam uspeo u svom naumu, ali njen osmeh nije posustajao iako su joj se oči rastužile.
„ Imaš Luku", odgovorila je kao da me pita ovo i ja sam uzdahnuo. Naravno da je ovo moj san i da moram da osećam i grižu savesti. Voleo sam Luku, voleo sam i njene nećake, voleo sam ih sve, ali svi oni su mogli živeti sasvim normalnim životima bez mene, a ja nisam znao kako da živim bez nje.
„ Imao bih ga i da si ostala, oterala si me", procedio sam kroz stegnutu vilicu.
„ Nisam mislila da ćeš se boriti protiv toga tri godine, ali Alisa je sada sa tobom. Luka ima i mamu i tatu, tako treba da bude. Ne trebam ti ja u životu", podigao sam se u sedeći položaj na njene reči i odmeravao njeno zbunjeno lice. Prevrnula je očima na moju reakciju.
„ Nikola, nisam iznenađena niti ljuta što si sa njom, samo sam želela da mi se nasmeješ", objašnjavala je i ja sam odmahnuo glavom pre nego što sam se uštinuo za ruku. Osetio sam bol, ali sam istovremeno sanjao san koji nije bio moj. Uhvatio sam Noru za ramena i priljubio je za krevet celim svojim bićem.
„ Ko si ti i kako mi ovo radiš?", pitao sam trudeći se da zvučim preteće, a ne prestrašeno koliko sam bio. Norino lice se rastužilo, ali nisam verovao ovom licu više. Podigla je svoje lice i njene usne su dotakle moje i moje ruke nisu više slušale, zagrlile su je i moje celo telo je slavilo što oseća njenu kožu uz moju kao da ovo nisam sanjao nedeljama. Odvojio sam svoje usne od njenih i odmahnuo glavom.
„ Ne. Ne znam ko si niti zašto mi ovo radiš, ali nećeš koristiti Noru protiv mene."
Podigao sam se sa nje i seo na drugi kraj kreveta. Gledao sam je kako se podiže u sedeći položaj i naslanja se na zastonicu iznad koje su bile božićne lampice. Bilo je teško ne obraćati pažnju na činjenicu da je gola, ali to nije bila ona.
„ Rekla bih da ne kontrolišem ja ovo jer onda ne bismo bili zaglavljeni u ovom danu, ali neko ko bi želeo da te muči bi te držao zaglavljenog u ovom danu. Rekla bih da je ovo tvoj san i da sam ja samo gost ovde jer nisam sedela tri godine skrštenih ruku, ali ti nemaš razlog da mi veruješ...", razmišljala je na glas i ja sam osetio kako se u sebi borim sa željom da zadavim uljeza jednako kao što sam verovao da to jeste ona i da ću je zagrliti i poljubiti jer ću uzeti i ovu Noru iz snova pre nego da nemam ništa.
„ Naravno", rekla je odjednom i na kolenima dopuzala do mene. Spustila je zadnjicu na svoje pete i nasmejala se pokvareno kako bi se smešila uvek kada joj na pamet padne neka posebno prljava ideja. Samo što je ovo bio san i prljave ideje nisu bile potrebne uopšte, živele su ovde.
„ Pitaj Zorana da li mi šalje Lukine slike svaki mesec", rekla je odjednom iznenadivši me toliko da sam otvrio usta da se nasmejem, ali sam ih odmah zatvorio. Nisam stigao ništa da joj kažem uopšte jer je nestala u vidu magle i ja sam se podigao u sedeći položaj. Bio sam u svom krevetu, u svom stanu, u donjem delu pidžame i neko je zvonio na moja vrata. Čekao sam da čujem da li će Alisa otvoriti jer mi je trebalo par minuta da dođem sebi mentalno i fizički, ali Alisa nije bila tu, a ja sam viknuo da dolazim i otišao da se umijem na putu do vrata.